LJubavni jadi prestolonaslednika

PRINC Đorđe Karađorđević rođen je 8. septembra 1887. godine, na Cetinju, na dvoru svoga dede po majci, kneza Nikole, koji će dvadesetak godina kasnije postati kralj Crne Gore. Njegovo rođenje, po crnogorskom običaju, oglašeno je pucnjavom iz pušaka i kubura. Na krštenju je dobio ime Đorđe po svome pradedi - Crnom Đorđu, Karađorđu, osnivaču dinastije i vođi Prvog srpskog ustanka. Njegovi roditelji, knez Petar i kneginja Zorka, najstarija kćerka crnogorskog kneza Nikole, imali su petoro dece, od kojih je troje ostalo u životu: prva je Jelena (1884), zatim Milena (1886), koja je umrla kao dete, pa Đorđe i Aleksandra (1888); peto dete, Andrej (1990), živelo je samo tri nedelje.

Đorđe je rastao i razvijao se bez majčine ljubavi - imao nepune tri godine kada je ona umrla, uz strogog oca koji nije običavao da duže boravi u kući i da se posvećuje porodici. Sluga kneza Petra u svojim sećanjima je napisao da je njegov gospodar bio ljut čovek, koji je umeo da udari; noću je odlazio na grob svoje žene jer nije želeo da ga iko vidi; često je išao u inostranstvo, a decu ostavljao baki, kneginji Mileni. Deca su bila nemirna, osobito Đorđe i Jelena, dok je za Aleksandra zapisao da je bio "uredan i miran".

SA DEDOM Karađorđem deliće više od imena. Bio je prgav i nagao, neukrotiv, neobuzdan i neustrašiv. Tu narav počeće da pokazuje u najranijem detinjstvu. Savremenici koji su dolazili tih godina na Cetinje zabeležiće kako je prkosno govorio, često i pred dedom knezom Nikolom, da su Karađorđevići značajniji od Petrovića, i da je "kao osmogodišnji dečak neustrašivo delio megdane u slavu šumadijskog viteštva sa najmlađim ujakom"...

U prestonici srpske Sparte živeće sve do 1894. godine, kada, nakon prerane smrti majke, kneginje Zorke, knez Petar sa decom odlazi u Ženevu, gde će živeti u ulici Monetije broj 10. Tu će ostati naredne četiri godine. Napuštanje Cetinja i odlazak sa ocem, sestrom i bratom u Ženevu za malog kneževića su bili prelomni događaji. Živeli su emigrantskim životom, dosta siromašno. Pohađao je običnu građansku školu sa svojim vršnjacima. Otac mu je pričao o srpskoj istoriji, pokazivao mu Srbiju na geografskoj karti Evrope, zatim mesta u Bosnu i Hercegovinu, gde se borio kao ustanik.

Zahvaljujući tetkama, ćerkama kneza Nikole, koje su bile udate za velike kneževe Romanove, i imale veliki ugled na ruskom dvoru princ Đorđe nastavlja, školovanje u Kadetskom korpusu cara Aleksandra II. Kažu da je tih godina krio svoje poreklo od svojih drugova kadeta.

U SRBIJU, zemlju slavnih predaka, o kojoj je od oca stalno slušao, prvi put dolazi posle Majskog prevrata 1903.godine.

Odmah po dolasku Karađorđevića u Srbiju, novoformirana vlada na čelu sa Jovanom Avakumovićem stavila je na dnevni red vaspitanje i obrazovanja kraljevih sinova. Pojedini ministri su odmah predložili da se pošalju u Rusiju, tvrdeći da je to ideja ruskog cara. Međutim, za prestolonaslednika Đorđa prevagnulo je mišljenje da je bolje da se budući kralj vaspitava u Beogradu, u srpskom duhu. Za kraljevića Aleksandra ostavljeno je kralju da odluči hoće li ga, po želji ruskog cara, slati u Rusiju na dalje obrazovanje.

Brigu o prestolonaslednikovom obrazovanju preuzeo je lično kralj Petar. Na dvor je doveden profesor matematike i fizike evropskog autoriteta Mihailo Petrović, a potom francuski major Levaser. Rad sa mladim kraljevićem nadgledao je strogi Francuz.

U pauzama časova Đorđe je uživao da se iskrade iz dvora i ode da jaše po Topčideru i Košutnjaku. Družio se najčešće sa potporučnikom Velimirom Vemićem. Njihovi izlasci su postojali sve češći, a bavljenje naukom sve ređe. Doduše, matematiku je zavoleo zbog profesora Mihaila Petrovića. Ubrzo su se sprijateljili, a njihovo druženje će sve češće postajati predmet ogovaranja u čaršiji.

