Ivan prvi kreće na Slobodana

PRVI govornik na Osmoj sednici, kao i na njenoj uvertiri - sastanku proširenog Predsedništva CK bio je Nikola Ljubičić. U prevratu u vrhu beogradskih komunista 1987. godine ovaj čovek imao je zlatni glas koji je poklonio Slobodanu Miloševiću. Za njegov trijumf presudna je bila podrška starog kadra koji su činili Petar Gračanin, Petar Stambolić, Dobrivoje Vidić i Dušan Čkrebić.

Ključni čovek ipak bio je Nikola Ljubičić. Narodni heroj, general Armije, višegodišnji savezni sekretar za narodnu odbranu i figura sa brojnim i dubokim vezama u vrhu JNA, KOS-a i Državne bezbednosti, sredinom osamdesetih godina napravio je distancu od Ivana Stambolića i priklonio se snagama iza kojih je stajao Milošević. Svoj postupak kasnije će pravdati činjenicom da je Ivan želeo u korenu da saseče Slobodana, čim je ovaj pokazao prve znake samostalnosti i liderstva.

"Ivan Stambolić je svoj plan o uklanjanju Miloševića pokušao da ostvari preko Predsedništva Republike", zapisao je Ljubičić u beleškama pod naslovom "Moja sećanja". "Sazvao je skup od osamnaest drugova. Šest časova diskutovalo se o nekim nevažnim pitanjima, da bi oko pola noći, kad je ocenio da je skup zamoren, pokrenuo pitanje Slobodana Miloševića. Sprečio sam tu igru i tražio da se novi sastanak održi u normalno radno vreme. Tokom ovog sukoba imao sam jasan utisak da je inicijator za sukob Ivan Stambolić i da Slobodan ne želi svađu, da je on za mirnu raspravu i dogovor."

GENERAL je svedočio i da je dosta vremena potrošio da ubedi Ivana da je Srbija dovoljno velika za obojicu. Njegovo viđenje je bilo da je Ivanu mesto u domenu državne strukture, a Slobodanu u partijsko-ideološkom sektoru.

"Ivan bi saslušao moje ubeđivanje, ali ga nije prihvatao, uvek bi našao kontraargumente. Ukazivao je da se sa Slobodanom ne može sarađivati, da je svojevoljan, da sluša samo sebe i da je opasan lider za Srbiju. Rasprava je preneta u nadležnost Saveza komunista. Ivan nije dobro ocenio dalji razvoj događaja, jer je Slobodan tu bio u prednosti."

Ljubičić je u vreme Osme sednice bio nesporan autoritet u srpskoj državi i partiji, ali i na nivou federacije gde je godinama bio na važnim i odlučujućim funkcijama. Milošević je dobro znao da će, ukoliko bude imao generalovu podršku, pridobiti i glasove dobrog dela CK. Zašto je Ljubičić bez nekog većeg razloga podržao Miloševića i time mu otvorio vrata vlasti u Srbiji pitanje je na koje savremena istorija još uvek nije dala jasan odgovor. Na osnovu svedočenja ljudi toga vremena, izgleda da je imao više osnova da napravi zaokret od Stambolića i da se prikloni novom lideru. Među njima, verovatno, bilo je i sasvim ličnih razloga.

U vreme Osme sednice, ali i mnogo godina kasnije, neki od budućih funkcionera JUL-a, partije Mire Marković, tvrdiće da je u Ljubičićevom zaokretu presudan bio njegov sin koji je bio u bečkoj filijali "Geneksa". Po toj verziji, u njegovom poslovanju pojavio se manjak. Glas o ovome stigao je i do Stambolića, koji je to želeo da iskoristi kako bi pritiskao generala.

Manjak će nadoknaditi uspešan poslovan čovek Radoslav Lale Sekulić, u to vreme direktor "Javora" iz Ivanjice, iz sredstava fabrike na čijem je čelu. Ivan Stambolić, preko Službe bezbednosti, pokreće istragu protiv Sekulića... Milošević, po ovoj verziji, navodno nije hteo da se uključi u hajku protiv generala... I to nije mogao da mu oprosti i stvara se prva pukotine u odnosu između njih dvojice.

Nikola Ljubičić našao se sredinom osamdesetih godina u središtu više afera o kojima se više šaputalo nego što se javno govorilo. Jedna od njih je slučaj gradnje vikendice na Jelovoj gori, ali i sumnjiva kupoprodaja automobila za auto-školu "Crveni signal". General je bio umešan u sporove oko izgradnje fabrike "Budimka" u Požegi, a šuškalo se i o švercu deviza njegove sekretarice.

