Skrnavljenje groblja - dečji nestašluci

OPSEŽNU istorijsko-dnevnopolitičku analizu odnosa Srba i Albanaca na Kosovu Centralna obaveštajna agencija SAD pripremila je 21. februara 1989. Rezime glasi: "Srbi tvrde da etnički Albanci sistematski krše ljudska prava Srba u etnički mešovitoj pokrajini Kosovo, koju je zahvatila sve dublja kriza. Prema našem mišljenju, ovakva tvrđenja su u velikoj meri neosnovana. Srbi jesu trpeli izvesna zlostavljanja, ali nema dokaza koji potvrđuju da su ta zlostavljanja raširena, nacionalistički motivisana, da ih podstiču ili tolerišu albanske vlasti u pokrajini... Nasuprot tome, albanske tvrdnje - da vlasti u pokrajini pod snažnim srpskim i saveznim pritiskom uskraćuju Albancima osnovna prava, koja su, inače, data svim drugim etničkim grupama u Jugoslaviji, uključujući pre svega slobodu govora, okupljanja i samoopredeljenja - u velikoj meri su opravdane".

U razradi dokumenta saopšteno je zašto Srbi nisu u pravu, a Albanci jesu. Sledi procena vrednosti nekih od glavnih optužbi na račun Albanaca:

Silovanja. Srpske optužbe da Albanci često siluju Srpkinje da bi zastrašili Srbe i naterali ih da napuste Kosovo prosto su preterane... Statistike pokrajinske policije pokazuju da su Srpkinje devet puta više silovali Srbi nego Albanci.

Namerna paljenja imovine. Raspoloživi dokazi pobijaju srpske optužbe da Albanci sistematski pokušavaju da pale srpske kuće i useve. Prema izveštajima u jugoslovenskoj štampi, kosovska policija nije otkrila nijedan slučaj namernog paljenja srpske imovine koju su učinili Albanci u periodu januar-oktobar 1987... U istom periodu, samo 18% požara na Kosovu dogodilo se na srpskim ili crnogorskim imanjima, što je grubo uzeto srazmerno udelu Srba i Crnogoraca u kosovskom stanovništvu. Najčuveniji slučaj navodnog namernog paljenja srpske imovine na Kosovu - požar u istorijski vrednom srpskom pravoslavnom manastiru u Peći - izazvale su, kako je utvrđeno, zastarele, odnosno loše električne instalacije. To je uobičajen uzrok požara na Kosovu, i stoga verujemo da bi srpski i savezni organi vlasti svakako otkrili dokaze o namernom paljenju ako bi ono stvarno postojalo.

Ubistva. Uprkos rasprostranjenom mišljenju među Srbima i drugim Jugoslovenima da su životi Srba i Crnogoraca na Kosovu često ugroženi, statistički podaci kosovske policije ne pokazuju da je bilo međuetničkih ubistava na primer 1987/88. Izveštaji za period 1982-1986. pokazuju da su Albanci izvršili dva ubistva pripadnika slovenskog življa, kao i da su pripadnici slovenskih naroda ubili dva Albanca. Srpska i savezna policija ne pružaju nikakve suprotne podatke o tome. Albanci u međuvremenu nastavljaju da ubijaju jedni druge, i policija je registrovala 44 takva ubistva u desetomesečnom periodu 1987. godine.

Fizički napadi. Policijski podaci za period januar 1986 - maj 1988. pokazuju da je bilo 130 fizičkih napada Albanaca na Srbe i Crnogorce. Ovi podaci ne pokazuju posebnu ozbiljnost fizičkih napada, pošto se u njih svrstavaju i obična guranja, do ozbiljnih svađa i tuča. Policijski statistički podaci takođe svrstavaju u posebnu kategoriju "pokušaj ubistva" i navode da su bila samo tri takva slučaja. Verujemo da je možda procenat fizičkih napada Albanaca na Slovene na Kosovu - otprilike četiri mesečno - dovoljno visok da izazove nesigurnost među slovenskim življem, ali je suviše nizak da predstavlja kampanju. Štaviše, iako su podaci ograničeni na albanske fizičke napade na Albance, policijski izveštaji pokazuju da je bilo 79 pokušaja ubistava Albanaca nad Albancima u periodu februar-novembar 1987. Ti podaci odražavaju albansku tradiciju krvavih sukoba i nasilja pri rešavanju raznih sporova, i sugerišu da su albansko-albanski fizički napadi daleko češći nego albansko-srpski.

