Otrovne strele na patrijarha

DO KRAJA 1968. godine u Patrijaršiju u Beograd su stigli odgovori svih autokefalnih pravoslavnih crkava da su primile k znanju odluke Sabora SPC. Mitropolit makedonski Dositej je, i pored toga, od Svetskog saveta crkava zatražio da mu saopšti uslove pod kojima bi Makedonska pravoslavna crkva mogla da pristupi toj zajednici. Po ustaljenoj praksi, generalni sekretar je 23. januara 1969. zatražio od nekoliko pravoslavnih crkava i patrijarha srpskog Germana njihovo mišljenje. Srpska pravoslavna crkva je očekivano istakla da Makedonska crkva nije autokefalna i da je njeno samoproglašenje osuđeno i ništavno.

Posle nekoliko novih sastanaka državnih rukovodilaca s patrijarhom Germanom, Sinod je 26. novembra naložio episkopima sremskom Makariju i bačkom Nikanoru da posete mitropolita Dositeja i ostale makedonske episkope kako bi još jednom razmotrili problem. Sinod je istom prilikom zamolio Saveznu komisiju za verska pitanja da o tome izvesti arhijereje u Makedoniji.

MILO Jovićević, predsednik Savezne komisije za verska pitanja, odgovorio je da ne vidi nikakvu potrebu za tim, niti je uobičajeno da Komisija posreduje u kontaktima i da ugovara sastanke predstavnika verskih zajednica, već je Sinod uputio na direktne kontakte, naglasivši da je do tada Srpska pravoslavna crkva stupala u kontakte s većim brojem crkava bez posredovanja Savezne komisije za verska pitanja.

Izaslanici Srpske patrijaršije stigli su u Skoplje onoga dana kada su i planirali.

Domaćini su unapred odlučili da će razgovarati samo o priznavanju autokefalnosti.

"Prvi susret episkopa dveju crkava bio je srdačan i uobičajeno je počeo ljubljenjem prilikom susreta. Zapaženo je da su se predstavnici SPC odnosili prema episkopima MPC kao prema mitropolitima (oslovljavali su ih sa visokopreosvećeni), iako SPC nije priznala položaj u MPC koji je nastao proglašenjem autokefalnosti i nakon toga."

MAKEDONCI su odbili molbu gostiju da se vrate u krilo Srpske pravoslavne crkve i ponudili uslove pod kojim će voditi razgovore: odluka o autokefalnosti ne može se promeniti, Sabor Srpske pravoslavne crkve treba da poništi svoju odluku od 15. septembra 1967. da Sinod stavi van snage odluku o pokretanju postupka protiv makedonskih arhijereja. Tek po ispunjenju tih uslova, spremni su za razgovore.

Gosti su, s druge strane, ponudili da Makedonska pravoslavna crkva ostane u jedinstvu sa Srpskom crkvom, a ukoliko Makedonska crkva to prihvati, onda mora da pristane i na sve kasnije odluke.

Učesnike razgovora primio je i mitropolit Dositej.

Prema svedočenjima iz makedonske Komisije za verska pitanja, Srpska pravoslavna crkva je ostala razočarana jer Makedonska crkva nije odstupala od autokefalnosti, ali kako je do susreta i razgovora ipak došlo, verovatno su postojali načini da oni budu nastavljeni.

NA KRAJU svog izveštaja o ovom susretu, makedonska Komisija za verska pitanja je zaključila da bi trebalo izvršiti lagani pritisak na srpske arhijereje za dalje razgovore koji bi se mogli iskoristi da se Makedonska pravoslavna crkva afirmiše.

"Međutim, ukoliko SPC namerava da putem ovakvih i drugih taktičnih poteza ide ka prolongiranju nenormalnog položaja da bi ga u datom momentu ponovo zaoštrila, onda slede aktivnost i mere koje bi onemogućila takvu zamisao. Ostaje da se sačeka, da se oceni reakcija u Sinodu SPC posle ovog razgovora, a zatim da se odredi dalji kurs delovanja."

U dopisu makedonske Komisije za verska pitanja napominje se da je ona u stalnoj vezi sa Saveznom i sa Komisijom za verska pitanja SR Srbije.