Da je Nikola Ljubičić sumnjao da ove skandale pušta tadašnji vrh vlasti u Srbiji svedočio je i sam Ivan Stambolić. On je opisao jedan od mnogobrojnih sastanaka Predsedništva Jugoslavije 1986. godine posvećenih situaciji na Kosovu u svetlu najava organizovanog dolaska više hiljada Srba iz pokrajine na protest u Beograd. Po završetku sednice u Palati federacije, duboko u noć, Ljubičić poziva Stambolića da prošetaju oko zgrade na Novom Beogradu.

"Počinje da mi govori da ima informacije kako ja raspolažem pismom ambasadora Veljka Mićunovića koje se odnosi na jednu od njegovih poseta Moskvi, u kome je teško kompromitovan (u njemu je stajalo da je Ljubičić koristio veze sa Sovjetima kako bi lobirao za svoju poziciju u jugoslovenskoj vlasti). Doznao je i da ja navodno radim da NIN to objavi. Kaže mi da sam inspirator afere 'Jelova gora' i takozvanog užičkog slučaja, s ciljem da ga kompromitujem. Govori mi o vikendici, o Ječmenici, Gačiću i Mirku Popoviću, optužuje me da sam ja protiv 'Budimke' jer njenu izgradnju on forsira, pravda se da sa švercom deviza nema veze... Kaže i da se bavim njegovom decom: šta i gde rade, kakve su im svadbe bile, ko je kakve poklone činio. Sve to da bih ga ja smenio i došao na njegovo mesto u Predsedništvu SFRJ", opisao je Ivan svoju noćnu šetnju sa Ljubičićem.

Sve to mu je mirisalo na to da generala neko zatrpava intrigama, čeprka i podmeće, a kasnije to pripisuje njemu i njegovim ljudima.

- Ko ga truje i zašto? Ko još zna ove stvari o Nikoli? Da li ga je neko svim ovim ucenio? - pitao se Stambolić.

Kakvi god odgovori bili, činjenica jeste da je Ljubičić septembra 1987. bio involviran i u pripreme za smenu Dragiše Pavlovića i Osmu sednicu. O tome je televizijskoj ekipi Bi-Bi-Sija za serijal "Smrt Jugoslavije" govorio Borisav Jović.

- Pavlovića je trebalo odmah isključiti iz Predsedništva. Milošević je rekao da bi otišao kod Ljubičića da se konsultuje o tom predlogu. I odmah je otišao. Vratio se kroz pola sata i rekao: "Ljubičić se slaže"! Odmah smo zakazali sednicu - tvrdi Jović.

O čemu je još Milošević govorio sa Ljubičićem nije poznato. Zna se međutim, da je general pre Osme sednice Dragiši Pavloviću "dobronamerno" sugerisao da podnese ostavku i da tako reši problem koji ima sa Miloševićem.

Na sednici, i posebno tokom njene uvertire, Ljubičić je svim silama branio glavnog urednika "Politike" Živorada Minovića, a napadao direktora Ivana Stojanovića. Mnogi su u ovom činu kasnije videli potvrdu govorkanja da general stoji iza humoreske "Vojko i Savle" objavljene početkom 1987. godine na stranicama ovog lista. Ljubičić je shvatao, ili ga je Minović u to uveravao, da je direktor Stojanović taj koji podiže prašinu oko pravog autorstva nad kontroverznim tekstom.

HRVATI PODRŽAVAJU PAVLOVIĆA

VELIKI ugled u krugovima boraca i Armije uživao je i general Petar Gračanin. Ovaj narodni heroj i bivši načelnik Generalštaba JNA bio je na glasu kao skroman i pošten čovek, oprezan u politici.

"Dugo smo razgovarali, nekoliko puta. Tražio je da ispitamo sve argumente i okolnosti i sa što više aspekata. Na kraju je rekao da nema druge nego da stanemo na stranu ravnopravnosti naroda", ispričao je Jović i preneo Gračaninove reči da je u predvečerje Osme sednice zajedno sa Petrom Stambolićem primio više poziva boraca i funkcionera iz Hrvatske koji su od njih tražili da spreče smenu Dragiše Pavlovića.

SUTRA: SVI OKREĆU LEĐA IVANU STAMBOLIĆU

Sve fotografije u ovom feljtonu su iz dokumentacije "Novosti " i foto arhiva "Borbe "