Car Nikolaj Prvi ljut na kneza Miloša

DELOVANjE opozicije, naročito pomenuta poslanica upućena u Petrograd, imalo je efekta jer je car Nikolaj Prvi odlučio da pošalje u Srbiju svog izaslanika koji je trebalo da proveri istinitost optužbi protiv Miloša i, ako se uveri u njihovu tačnost, da skrene pažnju srpskom knezu na njegove obaveze prema Rusiji, naročito u pogledu uvođenja zakonite vlasti. Ličnost kojoj je car poverio tako odgovornu dužnost bio je knez Vasilij Andrejevič Dolgorukov, krilni ađutant na dvoru. Da li zbog toga što je strahovao da su Rusi saznali da se on počeo udaljavati od njih ili da bi uverio srpsku javnost da je još u dobrim odnosima sa petrogradskim dvorom, Miloš je izdao naređenje da se carev izaslanik dočeka na najvišem nivou (hroničari tvrde da je tom prilikom prvi put u Srbiji obavljen protokolarni ceremonijal predviđen za najviše strane ličnosti).

ZAPOVEST koju je knez izdao ministru Cvetku Rajoviću glasila je: "Budući da će potrebno biti sa paradom (počastima) dočekati kneza Dolgorukog, a da se ne bi kakvi nesporazumi dogodili, no da se prijem pristojno izvrši, dajemo vam sledeću naredbu. Pred kneza Dolgorukog treba izaći u Zemun, zajedno sa još jednim oficirom i dopratiti ga u Beograd. Kod Đumruka (carinarnice) na Savi treba da izađe sve činovništvo, predstavnici svih esnafa i dosta znatiželjnog sveta. Najpre knezu Dolgorukom treba da bude predstavljen beogradski Magistrat (sud) sa najstarijim članom, koji će predati raport. Zatim će polkovnik-kavalir (gradonačelnik) da predstavi ruskom knezu sve činovnike sledećom formulom: Ovo su knjaževski činovnici po raznim nadleštvima varoši beogradske. Ovi se moraju samo da poklone, a ne kao ranije da se grle i ljube. Polkovnik-kavalir mora da održi raport, a zatim knezu treba da budu predstavljene žene činovnika. Ovo predstavljanje polkovnik će učiniti ovako: Ovo su građanke. One se imaju blago pokloniti. Posle ovoga, knezu Dolgorukom treba privesti intov (fijaker) u koji ima biti upregnuto četiri konja, koji će ga odvesti u konak topčiderski."

DOČEK je, kako tvrde očevici, zaista bio veličanstven, ali se to ne bi moglo reći za razgovore koji su potom vođeni između Dolgorukova i Miloša. Knez Miloš je zapravo bio uznemiren jer je strahovao da će ruski prekori zbog njegovog traženja zaštite od Velike Britanije i neispunjavanja obećanja u vezi sa uvođenjem ustavnog i zakonitog uređenja - biti oštri i ultimativni. Milošev lekar Kunibert tvrdi da je knez zatražio savet od Hodžesa kako da se drži prema ruskom izaslaniku i šta da mu govori.

Prema svedočenju Kuniberta, britanski konzul je savetovao kneza da prilikom "pregovora sa ruskim predstavnikom govori sa poštovanjem prema Rusiji, ali da se čvrsto drži toga, da je Rusija samo zaštitnička država i da ne sme "propisivati" nikakve zakone, a ako se ona stane mešati u srpske poslove, da je Velika Britanija spremna da pruži Srbiji svoju poslednju diplomatsku zaštitu".

PRVI sastanak sa Dolgorukovom, koji je knez sa zebnjom očekivao, održan je u Kragujevcu, ali je vođen u četiri oka (bez prevodioca) jer je Miloš izjavio da razume ruski jezik. Pošto je to bio veoma važan susret na kome se raspravljalo o srpsko-ruskim odnosima i o budućem državnom i pravnom ustrojstvu Srbije, a u istorijskim arhivama nema pisanih tragova o tome, najčešće se u istoriografiji koriste memoari Bartolomea Kunberta, s obzirom na to da mu je Miloš kao svom intimusu detaljno izneo sadržaj razgovora sa Dolgorukovom.

Prema Kunibertu (a u interpretaciji Nila Popova), Dolgorukov je "otpočeo svoj razgovor sa Milošem navodeći sve usluge koje je Rusija učinila Srbiji, ukazujući na blagonaklonost koju je car ukazao srpskome knezu. Iz toga je izveo zaključak da car ima pravo da se nada poverenju i odanosti, kako od srpskog naroda, tako i od njegovog kneza.

