Bauk srpstva iz liberalnog Beograda

OPŠIRNA analiza CIA o Jugoslaviji pet godina posle Tita sadrži i poglavlje pod naslovom "Oživljavanje srpskog nacionalizma". Među pripadnicima najveće etničke grupe u zemlji, duh nacionalizma, konstatuju autori analize, sve više oživljava.

"Gledajući na sebe kao na etničko jezgro zemlje kao celine, kao na glavnu osnivačku grupu u Jugoslaviji, Srbi su sve više postojali nezadovoljni i osujećeni zbog neprekidnog fragmentiranja zemlje, ekonomskog opadanja u odnosu na druge republike i posebno zbog gubitka uticaja nad dvema autonomnim pokrajinama - naročito na Kosovu gde etnički Albanci imaju sve veću dominaciju. Srbi na Kosovo gledaju kao na svoju istorijsku kolevku...

SLEDEĆI događaji odražavaju oživljavanje srpskog nacionalizma:

- Vlasti u Beogradu su krajem 1983. godine dozvolile izvođenje pozorišne predstave o srpskom junaštvu i heroizmu u Prvom svetskom ratu po delu vodećeg liberalno-nacionalističkog pisca (misli se na predstavu 'Kolubarska bitka', nastalu po romanu 'Vreme smrti' Dobrice Ćosića, u dramatizaciji Borislava Mihailovića Mihiza (prim. aut.); ovaj komad se i dalje izvodi na pozornici sa stalno ispunjenom dvoranom do poslednjeg mesta; publika reaguje na svaku rečenicu nabijenu emocijama.

- U zemlji u kojoj su religiozni simboli i etnički identitet blisko povezani, srpska vlada je posle 40 godina suprotstavljanja, 1984. godine dozvolila obnovu izgradnje najvećeg srpskog pravoslavnog hrama u Beogradu ogromnih razmera. Više od 50.000 Srba prisustvovalo je osvećenju hrama u maju na jednoj od najvećih verskih svečanosti u posleratnoj istoriji Jugoslavije.

- Ovoga proleća, u vreme kada je Srbe zahvatio neviđeni bes zbog skrnavljenja srpskih groblja i verskih svetinja na Kosovu, srpski studenti su u znak odmazde polupali izloge na prodavnicama u Beogradu čiji su vlasnici Albanci, kao i prozore na albanskim predstavništvima".

MAKEDONSKA podrška merama za jačanje vlasti federacije, kako ocenjuju analitičari CIA, "izgleda da je bila najveća u junu 1984. u vreme plenuma na kojem je započeta debata, ali je ta podrška počela da bledi kada su srpski rukovodioci izneli svoj program, ocenjen kao agresivan".

"Slično ponašanje registrovano je i u Crnoj Gori... Crnogorski rukovodioci nisu se pridružili jesenjoj srpskoj kampanji i na republičkom plenumu su samo izneli kratak rezime o debati mada su nastavili da pružaju podršku.

Tri preostale republike i dve autonomne pokrajine su u međuvremenu stavile do znanja da se energično suprotstavljaju merama koje predlaže srpska strana... Zajednički ton u redovima ove opozicije bio je da se iza centralističkih mera zapravo skriva pokušaj srpskih nacionalista da povrate uticaj Srbije na štetu drugih republika i regiona.

SLOVENIJA se suprotstavlja srpskom programu ne zbog toga što se u njemu između ostalog predviđaju mere za veću tržišnu orijentaciju - pragmatični, marljivi Slovenci već primenjuju tržišne principe u svojoj republici - već zbog predloga za uvođenje ponovne centralizacije koja bi Beogradu dozvolila da kanališe čak još više sredstava iz Slovenije prema siromašnom jugu... Jedan drugi slovenački rukovodilac Stane Dolanc je takođe upozorio Srbe u decembru kada je posetio srpsku pokrajinu Vojvodinu da Srbi treba da prestanu da pokušavaju da prepravljaju sistem i umesto toga jednostavno da više rade.

Rukovodstvo Hrvatske se suprotstavilo srpskom programu ne samo zbog zahteva za ponovnom centralizacijom zemlje koja bi mogla da iscrpi bogatstvo ove republike, već i zbog ideoloških rezervi prema merama za uvođenje tržišne orijentacije. Hrvatsko rukovodstvo formirano posle liberalno-nacionalističkih nemira 1971, gleda na sebe kao na mostobran za odbranu konzervativnijih aspekata Titovog nasleđa.

