Amerika podržava kosovske Albance

ZA RAZLIKU od tolerantnog stava prema srpskim demonstrantima, zvaničnici na Kosovu odgovaraju na albanske nacionalističke skupove i druge albanske aktivnosti tako što masovno hapse i izriču druge oštre kazne i preduzimaju represivne mere, piše u dokumentu od 20. avgusta 1987.

Kao dopuna tvrdnji, ali i argument za opšti ton izveštaja, navodi se konstatacija da, "sudeći prema većini zapadnih izvora", većinu političkih zatvorenika u Jugoslaviji čine etnički Albanci. Zatim se dodaje da "izveštaji o broju Albanaca uhapšenih pod optužbom za nacionalizam od 1981. znatno variraju. I kreću se od 1.200 do 3.000", a "još 4.000-6.000 je osuđeno na druge kazne, sudeći prema izveštajima jugoslovenske štampe".

"Većina ovih etničkih Albanaca je, prema izvorima jugoslovenske štampe, uhapšena ni zbog čeg drugog do zbog nacionalističkih javnih izjava: etnički Albanci se izvode na sud zbog takvih 'verbalnih prekršaja' mnogo više nego bilo koja druga etnička grupa u zemlji. Od 1981. je, na primer, sa posla udaljeno 287 nastavnika, a 383 su isključena iz Saveza komunista pokrajine zbog navodne nacionalističke aktivnosti. I u zaključcima sa junskog plenuma CK, takođe se zahteva uklanjanje iz nastave nacionalistički orijentisanih nastavnika u kosovskim školama."

GRANIRUNG za ovako detaljan izveštaj o jednoj, za razmere svetske politike malog prostora, kakva je južna pokrajina (ne)velike Srbije, su i pobrojane činjenice o Kosovu, uz opasku da "sve navedene informacije potiču iz objavljenih jugoslovenskih izvora, izuzev onih za koje se posebno ističe da nisu". Prema tim, nejugoslovenskim izvorima, međutim, istorijsko pravo na Kosovo pre pripada - Albancima.

"I Srbi i Albanci smatraju da su istorijski 'vlasnici' Kosova, i da je ona druga etnička grupa - uljez. Većina zapadnih istoričara veruje da su etnički Albanci bili prisutni na Kosovu pre Srba i drugih slovenskih grupa. Ovi istoričari nalaze tragove albanskog nasleđa sve do antičkih Ilira. Slovenske grupe su se doselile u ovu oblast početkom XI veka. Sloveni su se uglavnom naselili u ravnici, dok su Albanci pretežno bili u višim predelima. Međuetnički sukob, prema američkim istoričarima, ozbiljno je počeo u XII veku, kada je povećanje broja stanovnika primoralo Albance da počnu da se sele u tada Slovenima naseljene oblasti u ravnici. Do XV veka Srbi su pretežno naseljavali teritoriju pokrajine, ali se od tada usled ratova i sve većeg priraštaja albanskog stanovništva srpska dominacija smanjuje i briše."

SLEDI izlaganje pozicija i stavova dve sukobljene etničke zajednice. U tom odeljku se kosovskim Albancima posredno daje i za pravo kada traže zasebnu republiku u SFRJ. To je i prvi put da se susrećemo sa plediranjem iz jedne zvanične institucije SAD da se Kosovo izdvoji iz okvira Srbije.

"Kontrola nad Kosovom je emocionalno pitanje za Srbe, koji na Kosovo gledaju kao na kolevku svoje kulture, a tragovi ovakve kontrole nad teritorijom Kosova potiču još iz XII veka. Bitka na Kosovu Polju 1389, u kojoj je srpska vojska uništena u pokušaju da odbrani teritoriju pokrajine od nadirućih Turaka, ostaje snažno ukorenjena u pamćenju Srba i u srpskoj kolektivnoj svesti. Danas Srbi veruju da ih etnički Albanci namerno, promišljeno i planski potiskuju iz pokrajine.

