Srbi nisu miljenici američke službe

U NASTAVKU već citirane obaveštajne procene "Jugoslavija: Izgledi za stabilnost i ekonomski oporavak" iz avgusta 1987, analitičari CIA objašnjavaju kako to dalja decentralizacija federalne Jugoslavije služi strateškim i političkim ciljevima i interesima američke federacije:

"Decentralizacija vodi ka unapređenju političke stabilnosti - ključne brige SAD već decenijama - time što dozvoljava mnogim rivalskim etničkim grupama da ne dovode u pitanje koegzistenciju kao delovi jedne zemlje, i održava nezadovoljne radnike koji su međusobno podeljeni u stanju dovoljno napetom da bi se izbegli opšenacionalni štrajkovi.

"Regionalizam će i dalje unapređivati elemente političkog pluralizma. U nedostatku centralističke politike koja bi sprovodila ideološku, kulturnu i političku reformu, neke republike - pre svega Slovenija, Hrvatska i Srbija - nastaviće da pospešuju sve veće slobode govora i medija, kao i sve šire učešće javnosti u procesu odlučivanja.

"REGIONALIZAM dalje nastoji da ojača institucije zapadnog stila kao što su kabinet savezne vlade i skupština na štetu partije, odnosno SKJ."

I naravno - Rusija: "Moskva će sa svoje strane verovatno biti sve zabrinutija ukoliko, kako se nadamo i očekujemo, regionalisti steknu sve čvršće uporište u zemlji. Kremlj je već uznemiren zbog opadanja snage i uloge opštejugoslovenske partije i sve većeg zapadnog uticaja na ekonomsku politiku Beograda." Ton procene je, dalje, optimističan. Srbi nisu miljenici. Sledi analiza po republikama:

"Srpsko rukovodstvo tvrdi da je njegov cilj jačanje jedinstva zemlje i njena odbrana od centrifugalnih sila koje prete da je rasture. Verujemo, međutim, da ono isto tako nastoji da iskoristi debatu o reformi da bi potvrdilo dominaciju nad federacijom kakvu je Srbija imala između dva svetska rata. Čak iako Srbi ne bi imali nikakvih zadnjih, skrivenih motiva, drugi Jugosloveni bi i dalje gajili nepoverenje u njihove planove zbog dugotrajnih strahova od srpskog etničkog nacionalizma - utoliko pre što je utisak da republičko rukovodstvo zaista čini malo da to otkloni i prevaziđe: Srbija želi veću političku centralizaciju kako bi stekla veću moć za sebe, najpre preraspodelu ekonomskog bogatstva koje su stvorile severne republike; odlaganje privrženosti reformi koja bi uvela tržišnu orijentaciju posebno izaziva sumnju, jer ova republika nije uspela da sprovede ekonomske reforme u koje se zaklinje i koje propoveda."

ZATIM su na dnevnom redu "srpski sateliti na jugu":

"Južne republike - Makedonija i Crna Gora, i pokrajina Kosovo u nešto manjoj meri - podržavaju centraliste uglavnom iz ekonomskih razloga. Čak više nego Srbi, lideri južnih republika žele jaku saveznu vladu, pošto očekuju da bi ona promenila situaciju i prebacila više sredstava iz bogatijih severnih republika na jug..."

O centralnim vlastima federalne države:

"Jugoslovenska vojska i devetočlano državno Predsedništvo podržavaju, po našem mišljenju, napore vlade da poveća svoj autoritet. Vojska, u kojoj nadmoćan uticaj imaju Srbi, dugo već strahuje da bi decentralizacija mogla uzrokovati razjedinjavanje zemlje. U Predsedništvu se nalaze i ostaci stare generacije rukovodilaca titoističkog kalupa; većina njih ima slabu bazu u republikama i opštejugoslovenske je orijentacije."

KONAČNO, o "dobrim momcima" - prvo o najboljima:

"Slovenci, ekonomski najnaprednija jugoslovenska etnička grupa, ostaju istinski privrženi eksperimentisanju sa liberalnom ekonomskom politikom. Oni na saveznu vlast gledaju kao na prepreku, a na argumente centralista kao na vraćanje na komandnu ekonomiju. Oni tvrde da ekonomski podsticaji, a ne savezna kontrola, treba da upravljaju privredom. Slovenci su otišli dalje od drugih u federaciji u dozvoljavanju slobodne igre tržišnih snaga i u uvođenju privatnog preduzetništva, a njihova trgovina sa inostranstvom pre svega je orijentisana na Zapad...

