Opozicija koristi princa Đorđa

DVORSKI statut, poznat pod imenom Porodični pravilnik za članove srpskog kraljevskog doma, donet je 1909. godine, kada su ga potpisali i time se na njegovo poštovanje obavezali, osim kralja Petra i njegovi sinovi Đorđe i Aleksandar, knez Arsen i njegov sin knez Pavle. Pravilnik je ozakonjen u Skupštini u februaru 1911. godine.

Glavni cilj Pravilnika bio je da definiše vlast kralja, vladaoca, nad članovima kraljevskog doma. Kralj je određivao mesto stanovanja, vršio nadzor nad vođenjem kuće i vaspitanjem dece. Bez njegovog odobrenja članovi kraljevskog doma nisu mogli stupiti u brak i bili su dužni da poštuju kralja, pomažu mu u vršenju njegovih dužnosti "savršenom i besprekornom odanošću i poslušnošću". Za prekršaj predviđenog ponašanja, kralj - starešina mogao je kazniti svakog člana kraljevskog doma:

1)opomenom, 2) ukorom, 3) isključenjem iz svih počasti na kraće ili duže vreme, 4) isključenjem iz Dvora na kraće ili duže vreme i 5) isključenjem iz Dvora zauvek.

Ove kazne kralj je izricao sam, ali za isključenja iz Dvora morao je da se konsultuje sa Krunskim savetom. Svaku izrečenu kaznu kralj je mogao da oprosti, ali kaznu isključenja iz Dvora zauvek ne može da ukine bez odluke Krunskog saveta.

Odluka da se Niš odredi za mesto boravka kraljevića Đorđa zapravo nije značila nikakvu kaznu jer je po Dvorskom pravilniku suveren određivao mesto življenja članova kraljevskog doma. Tako su se svi napori Aleksandra i članova Vlade da se princ Đorđe nagovori da ispoštuje ovu odredbu Dvorskog statuta i jedno vreme provede u Nišu bili više nego uzaludni.

Nikoli Pašiću sredinom oktobra 1922. godine Đorđe piše:

"Primam k znanju saopštenje da će Dvorski savet rešavati o mojoj stvari... Odbijam od sebe svaku odgovornost za posledice u slučaju ako budem doveden u položaj da se moram braniti od neustavnih postupaka."

TOKOM 1922. godine razdor u kraljevskom domu je blizu usijanja. Korist od nesuglasica na relaciji Aleksandar - Đorđe imala je najpre hrvatska opozicija u Skupštini Kraljevine Srba, Hrvata, Slovenaca. Od ove svađe malčice su se ovajdili i srpski republikanci. Stranke hrvatskog bloka shvatile su da ovaj razdor može da doprinese umanjenju ugleda kralja Aleksandra, koga one inače nisu priznavale, da će izazvati međustranačku borbu, pre svega u Srbiji i njima stvoriti mogućnost da ostvare svoje političke ciljeve. Tako su predstavnici Hrvatske seljačke stranke Stjepana Radića, u okolini Našica, govorili da će se u Jugoslaviji osnovati savez manjih republika, a da će predsednik tog saveza biti princ Đorđe Karađorđević.

I u drugim zemljama Evrope se pomno pratila aktivnost princa Đorđa. Svakom njegovom koraku pridavani su politički ciljevi i, naravno, namera da povrati od brata presto. "Naročito je za takvu mogućnost bila zabrinuta Rumunija, čija je princeza odskora postala jugoslovenska kraljica. Njen ministar inostranih poslova Duka skretao je pažnju na to da se u telegramima koje dobija sa raznih strana potvrđuju vesti o nemirima u Jugoslaviji, o revolucionarnom pokretu u korist princa Đorđa. Uprkos svim demantijima jugoslovenskog poslanstva, u rumunskoj štampi i dalje su bile plasirane vesti o revoluciji i krvavim borbama u Beogradu. Glavni đeneralštab obavestio je kralja da će na položaj ministra spoljnih poslova Mađarske doći Fridrih, koji ima nameru da stupi u kontakt s princem Đorđem, u nameri da ga prizna za legitimnog kralja. Nada se da će to izazvati građanski rat u Jugoslaviji, u koji će se, iz sopstvenih interesa umešati i Italija"- piše o ovim godinama dr Branislav Gligorijević.

