Princ Đorđe se odriče prestola

U NOĆI između 12. i 13. marta 1909, Stevan Kolaković, poslužitelj prestolonaslednika Đorđa, prenet je s teškim povredama na hirurško odeljenje Opšte državne bolnice. Prilikom prijema u bolnicu, Kolaković je izjavio: "Noću između 27. i 28. februara, pao sam na stepenicama i udario sam se po trbuhu. Obe moje stare kile su u tome momentu bile napolju. Odmah sam osetio jak bol u trbuhu i donesen sam u bolnicu."

Usledila je operacija, ali je 17. marta, nešto pre ponoći, Kolarević izdahnuo. Sledećeg dana izvršena je obdukcija, koju je uradio doktor E. Mihl. Obdukcijski nalaz potvrdio je raniju pretpostavku: pacijent je umro od akutnog difuznog zapaljenja trbušne maramice kao posledice perforacije tankog creva.

Vest o prijemu Kolakovića u bolnicu prostrujala je Beogradom i izazvala veliko uznemirenje, jer su čaršijom mnogo ranije kolale priče o bahatom i brutalnom ponašanju prestolonaslednika Đorđe prema posluzi.

Na jutarnjem raportu, 15. marta, upravnik grada Beograda Dušan Alimpić saopštio je ministru unutrašnjih dela da su do njega doprle vesti o nasilnoj povredi Stevana Kolaković. Po nalogu ministra, upravnik odlazi u bolnicu i uzima izjavu od poslužitelja:

"Preksinoć oko 11 časova uveče, žureći se niz stepenice u stanu prestolonaslednikovom, nesrećno sam se okliznuo i stropoštao do dna stepeništa, udarivši se pri tome u donjem trbuhu. Nesreća ova potekla je tim povodom što sam se žurio da odnesem jedno pismo njegovog visočanstva, a stepenice u ovom vremenu već nisu bile osvetljene. Kako sam već od ranijeg vremena bio prosut sa obe strane, te sam se pobojao da mi bolovi, koje sam odmah osetio, ne budu veći, to sam molio drugove da me odmah isprate u bolnicu, što je i učinjeno. Ovako je u istini bilo."

PROTOKOL koji je Kolaković svojeručno potpisao overili su upravnik grada Beograda i još četiri lekara: Nikola Krstić, Solomon J. Alkalaj, V. J. Subotić i Toma M. Leko.

Pojedini listovi, "Pravda", "Večernje novosti" i "Zvono", već 20. marta objavljuju podatke o smrti od zadobijenih povreda, s napomenom da je reč o "strahovitom ubistvu" - kako je princ udario poslinog nogom u stomak i da je od Kolakovića iznuđena izjava o samopovredi da bi pravi "ubica, princ Đorđe, ostao nekažnjen".

Ministarstvo unutrašnjih dela kao da je čekalo da svoj sud o ovom događaju prvo daju novine - da optuže princa Đorđa za ubistvo, pa da reaguje tek devet dana kasnije svojim saopštenjem: "Prema dosadašnjim službeno utvrđenim faktima, izlazi da je Stevan Kolaković bio žrtva nesrećnog slučaja. Po tome i akciji vlasti, koja bi bila upućena na istraživanje krivice i pronalaženja učinioca, zasad nedostaje zakonski osnov. Pojava novih i dosad nepoznatih činjenica, ako bi ih bilo, imala bi se uzeti u nadležnu ocenu."

DAN pre saopštenja Ministarstva, ne čekajući da istina izađe na videlo, deprimiran nesrećnim slučajem i reakcijama koje je izazvao, Đorđe Karađorđević je doneo definitivnu odluku i odrekao se prestolonasleđa i svih prava koja po tom osnovu pripadaju njemu i njegovom porodu. Po novom momku Andreju, koji je dodeljen da služi kod njega, i koji će mu ostati veran svih narednijh godina, uputio je pismo predsedniku Vlade Stojanu Novakoviću:

"Uzbuđen skroz nepravednim i nepravičnim insinuacijama, koje je jedna nesrećna slučajnost izazvala u izvesnim krugovima našega javnog mnjenja, čast mi je, u odbranu kako moje dosad ničim okaljane časti, tako i moje potpuno čiste i mirne duše, učiniti vam ovu izjavu:

"Najdublje proniknut rodoljubivim dužnostima, koje mi moja savest u ovome trenutku nalaže u interesu Otadžbine, ja se odričem svih prava i prerogativa koji mi po Ustavu pripadaju.

