Prezir prema južnim republikama

PRETPOSLEDNjEG dana februara 1989. godine CIA izveštava o novim nevoljama na Kosovu:

"Posle napetih pregovora celog jučerašnjeg dana, oko 1.300 albanskih rudara-štrajkača odbilo je da prihvati uslove koje im je ponudilo kosovsko rukovodstvo i saopštilo da će nastaviti proteste. Rudari traže pisanu potvrdu o ostavkama ključnih kosovskih funkcionera uključujući šefa pokrajinske partije Rahmana Morine, koji uživa podršku Srbije. Oko 40.000 albanskih demonstranata koji podržavaju rudare-štrajkače zatvorilo je mnoge gradove na Kosovu.

"Izjave republika Slovenije i Hrvatske u kojima se pruža podrška Albancima svakako će pogoršati već zategnute odnose sa Srbijom. Obračun sa demonstrantima bi mogao dovesti do novih daljih optužbi za kršenje prava čoveka, što će povećati nezadovoljstvo Albanaca i još više produbiti nestabilnost".

ŠTRAJK albanskih rudara i podrška koju su dobili od republika kojima su kosovski rudnici bili najdalji - Slovenije i Hrvatske - ukazivali su na put bez povratka jugoslovenske zajednice. Već 28. februara kolona je krenula iz beogradskog Studentskog grada ka centru prestonice. Ponovo je, kako su javljali mediji, u Beogradu bilo milion ljudi na ulici (a procena CIA je bila čak i veća!), ovoga puta ispred Savezne skupštine. Masa je vikala Miloševiću: "Uhapsite Vlasija!" On nije dobro čuo, ali nešto kasije, Vlasi je uhapšen...

"Nacionalno rukovodstvo je juče pružilo u najmanju ruku moralnu podršku nekim Miloševićevim zahtevima iznetim na skupu od 1,5 miliona Srba na mitingu u Beogradu. Kako se javlja, podržan je stav Srbije da albanski rukovodioci na Kosovu podnesu ostavke kao posledica nedavnih protesta. Ovi albanski lideri su u stvari podneli ostavke pod prinudom. Savezni funkcioneri su takođe zatražili preispitivanje celog ovog pitanja", javila je CIA 1. marta 1989.

ZORA novog doba u Jugoslaviji je počela. Menjala se i cela Evropa. Crveni monolit se krunio, a u godini pada Berlinskog zida, prve nekomunističke političke grupe počele su da deluju - u Sloveniji. To nije promaklo oku CIA, čiji Obaveštajni direktorijum 4. marta 1989. sačinjava dokument "Jugoslavija: Pojava političkih grupa u Sloveniji - najava višepartijskog sistema?":

"Nezavisne, nekomunističke političke grupe u jugoslovenskoj Republici Sloveniji su sve brojnije. Sve su bolje organizovane i sve su aktivnije na političkoj sceni ove republike. One zahtevaju da se na izborima kandiduje više kandidata, da se toleriše drukčije mišljenje od zvaničnog, komunističkog. Na sceni se pojavljuje sve veći broj elemenata višepartijskog sistema", pišu analitičari CIA i dodaju: "Nekomunističke političke grupe verovatno neće moći da brzo prošire svoju aktivnost i uticaj izvan Republike Slovenije. U svakom slučaju, njihova pojava na slovenačkoj sceni će nesumnjivo pogoršati međurepubličke odnose, izazvati napetost i nestabilnost, ali na duži rok posmatrano, pospešiće interese SAD u naporima za sprovođenje političke liberalizacije i za poštovanje ljudskih prava, što će svakako produbiti i proširiti ideološki jaz između Jugoslavije i sovjetskog bloka".

DALjE se navodi da "dva miliona Slovenaca, čija je republika nekada bila članica Austrougarske imperije, održava jake veze sa centralnoevropskom kulturom, tradicijom poštovanja ljudskih i građanskih prava, što bi moglo doprineti da Jugoslavija lakše rešava mnoge ekonomske i političke probleme".

