Dijagonala u kući Slobe Miloševića

BURNU raspravu na Osmoj sednici Mirjana Marković pratila je na televiziji, u svom stanu u Ulici 14. decembra u Beogradu. Zbivanja u Skupštini Srbije sa njom su gledali Nebojša Maljković, Zoran Todorović i bankar iz Pariza Miodrag Zečević. Napetost i nervozu, pošto ispraća goste, supruga Slobodana Miloševića ubija sređivanjem ormana i premeštanjem stvari po kući. Nekoliko časova kasnije, olakšanje donosi Dušan Mitević. Javlja se iz iz svoje kancelarije u Takovskoj 10, odakle rukovodi TV prenosom.

- Pobeda! - ne krije Mitević zadovoljstvo brojem učesnika sednice čija je podrška pridobijena za konačan obračun sa Ivanom Stambolićem i Dragišom Pavlovićem.

Mirjana Marković, profesorka sociologije na Prirodno-matematičkom fakultetu u Beogradu, mogla je da odahne. Politička akcija u kojoj je i ona imala svoju rolu bližila se uspešnom kraju. Iako slabo eksponirana u naučnim i političkim krugovima, kroz partijsku organizaciju stekla je meku moć, zahvaljujući kojoj je napravljena snažna veza sa garniturom na čijem čelu je stajao njen suprug.

Forumi, komiteti i organizacije na fakultetima bili su rezervoar kadrova koji će posle pada Ivana Stambolića preuzeti vođenje države. Vezu između lidera u usponu i naučnih krugova držala je njegova supruga, koja mu je sve do poslednjeg dana na vlasti bila glavni kadrovski inženjer i savetnik. Iako se uloga Mirjane Marković u pripremi i održavanju Osme sednice često preuveličava, nema sumnje da je njen uticaj znatno pomogao Miloševiću da preuzme gotovo kompletnu vlast u Srbiji.

NA TEMELjU uticaja njene grupe, stilu vladavine Slobodana Miloševića, kao i kasnijeg razvoja događaja u Jugoslaviji novinar i publicista Slavoljub Đukić je zabeležio da "u istoriji Srbije nije bilo žene koja je imala toliki uticaj na državne poslove kakav je imala Mirjana Marković".

Ova žena zaslužna je između ostalog i za Slobodanovu prvu veću pobedu, kojom je poručio da se na njega može računati kao na lidera. Reč je o "povratku marksizmu", neuspelom pokušaju da se u vreme opšteg nezadovoljstva sadržajem predmeta marksističkog obrazovanja nastava ovog predmeta reformiše i unapredi, za šta se zalagao dobar deo partije i stručne javnosti. Najveći otpor dolazio je sa Univerziteta, od ideološke grupe Mirjane Marković. Nju su činili Miloš Aleksić, Danilo Ž. Marković, Vlajko Petković, Radoš Smiljković i Vladimir Štambuk. Ova grupa je pobedila na burnoj sednici CK Srbije 17. jula 1985. godine. Bio je to poraz liberalnijeg krila Partije i prvi korak na putu stvaranja novog vođe.

BIO je to i početak stvaranja sopstvene frakcije bračnog para Milošević - Marković, koja će s proleća 1987. ući u otvorenu borbu, a na Osmoj sednici preuzeti sve poluge vlasti. Ova grupa godinu dana odmeravaće snage sa ekipom Ivana Stambolića, sastavljena od ljudi kako iz privrede tako i iz intelektualnih krugova.

"Iza kulisa je Mira Marković. Ona je njegov prvi savetnik. Ona podgreva Slobodanove ambicije, piše govore, okreće ga protiv Stambolića. O tome je i Ivan govorio: "Nas je Mirjana razdvojila", beleži Slavoljub Đukić u svojoj knjizi "On, ona i mi".

Jedna od glavnih osobina Mirjane Marković u to vreme, uostalom kao i danas, jeste slepa opčinjenost idejama marksizma i komunizma. Odrasla i sazrela sa bremenom prošlosti svojih roditelja i složenih porodičnih odnosa, Mirjana je čitavog života bila okrenuta suprugu, porodici i - politici. Svoju slepu odanost komunizmu pokazala je otporom preimenovanju partije u Savez komunista, ali i žestokoj borbi za njen opstanak u vreme kada je smrt ideologije bila više nego izvesna.