POSLE prve godine boravka u Beogradu, oko Đorđa će izbiti prva afera. Sedamnaestogodišnji mladić štrkljastog stasa, dugačkih ruku i nogu, neskladnih i žustrih pokreta, visokog čela, dugog nosa i živih očiju, svojim postupcima počeće da zadaje brige ocu. U decembru 1904. godine Beograđani će početi da se naslađuju pričom o ljubavnoj avanturi budućeg kralja Đorđa i izvesne glumice Georgijevič. Šaputalo se od usta do usta o pikantnim detaljima sa susreta ovog ljubavnog para. I svako će usput dodavati po neku senzaciju. Kako je obesni princ obeščastio nevinu i neiskusnu devojku, pa kako se njen otac i braća spremaju na osvetu. Bilo je i priča kako se sprema venčanje princa i glumice Narodnog pozorišta:

- Eto samo što nije - šaputale su sredovečne Beograđanke.

I tada na scenu stupa major Levaser, Đorđev vaspitač i mentor. On ga je inače često pratio u pozorište, i nije mu trebalo mnogo vremena da shvati šta se događa i u kom pravci ide ova idila.

U knjizi "Đorđe - kraljević SHS", Mihailo Popovski detaljno opisuje ljubavnu strast mladog Karađorđevića:

"Major Levaser je izgrdio zaljubljenog mladića i tražio od njega da shvati koliko bi ovakva idila, dala prilike 'dobrim dušama u Beogradu" da brbljaju. Princ je crveneo, plakao i obećavao da neće više odlaziti u Narodno pozorište. Ali i pored obećanja, on je već sutradan uveče otišao sa poručnikom Antonijem Antićem i potporučnikom Velimirom Vemićem. Aplaudirao je mladoj i lepoj umetnici, koja je, sva gorda na ovo uvažavanje, rizikovala da na kraju predstave uputi dva-tri poljupca obožavaocu.

Sutradan je ceo Beograd govorio samo o princu Đorđu i glumici Georgijevič.

POŠTO je kralj bio obavešten, zabranio je sinu da izlazi iz dvora i naredio policiji da odmah protera 'slatku curu' iz Beograda. Data joj je izvesna suma novca i sutradan ujutru u pet sati, jedan policijski komesar je ukrcao u voz za Beč.

"Kako je mladi princ saznao adresu svoje simpatije u austrijskoj prestonici, nije poznato. Tek, pet dana kasnije, prevarivši svog mentora i vlasti na stanici, otišao je tajno za Beč, gde se sa svojom šarmantnom prijateljicom sklonio u jedan mali hotel u pregrađu."

Dvor u Beogradu, po čijem je nalogu bečka policija nadzirala ovu glumicu, ubrzo je saznao ko je mali mršavko s kojim se proterana umetnica zabavljala. Odmah je Jaša Nenadović, lični sekretar kralja Petra i rođak kraljev, otišao u austrijsku prestonicu. Iznenadio je zaljubljene u jednom malom muzičkom kafeu pored njihovog hotela. Da bi izbegao skandal, ozbiljni rođak je morao da sedne za njihov sto i zajedno s njima popije piće.

"Sutradan ujutru, 'gospođica Georgijevič', zadovoljna u svakom pogledu, kako su novine pisale, obavezala se da neće nikada tražiti niti pristati da ponovo vidi svog mladog prijatelja i poslala je telefonski svoju ostavku u Narodno pozorište. Sa svoje strane, princ Đorđe, kome je otac napisao poduže pismo, tvrdeći da će mu oprostiti i zaboraviti skandal, vratio se posramljen u Beograd."

LUKAVI I DAREŽLjIVI PAŠIĆ

KAKO se bližilo Đorđevo punoletstvo, političari i oficirski kor su se utrkivali ko će ga pre uvući u u svoju mrežu. I Nikola Pašić se trudio da pridobije simpatije budućeg kralja. Kako je princ voleo da troši novac, a nikad ga nije imao dovoljno, mudri Baja mu je krišom davao i po 10.000 dinara, što je onda bila velika svota. Mlađanom princu je godila ova Pašićeva darežljivost, ali je od prvog susreta zazirao od njega. Kao da je osetio da će mu stari politički lisac jednog dana biti najveći neprijatelj.

SUTRA: PRESTOLONASLEDNIK U VOJNOM ZATVORU