Srbi na Kosovu javno optužuju da ih Albanci stalno zlostavljaju, osakaćuju im stoku, kupuju pod pritiskom srpsku zemlju i siluju mlade Srpkinje. Štaviše, Srbi sumnjaju da Albanci u stvari žele da stvore "veliku Albaniju" - koja bi ujedinjivala današnju Albaniju sa teritorijom Kosova i teritorijama na kojim žive etnički Albanci u Makedoniji i u Crnoj Gori. Srbi, čak, odbacuju zahteve etničkih Albanaca da se Kosovo izdvoji iz Srbije i da dobije viši status - republike, tvrdeći da je ova teritorija tradicionalno srpska, da etnički Albanci - čije interese već zastupa pretežno albanska vlada na Kosovu - u stvari već imaju vlastitu etničku domovinu - susednu državu Albaniju.

ALBANCI, s druge strane, veruju da njih Srbi diskriminišu. Etnički Albanci tvrde s pravom (u originalu teksta) da su četvrta - skoro treća - najveća etnička grupa u zemlji, pa ipak nemaju vlastitu republiku, kao što to imaju manje brojni Crnogorci, Makedonci i Slovenci. Oni ukazuju na visoku stopu nezaposlenosti i na veliko siromaštvo na Kosovu - najsiromašnijem delu Jugoslavije - kao na dokaz da se Srbija malo brine za Kosovo...

Srbi se žale da Albanci pokušavaju da ih nadmaše i pregaze demografski u pokrajini. Albanci, međutim, imaju tradicionalnu sklonost ka velikim porodicama. Sada skoro jedna polovina svih etničkih Albanaca živi u Jugoslaviji. Stopa nataliteta na Kosovu je oko 2,53 odsto, daleko veća nego što je nacionalni prosek od 0,73 odsto i najviša je stopa priraštaja stanovništva u Evropi. Srbi i drugi Jugosloveni se zalažu za bolje i veće programe planiranja porodice na Kosovu, kako bi se smanjila stopa priraštaja albanskog stanovništva.

KOSOVO je najsiromašniji i najnerazvijeniji deo Jugoslavije. Godine 1985. ukupan društveni proizvod po stanovniku na Kosovu iznosio je oko 555 dolara, oko jedne trećine nacionalnog jugoslovenskog proseka od 1.805 dolara.

Mnogi Albanci ukazuju na visoku stopu nezaposlenosti kao na dokaz da su ugnjeteni. Stopa nezaposlenosti na Kosovu kreće se oko 35 odsto, što je najviša stopa u Jugoslaviji i daleko prelazi nacionalni jugoslovenski prosek od 14 odsto...

Zvanični predstavnici unutrašnje bezbednosti Kosova javno saopštavaju da albanski "iredentisti" sve više nastoje da se politički organizuju. Sekretar za unutrašnje-političku bezbednost na Kosovu Rahman Morina je prošle godine izjavio da je od 1981. policija otkrila osam "kontrarevolucionarnih organizacija" i 88 manjih "kontrarevolucionarnih grupa".

U OVAJ broj uključena je i organizacija Marksista-lenjinista Kosova, etničko-albanska iredentistička organizacija koja pokušava da oformi masovni pokret koji bi eventualno izdvojio Kosovo iz jugoslovenske federacije i priključio ga Albaniji.

Osim toga, kako je izveštavala jugoslovenska štampa, 1985. godine iredentistička organizacija Marksista-lenjinista Kosova pokušala je da se ujedini sa drugom iredentističkom grupom kako bi formirala Novu komunističku partiju Kosova. Jugoslovenska štampa optužuje da su ove grupe direktno povezane sa albanskom obaveštajnom službom. Jugoslovenska štampa takođe optužuje da su ove grupe angažovane u krijumčarenju oružja u Jugoslaviju, i da su uključene u nasilje radi ostvarenja svojih ciljeva. Među ovim akcijama je i oružani okršaj sa lokalnom policijom..."

KO BEOGRAD GRADI, KAD TREPČA NE RADI

KOSOVO je bogato mineralnim nalazištima, a najveći deo pomoći za razvoj odlazi kao pomoć rudarstvu, pa se Albanci žale i optužuju da Srbija eksploatiše Kosovo kao koloniju da bi sebi obezbedila sirovine. Hapšenja albanskih nacionalista na Kosovu koja dobijaju veliki publicitet samo još više pojačavaju stav etničkih Albanaca da se guše njihove nacionalne težnje, piše u citiranom "papiru" CIA. Godinama je na Kosovu isticana parola "Trepča radi, Beograd se gradi". Zar nije logično danas postaviti pitanje "Ko Beograd gradi, kad Trepča ne radi"!