MONSINjOR Jan Vilebrands, sekretar rimokatoličkog Sekretarijata za hrišćansko jedinstvo, razgovarao je prvih dana marta 1969. sa Vjekoslavom Cvrljom, jugoslovenskim poslanikom u Vatikanu. Na sastanku su bili O. Dipre, P. Jang, prof. Vodopivec i P. Šmit. Vilebrands je govorio o nedavnom susretu s patrijarhom Germanom u Beogradu (povodom 1.100-godišnjice smrti Svetog Kirila), rekavši da je tada shvatio da će srpski arhijereji pokrenuti postupak i osuditi arhijereje Makedonske pravoslavne crkve. Smatra da će se, ukoliko do toga dođe, i Vatikan naći u veoma delikatnom položaju u odnosu na pravoslavne crkve s kojima želi da nastavi ekumenističke kontakte.

Cvrlje je kazao da je patrijarh German jednostrano i tendenciozno informisao Vilebrandsa o poziciji Makedonske pravoslavne crkve. Potom je Cvrlje govorio o nedoslednostima srpskih arhijereja, koji su stvorili takvu situaciju da ruski i bugarski patrijarh nisu u mogućnosti da priznaju Makedonsku pravoslavnu crkvu. Vilebrands je, navodno, odgovorio kako mu je bugarski patrijarh rekao da je njegov sinod podeljen oko priznavanja Makedonske pravoslavne crkve.

MAKEDONSKA Komisija za verska pitanja sastavila je 21. aprila 1969. veoma opširnu informaciju "Rukovodstvo Srpske pravoslavne crkve ne prestaje sa nacionalističkim i šovinističkim akcijama protivu Makedonske pravoslavne crkve i SR Makedonije", očigledno u nameri da optuži Parijaršiju u Beogradu da već 25 godine nastoji da spreči razvoj Makedonske pravoslavne crkve. Informacija je predstavljala neku vrstu pritiska na državne organe kako bi oni posvetili više pažnje srpskim arhijerejima uoči predstojećeg Sabora. U ovoj informaciji je stajalo da je patrijarh German u razgovorima sa predstavnicima ambasada Grčke, SSSR i još drugih govorio sa antimakedonskih pozicija.

"Patrijarh German je iskoristio boravak u SSSR-u u maju 1968. godine, te je kod predstavnika nekih crkvi najbezobzirnije napadao MPC, odnosno njen episkopat, i pri tome je otvoreno negirao i status državnosti SR Makedonije (kod rumunskog patrijarha, kod bugarskog itd)."

Te patrijarhove priče, kako se dodaje, uticale su na to da se carigradski patrijarh više puta izjašnjavao protiv Makedonske pravoslavne crkve od oktobra 1967, kada je bio gost Srpske patrijaršije.

"U NASTOJANjU da bi dobili podršku, 11. i 15. februara 1969, pred sekretarom Sekretarijata za jedinstvo hrišćana pri Vatikanu, patrijarh German je tvrdio da u SFRJ postoji samo SPC, da niko ne priznaje makedonsku naciju, da SR Makedonija nema status državnosti (drugim rečima, negirajući makedonsku samobitnost, German je Makedonce i SRM pred ovim stranim predstavnicima tretirao na isti način kako to čine Bugari i drugi neprijatelji naše zemlje", piše takođe u opširnom izveštaju makedonske Komisije za verska pitanja.

U podužem tekstu podseća se na o odluku o stavljanju makedonskih arhijereja pod sud, dostavljanju te odluke drugim pomesnim crkvama i objavljivanju u novinama "Herald", zvaničnom glasilu eparhija u Americi i Kanadi, kao i o pozivima patrijarha Germana da se vrate u krilo Crkve, o okolnostima i o toku razgovora u Skoplju.

SARADNjA USTAŠA I MAKEDONSKE CRKVE

EPISKOP vikarni Lavrentije dostavio je krajem novembra 1968. Sinodu pismo od izvesnog Spase Šarabe, iz Oklenda u Kaliforniji, u kome on tvrdi da je jedna ustaška radio-stanica u okolini San Franciska 5. januara 1969. pročitala poruku mitropolita Dositeja. Prema Šarabinoj tvrdnji, to je čulo više Srba, i bili su iznenađeni, pa komentarišu da su se ponovo ustaše i VMRO-vci (naslednici Ante Pavelića i Vanča Mihajlova) udružili. Sinod je o svemu obavestio Saveznu komisiju za verska pitanja.