"Ova moja odluka je nepokolebljiva.

"Prema tome, ja vas molim, gospodine predsedniče, da po njoj postupite i učinite što treba da dobije najvišu sankciju.

"Odričući se na svagda svih prava na presto koja mi po zemaljskom ustavu pripadaju, ja ću ipak biti uvek gotov da kao Srbin i vojnik svoj život prinesem na žrtvu kralju i Otadžbini."

VLADA se našla na muci: najpre je prenela izjavu povređenog Stevana Kolakovića da se sam pri penjanju uz stepenice povredio, kao i da je odranije imao kilu. Tek posle njegove smrti, 25. marta, Ministarstvo unutrašnjih dela izdalo je novo saopštenje temeljeno na obdukciji, iz koga proizlazi zaključak da povreda trbušne maramice nije došla kao posledica unutrašnje sile, već da je trbušni zid pukao "usled dejstva kakve tupe sile koja je spolja uticala na trbušinu".

Muku pred kojom se našao kabinet Stojana Novakovića, po svemu sudeći, otežavalo je i jedno pismo koje je nesrećni Kolakovića predao jednom bolničaru da ga odnese njegovoj supruzi. Ono je glasilo:

"Draga ženo, pre neki dan tukao me je grozno prestolonaslednik Đorđe sa nogama u mali trbuh, a pesnicama po licu i glavi. Ja sam odmah dobio jake bolove i doveli su me u bolnicu, i baš sinoć 2. marta (po starom kalendaru) dođu u bolnicu upravnik varoši Beograda Alimpić, načelnik Saniteta i zastupnik upravnika Dvora g. Milutinović i nateraše me da potpišem jedan akt: kako me nije niko ubio, nego da sam pao sa basamaka i da sam se tako ubio; ženo, zato ti javljam da nisam pao, nego me ubi prestolonaslednik Đorđe u trbuh nogama. U slučaju moje smrti: traži izdržavanje iz Dvora i čuvaj dobro decu."

BOLNIČAR, koji je inače bio aktivista socijalista, pismo je dao Dragiši Lapčeviću, lideru njegove stranke. Zato ne čudi što su "Radničke novine" tih dana objavile detalje kako je došlo do smrtne povrede.

Raspolažući tim pismom, socijalisti su imali u rukama dokaz da je reč o ubistvu, ali su odlučili da ga ne objave; pokušavali su samo da njime manipulišu u javnosti i u Skupštini, ne bi li na taj način nekako poboljšali rejting partije. Tek posle dvadesetak godina Dragiša Lapčević poslao je to pismo Maršalatu dvora, sa obrazloženjem da nema više mogućnosti da ga do smrti čuva.

Međutim, po danas raspoloživim dokumentima može se naslutiti da je prepis pisma imala i vlada Stojana Novakovića i da je bila upućena u detalje ovog Đorđevog postupka.

Tri dana potom, 28. marta, kralj Petar je izdao proklamaciju u kojoj je pisalo: "Kraljević Đorđe, dosadašnji prestolonaslednik, našao se pobuđen da na prava i prerogative prestolonaslednika podnese abdikaciju." Ovu proklamaciju potpisala je cela vlada na čelu s predsednikom Stojanom Novakovićem. Proklamacija je na posredan način bila priznanje krivice princa Đorđa za smrt Stevana Kolakovića. Naravno, ovim činom smirene su strasti svih koji su poveli žestoku kampanju protiv Đorđa.

Ceo slučaj za kralja Petra bio je težak udarac. Sigurno najteži u životu.