Skrnavljenje grobova - Vandalizam. Izgleda da najmanju vrednost imaju srpske optužbe da Albanci bar povremeno skrnave srpska groblja. Lokalna policija beleži 15 takvih slučajeva u 1987, a možda ih je bilo više koji nisu zabeleženi. Nasuprot srpskim tvrdnjama, motivi za takva skrnavljenja verovatno su češće nestašluk mladih nego nacionalističke provokacije. Srbi poklanjaju izuzetno veliku pažnju svojim grobljima, kao deo verske i kulturne tradicije. Albanci, nasuprot tome, pokazuju obraćaju malo pažnje i prema vlastitim grobovima i često dopuštaju da zarastu u travu. Albanska deca su sklona, kako je primećeno, da se vandalski ponašaju prema automobilima, imovini, životinjama, iz zabave, a ne iz etničke mržnje, ili nesimpatije prema vlasniku.

Iseljavanje pod prinudom i prodaja imovine pod pritiskom. Nekoliko hiljada Srba i Crnogoraca iseljava se sa Kosova u Srbiju i u druge delove Jugoslavije svake godine. Iako mnogi iseljenici nesumljivo odlaze zbog stvarnih ili izmišljenih zlostavljanja, verujemo da je daleko veći broj onih koji odlaze zbog nedostatka zaposlenja i sumornih ekonomskih prilika na Kosovu... Štaviše, Albanci su često u stanju da plate Srbima visoke cene u devizama koje zarađuju kao gastarbajteri u Zapadnoj Evropi. Srbi znaju da oni mogu da plate u dolarima i iz toga izvlače posebne koristi...

Podstrekavanja na iseljavanje, subverzivna aktivnost. Verujemo, takođe, da Srbi uglavnom nisu korektni kada optužuju kosovske Albance za političku agitaciju koju pomaže i kojom možda upravlja susedna Albanija i neprijateljska albanska emigracija koja želi da potpomogne napore za eventualno ujedinjenje Albanaca koji žive na jugoslovenskoj teritoriji sa Albanijom. Tirana verovatno privlači i okuplja inteligenciju na Kosovu, a emigrantske grupe svakako pružaju izvesnu skrivenu podršku subverzivnim aktivnostima Albanaca na Kosovu. Verujemo, međutim, da su pomoć iz inostranstva i dirigovanje albanskim političkim protestima relativno mali. Verujemo takođe da je cilj većine politički aktivnih Albanaca na Kosovu da dobiju i osiguraju ljudska prava i relativnu autonomiju kakvu imaju druge jugoslovenske nacionalne grupe, pre nego secesija odnosno izdvajanje iz Jugoslavije."

Sledi međunaslov "Albanske optužbe za kršenje njihovih prava na Kosovu - uglavnom opravdane":

Sloboda govora. Albanci se i dalje hapse u daleko većem broju nego drugi Jugosloveni zbog kritikovanja lokalnih organa vlasti koje se tumači kao subverzivna aktivnost....

Sloboda okupljanja. Pravo Albanaca na mirno okupljanje više je ograničeno nego pravo bilo koje druge jugoslovenske etničke grupe. Već više od sedam godina od nemira 1981, pretnjama hapšenjem smiruju se albanske demonstracije. Nasuprot tome, 1986-1988. etnički Srbi i Crnogorci su demonstrirali širom Kosova, ponekad svakodnevno, a zbog toga uopšte nisu kažnjavani.

Pravo na samoopredeljenje. Albanci imaju manje prava na samoopredeljenje nego bilo koja druga jugoslovenska etnička grupa, uključujući tu i neke koji su malobrojnije od njih, kao što su Crnogorci, Makedonci i Slovenci."

JOŠ GORE U MAKEDONIJI

KRŠENjA prava Albanaca u Makedoniji CIA je ocenila kao - još teža: "Vlasti slovenskih Makedonaca, zabrinute za očuvanje etničke dominacije u republici, usvajaju nove zakone i koriste razne oblike diskriminacije u praksi protiv Albanaca, obeshrabrujući nova doseljavanja Albanaca koji žive u obližnjim oblastima. Ove zloupotrebe su najgore u Jugoslaviji u najnovijoj istoriji..."