RUKOVODSTVO BiH vidi u predloženim srpskim merama pretnju njihovoj relativno strogoj kontroli nad vlastitom republikom. Bosanci su kritikovali Srbe zbog pokušaja da preprave državni sistem u posttitovskoj Jugoslaviji i izrazili sumnju u privrženost srpskih predstavnika komunističkoj ideologiji.

Dve srpske autonomne pokrajine Kosovo i Vojvodina suprotstavile su se merama koje je predložila Srbija, jer odredbe koje se tiču odnosa unutar republike Srbije predstavljaju direktnu pretnju autonomiji pokrajina. Ovi predlozi izazvali su jednu od najoštrijih i najotvorenijih polemika unutar Republike Srbije poslednjih godina. Kako je na kosovskom plenumu 4. januara izjavio jedan albanski funkcioner, ovakvi srpski predlozi su izazvali 'nervozu i strah' i nisu u skladu sa ustavnim sistemom zemlje.

ISTAKNUTI vojvođanski funkcioner je nekoliko dana kasnije na pokrajinskom plenumu na sličan način okarakterisao napore srpskog rukovodstva za promenu Ustava kao nešto što je loše zamišljeno i stoga neprihvatljivo. Temperatura je naglo rasla posebno u aprilu kada su se srpski i vojvođanski delegati žestoko prepirali oko srpskih optužbi za "autonomaštvo" u severnoj pokrajini. Neki pokrajinski funkcioneri su zatražili da se sva ova sporna pitanja prenesu na razmatranje saveznim organima gde mogu da se nadaju da će dobiti podršku spolja protiv Republike Srbije".

Sledi ideološka analiza jugoslovenskog političkog spektra, u kojoj, u američkim očima, Srbija ima povoljniju poziciju. U višim političkim krugovima SFRJ prepoznaje se umerena grupa koja zahteva veće političke i kulturne slobode kao bitan preduslov za napredovanje zemlje i izlaženje na kraj na pošten i efikasan način sa problemima sa kojima je suočena.

TU GRUPU, kako piše u analizi CIA, "čini niz koji se proteže od liberalnoorijentisanih pisaca i intelektualaca do umerenih partijskih članova kakav je na primer ideolog Najdan Pašić, koji se zalaže za više demokratije unutar partije". Tu je i grupa pravovernih koji veruju da je zemlja već zalutala pošto je otišla predaleko u udaljavanju od marksističkih načela i da partija neprekidno gubi kontrolu nad zemljom, što bi moglo da ugrozi pozicije koje je imala i dovede do rasplamsavanja nacionalizma i jačanja snaga koje stvaraju nestabilnost u zemlji.

Članovi državnog Predsedništva Stane Dolanc, Branko Mikulić i Nikola Ljubičić se identifikuju kao predstavnici ove struje. Oni su, procena je CIA, bili "dovoljno moćni da spreče liberalizaciju velikih razmera koja navodno preti zemlji".

Pa, kojem se carstvu tada privolela Srbija? Liberalnom, kažu Amerikanci: "...rukovodstva Srbije i Slovenije se najviše identifikuju kao rukovodstva koja tolerišu ideološke rasprave, a rukovodstva Hrvatske, Bosne i Vojvodine kao rukovodstva u kojima preovlađuju tendencije politike pobornika čvrste ruke... Mikulić iz Bosne i Dušan Dragosavac iz Hrvatske pokrenuli su najoštrije napade iza zatvorenih vrata na kulturnu politiku srpskog rukovodstva. Dragosavac tvrdi da je situacija u Srbiji tako opuštena da se otvoreno postavlja pitanje opstanka i budućnosti Jugoslavije kao komunističke zemlje."

Analitičari CIA te 1985. godine nisu smatrali da će u Jugoslaviji izbiti ozbiljna nacionalna kriza.

JNA KAO SRPSKA VOJSKA

U DRŽAVNIM poslovima SFRJ neizbežan je bio faktor JNA, koja je, prema ustrojstvu zemlje, bila politizovana.

"U očima mnogih nesrba, međutim, vojska je motivisana i etničkim faktorima. Među takvim činiocima je nesrazmerna zastupljenost Srba u oficirskim redovima..."