Vaskrsavanje bauka velike Srbije

DOGAĐANjE naroda i Antibirokratska revolucija u Srbiji, kao ni nastojanja republičkih vlasti u Beogradu da povrate efektivnu vlast nad pokrajinama Kosovo i Vojvodina - čiji je status prethodno, ustavnim rešenjima iz 1974. gotovo izdignut na nivo republika - nisu proizveli simpatije među krugovima moći i uticaja u SAD. Krivac za zaoštravanje situacije, potom i izbijanje ozbiljnog nasilja na Kosovu je Srbija. Retorika postaje oštra.

U rezimeu dokumenta Obaveštajnog direktorata CIA pod naslovom "Jugoslavija: Etnička napetost na Kosovu i dalje visoka", od 20. avgusta 1987. najavljuje se nastavak problema između "etničkih Slovena" - Srba i Crnogoraca - i Albanaca, i uz to se bez uvijanja konstatuje: "Republika Srbija je podstrekač ovih napetosti i pokušava da ih iskoristi kao izgovor da bi povratila i potvrdila kontrolu nad ovom pokrajinom sa dominantno albanskim stanovništvom. Srbija je dobila podršku drugih republika za te napore na junskom plenumu Komunističke partije" (na saveznom nivou - prim. aut.).

"Srpski funkcioneri insistiraju na uspostavljanju veće kontrole nad pokrajinom Kosovo i nad drugom srpskom autonomnom pokrajinom Vojvodinom. Napori u tom pravcu počeli su najozbiljnije sa dolaskom mlađeg, veoma ambicioznog i nacionalistički orijentisanog rukovodstva, osetljivog na zabrinjavajući položaj Srba u autonomnim pokrajinama. Ovo mlado rukovodstvo izabrano je u Srbiji 1984. godine", piše u dokumentu CIA, nastalom mesec dana pre sudbonosne Osme sednice CK SK Srbije!

IZ AMERIČKOG ugla, dakle, i srpsko partijsko rukovodstvo u kojem su bili Ivan Stambolić i protivnik Miloševićeve olako obećane brzine, prva žrtva Osme sednice Dragiša Pavlović, bilo je nacionalistički orijentisano.

"Ovi novi lideri - više orijentisani na republičke interese nego na opštejugoslovenske, kakav je bio slučaj sa ranijim starijim partijskim glavešinama (verovatno se misli na srpske partijske glavešine - prim. aut.) - veruju da će veća kontrola Srbije nad pokrajinama ojačati bazu njihove moći i njihov glas u federaciji i u drugim pitanjima, kao što je veći autoritet Beograda u decentralizovanom političkom jugoslovenskom sistemu. Srpski rukovodioci su nedavno predložili promene srpskog Ustava sa ciljem da se proširi zakonodavno-pravna kontrola Srbije nad autonomnim pokrajinama, i u raspravi o tim promenama se ide znatno dalje nego u paralelnoj opštejugoslovenskoj debati o promeni jugoslovenskog Ustava."

DRUGI glavni politički cilj srpskih funkcionera jeste zaštita srpske i crnogorske manjine na Kosovu od progona koji sprovodi ogromna etnička albanska manjina koja neprekidno raste. Slovenske grupe na Kosovu veruju da ih Albanci zlostavljaju, uništavaju njihovu imovinu i sprovode diskriminaciju u zapošljavanju, primoravajući ih da se iseljavaju iz pokrajine.

Iz mnogih krugova se ukazuje da je dalje prisustvo Srba na Kosovu krajnje emocionalno pitanje za Srbe, pošto su istorijski događaji koji su se odigrali na Kosovu duboko ukorenjeni u srpskoj nacionalnoj svesti. Srpski rukovodioci i sa zvaničnih mesta inspirisana srpska štampa brzo osuđuju čak i najmanji često neproveren i nedokazan incident i slučaj etničkog albanskog neprijateljstva prema Srbima na Kosovu.

