Jugoslavija kao Trojanski konj

ANALITIČARI CIA i danas se ponose činjenicom da su, pre nego što su političari u Vašingtonu to uspeli da prepoznaju (ili da priznaju), sa sigurnošću prognozirali da će se Jugoslavija raspasti. Predviđanje sudbine SFRJ bio je njihov ključni zadatak posle smrti Josipa Broza Tita, i oni su tačan odgovor umeli da daju oko godinu dana pre nego što su narodi SFRJ zapucali jedni na druge u građanskom ratu. Sve prethodne procene bile su umerenije u pogledu budućnosti Jugoslavije: više od četiri decenije je američka obaveštajna služba u određenoj meri verovala u opstanak FNRJ, pa SFRJ, da bi na jesen 1990. godine stavila tačku: Kroz godinu dana, Jugoslavija će, najverovatnije, prestati da postoji, ustvrdili su tada.

Tako je i bilo.

Objavljeni izveštaji i analize CIA iz postbrozovskih "godina raspleta" (naslov knjige Slobodana Miloševića iz 1989) od početnog tendencioznog, ali makar u pokušaju neutralnog pogleda na unutrašnje probleme Jugoslavije, prelaze put do potpuno pristrasnog, često i nelogičnog iznošenja stavova na štetu samo jedne od suprotstavljenih strana - srpske (i crnogorske, i u određenoj meri makedonske; generalno, analizama CIA provejava potcenjivački odnos prema "južnjacima" u jugoslovenskoj zajednici, osim ako nije reč o Albancima).

U ovom feljtonu navodimo najvažnije "špiceve" iz depeša američkih obaveštajaca, koji svedoče o toj evoluciji stava vodeće sile (zapadnog) sveta.

POČEĆEMO, međutim, od odrednica spoljne politike SAD prema Jugoslaviji tokom osamdesetih godina. Njih sažima dokument strateške prirode od 19. marta 1984, NSDD-133 (National Security Decision Directive - 133) s potpisom predsednika Ronalda Regana. U dokumentu, naslovljenom sa "Politika Sjedinjenih Država prema Jugoslaviji", piše:

"Kao što je i istaknuto u međuagencijskom izveštaju o politici SAD prema Jugoslaviji, nezavisna, ekonomski održiva, stabilna i vojno sposobna Jugoslavija služi zapadnim i američkim interesima. Jugoslavija je važna prepreka sovjetskom ekspanzionizmu i hegemoniji u Južnoj Evropi. Jugoslavija takođe služi i kao koristan podsetnik zemljama Istočne Evrope na prednosti koje pruža nezavisnost od Moskve i na koristi od prijateljskih odnosa sa Zapadom.

Teška finansijska situacija sa kojom je Jugoslavija suočena mogla bi da predstavlja ozbiljnu pretnju sposobnosti Jugoslavije da održi politiku koja najbolje služi našim interesima. Moramo blisko sarađivati sa našim saveznicima i sa drugim značajnim industrijalizovanim demokratijama na podršci Jugoslaviji da ostane nezavisna i održiva snaga na južnom krilu Varšavskog pakta. U interesu je SAD da Jugoslavija bude u stanju da odoli pritiscima iz Moskve i Varšavskog pakta. Nastavićemo, takođe, da ohrabrujemo dugoročnu unutrašnju liberalizaciju u Jugoslaviji.

Ustanovio sam da će, u sprovođenju naše odavno ustrojene politike podrške nezavisnosti, teritorijalnoj celovitosti i državnom jedinstvu Jugoslavije, sledeće mere biti sprovedene:

- SAD će nastaviti blisku saradnju sa drugim prijateljskim državama da bi podržale napore Jugoslavije da prevaziđe svoje finansijske teškoće. Trudićemo se da proširimo ekonomske odnose SAD sa Jugoslavijom na način da obe zemlje imaju koristi i da se ojačaju veze Jugoslavije sa industrijalizovanim demokratijama. Politika SAD biće da promoviše trend ka stvaranju efikasne, tržišno orijentisane jugoslovenske ekonomske strukture.

- SAD će nastaviti čvrsto ustanovljeni dijalog sa jugoslovenskim liderima o pitanjima od obostranog interesa i brige. Iskoristićemo priliku koju nam pružaju zvanične posete na visokom nivou da bismo ponovili podršku SAD jugoslovenskoj nezavisnosti, teritorijalnoj celovitosti i državnom jedinstvu. Naša politika će i dalje biti da ohrabrujemo Jugoslaviju da nastavi da igra umirujuću ulogu unutar Pokreta nesvrstanih, i da se suprotstavlja kubanskom i sovjetskom uticaju u toj organizaciji.

- SAD će se, u skladu sa našom ustanovljenom politikom transfera oružja prema Jugoslaviji i saglasno politici ustanovljenoj u NSDD-5, truditi da olakšaju vojnu saradnju sa tom zemljom. Pospešićemo prodaju oružja i opreme neophodne Jugoslaviji za njene legitimne odbrambene potrebe, po principu od slučaja do slučaja, uz moguća odgovarajuća tehnološka obezbeđenja i finansijske aranžmane. SAD će ohrabriti zapadnoevropske saveznike da slede sličnu politiku."

DOKUMENT predsednika SAD, u to vreme označen kao osetljiva državna tajna, prosleđen je najznačajnijim američkim državnim zvaničnicima, uključujući, naravno, i šefa Centralne obaveštajne agencije (CIA). Jasno je šta su Amerikanci očekivali od Jugoslavije: da iznutra bude manje komunistička od ostalih komunističkih država - što je tada i bio slučaj - da se postepeno dalje liberalizuje, kao i da vodi spoljnu politiku koja odgovara interesima SAD.

Jugoslavija se menjala, a njenu najveću republiku i narod, Srbiju i Srbe, Amerika je na kraju stavila na stub srama.

Imperativi koji su još imali smisla u vreme pisanja Reganove NSDD-133 - jer je u to vreme hladnoratovska logika bila u punoj snazi (krajem zime 1984, na čelu sovjetske partije, time i države, pokojnog Jurija Andropova je zamenio teško bolesni starac Konstantin Černjenko) - mnogo su izgubili na značaju tokom narednih godina.

AMERIKA je 1984. još imala interes da Jugoslavija služi kao svetlo istočnoevropskim državama, stešnjenim između ekonomske oskudice i malih ličnih sloboda nametnutih od svojih ideološki rigidnih vlasti. Korišćenje Jugoslavije zarad suprotstavljanja tvrdom komunističkom uticaju u Pokretu nesvrstanih, odnosno, težnja da se Treći svet ne odmetne ka Rusiji (ili ka Kubi, članu Pokreta), bili su dugotrajan motiv američkim političarima da sarađuju sa Jugoslavijom. Ceo svet se, međutim, menjao, a od sredine osamdesetih njegova transformacija je uznapredovala do brzine u koju ovdašnja politička elita nije bila u stanju da "prešalta".

Pokojnog Černjenka je ubrzo smenio Gorbačov.

Amerika je, realno, gubila interes za opstanak i jačanje Jugoslavije: već 1987. u dokumentu CIA se daje jasna podrška daljoj decentralizaciji već odavno "federirane federacije", sa uveliko atrofiranim centralnim funkcijama. Za održavanje bolesnika u životu preporučuje se dalje gašenje aparata. Tri godine kasnije, CIA potpisuje presudu: Jugoslavije više neće biti.