"Nasuprot tome, etničke grupe u južnim republikama u Jugoslaviji razvijale su se pod despotskom vladavinom otomanskih Turaka. Samo je Hrvatska, koja se takođe razvijala pod uticajem habzburške vladavine, bliska Sloveniji po svojoj orijentaciji na Zapad".

Pošto je povučena podela na civilizovane i zaostale, njome su opravdane i anomalije u okviru civilizovanih:

"U ovim slovenačkim grupama se, međutim, često manifestuje uskogrudi nacionalizam, što predstavlja izraz snažnog ponosa koji vlada u ovoj republici i istovremeno prezira prema onome što se misli i radi u zaostalijim južnim republikama".

JUŽNA republika Srbija u međuvremenu je uspela da izglasa amandmane na svoj (komunistički) ustav, smanjivši ovlašćenja autonomnih pokrajina. Jedna od njih, Kosovo, očekivano je planula. CIA 29. marta izveštava da broj žrtava na Kosovu - raste:

"Prema izveštajima u jugoslovenskoj štampi, u nedavnim nemirima u pokrajini Kosovo, kada su etnički Albanci pojačali svoje proteste zbog donošenja novih amandmana na Ustav Republike Srbije, bilo je dvadesetak žrtava. Vlada je juče usled povećanog nasilja - koje uključuje bacanje kamenica, pucanje na snage bezbednosti i napade na policijske stanice - zaoštrila mere bezbednosti: škole su zatvorene, zabranjeno je okupljanje, uveden je policijski čas. Vojne jedinice na Kosovu stavljene su u veću pripravnost i napustile su garnizone. U vezi sa ovim događajima je, izgleda, bacanje Molotovljevog koktela na jugoslovensko turističko predstavništvo u Briselu...

Broj žrtava na Kosovu sada je veći od zvaničnih podataka za nemire iz 1981. i verovatno će i dalje rasti. Pokreti vojnih jedinica pokazuju da vojska treba da pruži podršku policijskim snagama i da zaštiti električne centrale, fabrike i druge ključne privredne objekte. Nasilje i broj žrtava će se naglo povećati ako vojne jedinice ne budu spremne da uspostave kontrolu u sukobu sa demonstrantima..."

DVA dana kasnije, sledi konstatacija američkih obaveštajaca da se na jugu Jugoslavije dešava nešto što nije od Drugog svetskog rata:

"Nedavni nemiri su bili najgori u posleratnoj eri. Zvaničan broj žrtava je sada 23, ali, prema nepotvrđenim izveštajima, ova brojka je možda veća. Uvedene su strože mere bezbednosti..."

Nastavak teksta je posvećen Slobodanu Mioševiću i njegovoj politici, a i dalje se sugeriše da bi savezna država, pre svega vojska, mogla da zaustavi srpsku ofanzivu:

"Nedavni nemiri neće sprečiti nastavljanje Miloševićeve ofanzive, čiji je cilj povećanje i proširenje njegove vlasti i srpske dominacije u Jugoslaviji. Ustavni amandmani predstavljaju ozakonjenje njegovih dobitaka proteklih meseci. On je takođe organizovao masovne demonstracije koje su dovele do smene rukovodstava u Vojvodini i Crnoj Gori, ali će koalicija republičkih i saveznih funkcionera verovatno sprečiti da ostvari dalje značajne dobitke. Vojska, iako u njoj dominiraju etnički srpski oficiri, počinje, možda, da igra značajniju ulogu u međuetničkim sukobima i u politici zemlje uopšte".

NAJAVA MEDIJSKOG RATA

ANALITIČARI CIA su te 1989. izneli neku vrstu predviđanja o predstojećem, tada tek najavljenom opštem diplomatsko-medijskom ratu dveju zemalja - odnosno, o američkoj ofanzivi prema Srbiji:

"Jugoslovenske etničke grupe - Srbi - uzimaće saopštenja SAD o pravima čoveka ograničeno. Stav koji bi mogao komplikovati dugotrajne napore SAD da se ne svrstava na bilo koju stranu u brojnim etničkim sporovima i sukobima u Jugoslaviji. Srpski mediji već tvrde da su SAD zauzele proalbanski stav i pozivaju na veće srpsko lobiranje u SAD".