Scenario za otcepljenje Slovenije

PRORIČUĆI budućnost, analitičari CIA su pre nešto više od tri decenije, 1987, naveli da veruju kako će ćorsokak u koji je zapala rasprava o većini najznačajnijih pitanja Jugoslavije i dalje trajati u bliskoj budućnosti.

"Na duži rok, međutim, Jugoslavija će verovatno nastaviti svoj kolebljivi i krivudavi put razvoja ka zapadnom političkom i ekonomskom načinu upravljanja. Verujemo da su povratak na autoritarizam ili uspostavljanje sve veće sistemske nestabilnosti mogući, ali predstavljaju manje verovatno alternativu.

„Verujemo da će Jugoslavija najverovatnije nastaviti da skromno razvija elemente pluralističkog političkog sistema zapadnog stila, dok će se kretati krivudavim i kolebljivim putem različitim od republike do republike, ali ipak u pravcu veće ekonomske liberalizacije. Ova prognoza pretpostavlja da će:

- regionalisti nastaviti da odbijaju prodor centralista čak i ako steknu osnovu za ofanzivu u nekim pitanjima

- da će privreda nastaviti besciljno kretanje napred-nazad, ali da neće naglo doživeti pogoršanje i krah

- da će etničke napetosti rasti, isto kao i radnički nemiri i republički konflikti, ali sve to u ograničenoj meri na nivou koji se može tolerisati.

„VERUJEMO da će Slovenija, a u izvesnoj meri i Hrvatska, nastaviti da eksperimentišu s liberalnijom ekonomskom politikom. U odsustvu podrške sa saveznog nivoa za stvarne opštenacionalne reforme, Slovenci će služiti kao primer i igrati najbolju ulogu za ugled drugim republikama.

„Funkcioneri u Makedoniji i Crnoj Gori, na primer, već u pokušajima slede slovenački primer, ublažavajući zakonske restrikcije na uvođenje privatnog preduzetništva, u očajničkom pokušaju da smanje stopu nezaposlenosti i povećavaju proizvodnju. Bilo kakav proces nadmetanja i imitacije, međutim, verovatno će biti spor, a Srbija i južni regioni će sve više na sever gledati neprijateljskim očima pre nego kao na model.

„Kada je o političkom aspektu reč, regionalizam će verovatno unaprediti makar i neorganizovani razvoj u pravcu većeg pluralizma, veće otvorenosti i individualnih sloboda.

„U ODSUSTVU iz centra nametnute ideološke, kulturne i druge politike, neke republike - uključujući Sloveniju, Hrvatsku i čak centralistički nastrojenu Srbiju - verovatno će dalje unapređivati poštovanje ljudskih prava i nastaviti da liberalizuju svoje političke sisteme.

„Dalja decentralizacija u Jugoslaviji verovatno će pružiti najbolju dugoročnu mogućnost za unapređenje interesa SAD, političkih i ekonomskih.

„Decentralizacija pruža ključ koji vodi trajnom rešenju. Interes SAD je uspostavljanje političke stabilnosti, a decentralizacijom će se lokalizovati nezadovoljstvo, obezbediti maksimum samoupravljanja neprijateljskim etničkim grupama i neće se dozvoliti dominacija jedne velike etničke grupe nad drugom.

„NAJMANjE verovatan scenario, po našem mišljenju, jeste da sve žešća debata u Jugoslaviji konačno dovede do raspada federacije. Verujemo da bi samo kombinacija nekoliko sledećih krajnje neverovatnih događaja mogla da gurne Jugoslaviju u takav haos:

- Vojno rukovodstvo, tradicionalno jedinstveno u suočavanju s nemirima ili antirežimskim aktivnostima, raspada se duž etničkih linija i odbija da podrži opštenacionalno političko rukovodstvo u nastojanju da pobunjene radnike ili etničke grupe održi pod kontrolom.

- Rukovodioci u nekoliko republika (podebljano u originalnom tekstu), kao što su Slovenija ili Kosovo, idu znatno preko sadašnjeg nivoa samostalnosti i zahtevaju otcepljenje, ili bar zvanično uspostavljanje konfederalnog sistema.