Za svoj status Mirjana Marković borila se uporno i strpljivo. Najpre obrazovanjem, sticanjem katedre na univerzitetu, a kasnije i stvaranjem neformalnog centra moći koji će se krajem osamdesetih staviti u službu njenog supruga. Zapamćena je ideološka komisija na Univerzitetu i njeno slepilo za novo vreme koje je neminovno stizalo.

Uprkos političkom angažmanu Slobodanova supruga izbegavala je medijsko eksponiranje. O njenoj moći po Beogradu se najviše šaputalo, ali šira javnost nije imala gotovo nikakvu sliku o "ženi sa cvetom u kosi". Prvi njen izlazak na scenu dogodio se preko stranica zagrebačkog "Starta", koji je objavio njen intervju iz pera Aleksandra Tijanića. Usledio je još jedan širi razgovor za ljubljansku "Mladinu", kao i niz autorskih tekstova za beogradsku "Dugu".

"Bez oklevanja Mirjana se latila posla u Partiji i potpuno se posvetila karijeri svoga muža", beleži u svojoj knjizi "Milošević - dijagonala laufera" novinarka i publicistkinja Florens Artman. "Ćerka Marija u vreme Osme sednice već je bila odrasla i otišla na duže vreme u Japan, a sin Marko imao je već deset godina. Ona je, dakle, bila slobodna. Nije bila usamljena poput svog supruga. Volela je da bude okružena svojom malom svitom, čvrstim jezgrom odanih ljudi koje je okupljala još iz studentskih dana".

Porodični prijatelji para Milošević - Marković bili su pre svega ljudi za koje je Mira imala simpatije. Svi oni uključiće se u lobiranje, dogovore i planove u sukobu sa "stambolićevcima" 1987. godine i svi će posle toga zauzeti najviše pozicije u državi.

"Meni ni tada, a ni kasnije, nije bila poznata uloga Mire Marković u pripremi i samom toku sednice", beleži u svojoj knjizi "Pogled iskosa" visoki državni i partijski funkcioner Dušan Čkrebić.

"Kasnije su čitave priče raspredane o njenoj strateškoj ulozi, za koju ja niti sam znao, niti sam to primećivao. Nisam, međutim, video ni da se ona od toga ograđivala, pa se moglo zaključiti da je ona sama sebi pridavala neku posebnu ulogu i značaj".

Svoje viđenje Osme sednice Mira Marković je iznela, deceniju kasnije, u svojoj knjizi "Juče ili sutra". Ona je videla kao višegodišnji proces koji je u svojoj suštini bio sukob starog i novog:

"Pobednici su u partijski život uneli slobodu u izražavanje mišljenja i disciplinu u sprovođenju partijskih odluka. Sve to doprinelo je ravnopravnosti i regularnosti u funkcionisanju federacije, ali i vodilo je velikoj društvenoj reformi. Podrška Slobodanu Miloševiću na Osmoj sednici značila je otpor da Kosovo postane republika. Sednica je otud na pravi način završena tek usvajanjem ustavnih amandmana 1989. godine", zabeležila je Mirjana Marković.

KREATOR SLOBODANOVOG PUTA

O UTICAJU Mire Marković na životni put svog supruga dosta se govorilo, naročito devedesetih godina. Najčešće joj je dodeljivana uloga kreatora njegovog životnog puta. Međutim, ne treba zaboraviti ni činjenicu da je Milošević u vreme Osme sednice bio u punom naponu životine i političke energije, što je vrlo često nedostajalo Stamboliću i njegovim ljudima.

U očima jednog dela javnosti, bez obzira na sve Miloševićeve sposobnosti i nesumnjive talente, ključni faktor njegovog uspona bio je (i ostao) oličen u supruzi. To ilustruje i vic koji se često prepričavao početkom devedesetih:

Šetaju Sloba i Mira kroz Požarevac i sretnu lokalnog pekara, Mirinog druga i nekadašnju simpatiju iz rane mladosti.

"Da si se nekim slučajem udala za njega bila bi danas pekarka - pecnuo je Sloba.

"A ne dragi", odgovari mu ona, "verovatnije je da bi on danas bio predsednik Srbije".