"Slovenija toleriše i ponekad ohrabruje i podstiče čak i za Zapad visok stepen slobodne diskusije u javnom mnjenju i uopšte slobode štampe. Za razliku od drugih krajeva u Jugoslaviji, republički organi u stvari uopšte ne hapse građane zbog antirežimskih političkih izjava."

A EVO, i sarajevskih doktrinarnih komunista, istih onih koji su brižljivo sastančili povodom scenarija za Kusturičin film "Otac na službenom putu", u probranom (američkom) društvu: "Republike Slovenija, Hrvatska i BiH imaju znatnu ekonomsku snagu, koja dodatno povećava njihov ionako već veliki politički uticaj..."

U takođe opširnom dokumentu iz 1985. godine, CIA je SR Hrvatsku svrstala u konzervativni, "tvrd" komunistički tabor, međutim, okolnosti su se promenile:

"Hrvatska gleda na centralne organe vlasti sve više kao Slovenija. Sve je veća sličnost u stavovima ove dve republike, kao i u ekonomskim i političkim interesima. Čak možda više nego Slovenci, katolički Hrvati su istorijski posmatrano razvili vlastito kulturno nepoverenje i osećaju, čak, strah od istočnopravoslavnih Srba i Beograda - Srbi i Hrvati su se međusobno ubijali i na hiljade ih je stradalo u jezivom obračunu u građanskom ratu za vreme Drugog svetskog rata u otporu Nemcima."

U VELIKOM preokretu u rukovodstvu Hrvatske prethodne godine, navodi CIA, "mladoturska" grupa u velikoj meri zamenila je konzervativne funkcionere koji su vladali ovom republikom od liberalno-nacionalističkih nemira 1971. To novo rukovodstvo je, kažu, bilo otvoreno privrženo ekonomskoj i političkoj liniji za koju se zalažu Slovenci - liberalnijem ekonomskom programu pre svega. Sa disidentima su te 1987. hrvatske vlasti postupale blaže nego ranije. Tako je zagrebački sud, na primer, izrekao samo uslovnu kaznu Dobroslavu Paragi, "izričitom kritičaru uslova u zatvoru".

Šta znači dobar imidž? Znači da se nečije pozitivne osobine ističu u prvi plan, a loše se navode kasnije, ili uzgredno. Tako je onomad i CIA o bosanskim komunistima, čisto da napomene, konstatovala:

"BOSANSKI funkcioneri imaju malo simpatija za liberalnu ekonomsku politiku, ali isto tako strahuju od vraćanja na jačanje centralnih saveznih organa i njihove kontrole nad i inače strogo kontrolisanom privredom republike. Oni veruju u planiranje i kontrolu koju ima republičko rukovodstvo i smatraju da je to najbolje sredstvo za ekonomski razvitak, i da ekonomski prioriteti republike moraju imati prednost nad prioritetima federacije. U isto vreme, oni su poslednjih godina dozvoljavali privatno preduzetništvo malih razmera.

"Bosanski rukovodioci su toliko zainteresovani za kontrolu latentnih etničkih napetosti da izriču neke od najoštrijih kazni u zemlji, čak i za relativno blag izliv nacionalizma ili antirežimskih osećanja. Jugoslovenski mediji izveštavaju da su izrečene kazne od po nekoliko godina zatvora verskim vođama i disidentima. Istaknuti jugoslovenski disident Milovan Đilas je nedavno okarakterisao Bosnu kao izuzetak u opštem poboljšanju klime u zemlji u oblasti poštovanja ljudskih prava."

"BEČKA" SLOVENIJA

"SLOVENCI takođe veruju da bi veća savezna ovlašćenja ugušila njihovu na Zapad orijentisanu kulturu. Već vekovima Slovenija je bila deo Austrougarske imperije u kojoj se njen razvoj znatno tešnje paralelno odvijao sa katoličkom centralnom Evropom nego sa ostalim delovima Balkana pod otomanskom dominacijom", navodi se u dokumentu CIA iz 1987.