- Antirežimski protesti se šire i stvara se jedinstvena mreža duž republičkih linija.

- Ekonomski krah na globalnom nivou, ili loše upravljanje domaćom privredom stvara u zemlji velike nestašice i eksplozije, tako da koalicija armijskih generala, saveznih birokrata, republičkih lidera i stanovništva, preduzima pokušaj da obori postojeće rukovodstvo u zemlji.

- Izbijaju nacionalni sukobi između slovenskih grupa - pre nego između Slovena i Albanaca, kako je sada slučaj - i nacionalni lideri se svrstavaju sa svojim nacionalnim grupama pre nego što ustaju u odbranu jedinstva Jugoslavije.

INTERESI SAD bi u slučaju ovakvog scenarija doživeli najveće štete, procenili su analitičari Centralne obaveštajne agencije SAD. To bi trebalo da znači da oni nisu bili pristaše rastakanja Jugoslavije - niti su smatrali da državna politika SAD treba da se angažuje u tom smeru - ali jesu podržavali njeno dalje funkcionisanje po što više "decentralizovanom" modelu. Odnosno - po modelu koji Srbiji nije odgovarao.

Poneko će ovde napraviti paralelu sa krilaticom "slaba Srbija, jaka Jugoslavija". Takođe, pominjanje Kosova kao jugoslovenske republike moglo bi da bude posledica zahteva za ekonomičnošću pisanja - poneki posmatrač će, međutim, primetiti da je ova obaveštajna procena toliko duga, da je prenosimo već u trećem nastavku feljtona, pa autoru ne bi otpao mali prst da je još ispred imena Kosova napisao "autonomna pokrajina". Ali nije.

U SLUČAJU "pucanja" Jugoslavije, smatrali su (ispravno) u CIA 1987. godine, Vašington bi imao malo uticaja na ključne aktere - republičke lidere, na vojnu komandu, službu unutrašnje bezbednosti i partijske pobornike čvrste ruke.

"Umereni lideri bi izgubili uticaj ili bi bili smenjeni u uspešnom nametanju reda i mira koje bi izvele službe vojske i snaga bezbednosti, a prava čoveka bi bila verovatno prekršena i zloupotrebljena u velikim razmerama. U isto vreme verovatno bi bio proglašen moratorijum na otplatu dugova, a zemlja bi tražila novu pomoć Zapada kako bi mogla da opstane. U najgorem slučaju - socijalni nemiri širom zemlje, građanski rat, ili čak raspad zemlje - doveli bi Vašington u situaciju da se neposredno suoči s Moskvom u mogućem sukobu dveju strana koje se bore za uticaj i zaštitu vlastitih interesa.

„PROPAST sistema bi ugrozio interese Moskve isto kao i Vašingtona. Sovjetski Savez bi bio u najmanju ruku zabrinut koliko i Zapad zbog gubitka uticaja u Jugoslaviji i pokušao bi da upotrebi svaku polugu moći koju bi dobio, i učinio bi sve što bi mogao da bi zaštitio svoje ugrožene interese. Sovjetski Savez bi bio duboko zabrinut i zainteresovan da ne izgubi preostali uticaj, kao i zbog mogućnosti da se nastali haos ne prelije preko granica u susedne zemlje članice Varšavskog pakta. Sovjeti bi verovatno pokušali da utiču na jugoslovensku armiju i na snage bezbednosti, tako što bi javno podržali uvođenje oštrih mera za ponovno uspostavljanje reda i mira. U slučaju neuspeha, Moskva bi verovatno pokušala da formalizuje veze sa nekim od republičkih rukovodstava kako bi zaštitila i unapredila vlastite interese kod ostatka federacije."

"Proroke" CIA bi u tom trenutku, izgleda, začudilo saznanje da će se četiri godine kasnije Jugoslavija zaista raspasti, a da će ista biti i sudbina Sovjetskog Saveza.