U jesen 1922. godine bila je na pomolu i kriza vlade. Pašićevi koalicioni partneri - demokrate sve više su se približili hrvatskoj opoziciji. Počeli su sa njima da vode i tajne razgovore. Pogoršala se i spoljnopolitička situacija u Evropi. Dolaskom Musolinijevih fašista na vlast u Italiji, pozicija Jugoslavije je sve ugroženija.

KRALj Aleksanadar se vratio iz Pariza 25. septembra, a već sutradan Pašićeva vlada donosi odluku da predloži kralju da se sazove Krunski savet, koji bi kraljeviću Đorđu izrekao "najstrožu kaznu". Za ovu odluku vlada je dala sledeće obrazloženje:

"Kraljević Đorđe je uvek ostao pri tome da neće ići u Niš. Kad mu je zastupnik vlade predočavao koliko takvo njegovo držanje smeta vladi u vođenju državnih poslova, kad mu je pokazivao izveštaje iz kojih se vidi da protivnici države računaju na razdor, koji on u Kraljevskoj kući stvara, kad mu je svim aktima i opažanjima, kojima raspolaže Odeljenje za zaštitu države pri Ministarstvu unutrašnjih dela, dokazivao koliko se svi moramo založiti za očuvanje tekovina narodnih i ratnih, koliko se protivu naše države rije i spolja i iznutra - te da njegovo pitanje, kako ga on iskreće, i uopšte njegovo držanje ide naruku rastrojenim i zlonamernim elementima, što se ne može dalje podnositi, i molio ga da odlaskom u Niš i promenjenim držanjem prema vašem veličanstvu i državi, olakša položaj Kraljevskoj vladi - ipak ostao je uporan i pri svome da neće ići u Niš, da hoće da tera do kraja, da će se silom odupreti izvršenju odluke vašeg veličanstva i Kraljevske vlade."

POČETKOM oktobra Pašić poziva na sednicu Vlade samog kraljevića Đorđa i saopštava mu "da je, povodom dotadašnjeg njegovog držanja, Ministarski savet predložio kralju da sazove Krunski savet radi donošenja odluke na osnovu Dvorskog statuta; da je kralj, međutim, izrazio želju da se pre svakog daljeg koraka po ovom pitanju on upozori još jedanput od strane vlade na posledice koje mogu proizaći po njega posle saziva Krunskog saveta i da se upita: želi li i dalje da ostane član vladalačkog doma i da vrši obaveze koje iz toga proističu, ili ne.

Sa svoje strane kralj i dalje ostaje pri tome da se prinadležnosti kraljeviću povećaju: osim svoje apanaže, koja sada iznosi 148.000 francuskih franaka godišnje, iz Kraljeve civilne liste dobijaće još po 600.000 dinara godišnje, a kad se bavi u inostranstvu 365.000 francuskih franaka i uz to još 235.000 dinara."

ĐORĐE na ovo ništa nije rekao. Ustao je i otišao. S vrata je dobacio da će svoj pismeni odgovor vladi dostaviti sutra. I stvarno: sutradan je doneo pismeni odgovor kojim je prihvatio ponuđene "materijalne prinadležnosti".

"Kad su mu članovi vlade skrenuli pažnju na glavno pitanje: želi li da i dalje ostane član kraljevskog doma i da vrši obaveze koje otuda proističu, izjavio je da mu se takav odgovor neće moći izmamiti; izričito je naglasio da neće ići u Niš i odbio je da potpiše zapisnik te sednice vlade."

SPREMAN DA SE BRANI ORUŽJEM

KADA je bila donesena odluka da Đorđe ide u Niš, on je izjavio "da se ovakvoj odluci neće nikada pokoriti, da u kući ima dovoljno oružja i municije i, ako bi se htela ta odluka izvršiti, da će se on braniti oružjem i svakoga ubiti, koji mu, radi toga, dođe u kuću. Ovako je govorio i pred sopstvenikom kuće, u kojoj stanuje, g. Dragoljubom Milovanovićem, direktorom Banke, Strahinjića Bana ul. br 50."

Dok se većalo u Dvoru šta da se preduzme, Đorđe je 3. oktobra uputio još jedno pismo Vladi, svaljujući opet svu krivicu na Aleksandra što se ne ispunjavaju njegovi zahtevi:

"Po sebi se razume da bi meni bilo milije i prijatnije imati sve što mi pripada za život, pa da ne budem neprekidno održavan u ovakvoj nervoznosti od koje proizilaze moji ispadi."