DOLGORUKOV je dokazivao, da Rusija nema nikakvu želju za korist od Srbije, i da se u svojim postupcima nije povodila sebičnim interesima, već je želela samo da bude od koristi narodu i zemlji, koja joj je bliska po etničkom poreklu, jeziku i veri, i da su saveti, koje je ona davala knezu imali samo za cilj da obezbede miran i sretan život narodu, koji je svojom viteškom borbom, izvojevao svoju slobodu. Što se tiče tih saveta, car je očekivao da će se oni prihvatiti i izvršiti, ali nažalost, knez je pod uplivom države, koja je suparnik sa Rusijom i pod uticajem nekoliko lažnih prijatelja, koji zloupotrebljavaju njegovo poverenje. Knez prenebregava careve savete, govori kako ga tišti zaštita Rusije, i da bi želeo da je se otrese i oslobodi uprkos raspoloženju znatnog dela svoga naroda. Zatim je Dolgorukov na fin način korio Miloša, što se druži sa engleskim konzulom, i što odnosima sa Rusijom pretpostavlja odnose sa Velikom Britanijom. Dolgorukov je govorio, da ruski car od sviju pogrešaka Miloševih, tu poslednju najžešće oseća".

NA OVOM sastanku u četiri oko Dolgorukov je ukazao i na obaveze kneza prema rusko-turskim ugovorima koji se odnose na Srbiju, kao i prema turskim hatišerifima, koji proizlaze iz tih ugovora. Ruski izaslanik je preneo mišljenje i stav cara Nikolaja Prvog i o pitanju koje je najviše interesovalo kneza Miloša - o osnivanju i radu saveta srpskih starešina. Znajući da se Miloš opire osnivanju ovoga organa vlasti, Dolgorukov je veoma opširno i jasno izneo stavove ruskog suverena o tome: "Car zahteva da se sve obaveze i ugovori potvrđeni njegovim imenom, najtačnije vrše.

Tako hatišerif od 1830. godine, za čije se donošenje izborila Rusija, nalaže, da se ustanovi savet i da se njegovi članovi ne menjaju. Ali taj uslov ni do danas nije izvršen, a car s punim pravom traži da se on izvrši, tim više, što se u taj organ moraju primiti one starešine, koje su učinile mnoge usluge otadžbini za vreme borbe za slobodu, pa imaju pravo, da im to prizna i knez i narod... Nijedan ukaz knežev ne može da ima zakonsku silu, dok ga savet ne potvrdi. Savet takođe treba da potvrđuje sve prihode i rashode (da odobrava budžet). Što se tiče imena te ustanove, neka je knez nazove kako mu je volja: savet, senat, sinod, narodni savjet, državni savjet itd."

RUSKI izaslanik je na kraju otvoreno predočio Milošu na kakve sve posledice može naići ako se bude dvoumio između Rusije i Velike Britanije. Prema tvrđenju Kuniberta, Dolgorukov je skrenuo Milošu pažnju da se ubuduće može "oslanjati na rusku zaštitu, samo ako prihvati postavljene uslove; odbaci li ih i lati se obećanja Engleske, on će izazvati protivradnju od strane ruskog kabineta. Samo Rusija, koja je pomagala Srbiji oružjem i diplomatijom, kako bi se utvrdile njene povlastice, ima pravo da je zaštićuje, i da ne dopusti nekoj drugoj državi da podeli s njom tu obavezu". Dolgorukov je garantovao knezu da će "Rusija izbegavati mešanje u unutrašnje srpske poslove i ostaviće samome narodu i njegovome knezu, da izabere način kako će zemljom vladati".

RUSKI CAR PROTIV SRPSKE NESLOGE

RUSKI carski izaslanik je tražio od srpskog kneza da se izmiri sa čelnim ljudima opozicije, naročito sa bratom Jevremom, kao i sa Tomom Vučićem Perišićem, Stojanom Simićem i Đorđem Protićem, jer je bio uveren da nesloga među srpskim starešinama slabi nacionalne snage i pruža Turskoj mogućnost za razne političke manipulacije. Međutim, Dolgorukov je taj zahtev postavio i zbog toga što su ti ljudi bili odani Rusiji i u njima je Petrograd uvek mogao naći oslonac za svoju politiku u Srbiji.