VERUJEMO da većina etničkih Albanaca na Kosovu, kako rukovodioci, tako i javno mnjenje uopšte, želi mogućno izdvajanje iz Srbije i u najmanje ruku podizanje statusa Kosova na punopravni status republike unutar Jugoslavije. U strahu od srpskih protivoptužbi i protivmera, međutim, oni se zasad zadovoljavaju time da se nadaju da bar održe postojeće stanje. Od prethodnih najvećih nemira u proleće 1981. albanski funkcioneri nastoje da izbegnu akcije koje bi ih dovele u stanje da ih srpski nacionalisti i političari otvoreno optužuju da pomažu ili da makar tolerišu albanski nacionalizam.

U proteklih nekoliko meseci oni su se ponovo našli u defanzivi, obasuti takvim optužbama protiv nekoliko istaknutih albanskih rukovodilaca na Kosovu. Kosovski funkcioneri su takođe oprezni zbog sve većeg besa Srbije, pošto zavise od podrške Srbije u okviru federacije za dobijanje finansijske podrške iz bogatijih severnih republika.

KOSOVSKO rukovodstvo se suprotstavlja srpskim zahtevima za uspostavljanje veće kontrole nad pokrajinom i pritom ćuti o sličnom pitanju, prepuštajući Vojvođane da ostanu sami u borbi protiv sve veće kontrole Srbije nad Vojvodinom. U isto vreme, međutim, postoje značajni dokazi koji govore da albanski funkcioneri sa Kosova privatno raspravljaju o ovom pitanju sa liderima drugih republika naglašavajući verovatno pritom niz stvari koje se odnose na navodni vaskrs "velike Srbije" koja bi dominirala nad svim republikama kao što je bio slučaj sa Srbijom pre Drugog svetskog rata.

Druge jugoslovenske republike su, kako se navodi, uglavnom oprezne prema zahtevima Srbije za sređivanje stanja na Kosovu, ali su isto tako zabrinute zbog sve veće napetosti u pokrajini, pre svega iz svega iz straha da bi se mogli ponoviti nemiri iz 1981, i spremne su da pruže Srbiji ograničenu podršku za veću kontrolu nad pokrajinom.

POMINjANjE bauka "velike Srbije" u ovom dokumentu logičan je uvod u presudu: "Bezbednost u pokrajini najneposrednije ugrožavaju u ovom trenutku Srbi i Crnogorci na Kosovu, koji, uz pomoć nacionalistički orijentisanih beogradskih intelektualaca, organizuju proteste."

"Već od početka prošle godine Srbi i Crnogorci održavaju mirne protestne skupove, često i u mnogim mestima na Kosovu, i u samoj Srbiji, sugerišući na taj način da su stvorili efikasnu neformalnu mrežu kontakta. Cilj ovih skupova, na kojima se često okuplja i po nekoliko hiljada Srba i Crnogoraca, jeste da se javno izvrši pritisak na funkcionere na Kosovu, kao i na nacionalne zvaničnike u Beogradu da pomognu zaštitu njihovih prava. Takvi protesti verovatno doprinose usponu novih kadrova popularnih srpskih lidera na Kosovu, iako će se njihova identifikacija tek pojaviti. Jedan od njih, Kosta Bulatović, već je postao tačka okupljanja u 1986. godini, kada je oko hiljadu pristalica demonstriralo sa zahtevom da on bude oslobođen iz pritvora kosovske policije. Na najnovijem masovnom skupu, 15. avgusta sa oko 5.000 prisutnih u selu Kosovo Polje, učesnici su tražili ubrzano sprovođenje zaključaka junskog plenuma."

DRUGA potencijalna opasnost bezbednosti na Kosovu proizilazi iz aktivnosti organizovanih albanskih nacionalističkih grupa, koje planiraju i povremeno izvode "nasilne akcije slične terorističkim", piše u dokumentu Obaveštajnog direktorata CIA:

"Prema povremenim izveštajima jugoslovenske štampe, otkriva se krijumčarenje oružja iz Zapadne Evrope čiji su vinovnici pripadnici albanskih nacionalističkih grupa, kao što je protiranska ,Marksisti-lenjinisti Kosova,, a postoje i izveštaji prema kojima je policija otkrila malo tajno skladište oružja. To su, međutim, relativno male operacije i mi verujemo da takve grupe verovatno neće biti u stanju da isplaniraju i sprovedu šire oružane akcije u skoroj budućnosti..."