Obruč oko Srbije se sve više zateže

KRAJEM 1989. godine, CIA će konačno primetiti i postojanje opozicije u Srbiji - realni oponenti komunističke vlasti u ranijim dokumentima su, kako smo videli, praktično diskvalifikovani kao srpski nacionalisti. Izveštaj sa Evropskog brifinga od 17. novembra sadrži ocenu da je "srpski predsednik Milošević, koji je organizovao referendum prošle nedelje da bi pokazao svoju popularnost i popunio Vladu Srbije svojim pristalicama, obasut neuobičajenim kritikama iz redova nekoliko srpskih grupa i sve razvijenije opozicije, kao i suprotstavljanjima iz drugih republika".

"Srpske omladinske grupe i srpski intelektualci optužuju Miloševića da je od demokratskog procesa napravio farsu time što je unapred izabrao kandidate iz redova svojih pristalica...", piše u dokumentu. "Na duži rok, Miloševićeva podrška u narodu i njegova sposobnost da remeti proces reformi možda će smanjiti entuzijazam kod Srba prema njegovom nacionalističkom populizmu i otvoriti put nezadovoljstvu zbog neprekidnog pogoršanja ekonomskih prilika."

PRITISAK na "konzervativnog vođu" Miloševića predmet je i analize Obaveštajnog direktorijuma od 10. januara 1990. Njen rezime je jasan: "Jugoslavija je suočena sa političkim i ekonomskim nevoljama u ne maloj meri zbog srpskog moćnika Slobodana Miloševića, koji je sebe ustoličio kao šampiona srpskog nacionalizma i autoritarne vladavine. Milošević, međutim, postaje sve više izolovan... Ako ne uspe da iskoreni sve veće nezadovoljstvo u Srbiji, što je sasvim moguće, možda će ga smeniti i tako otvoriti put uspostavljanju višepartijskog sistema i sprovođenju toliko potrebnih ekonomskih reformi."

Znamo da u Srbiji Miloševića tada nisu smenili, a višestranački sistem je ipak uveden... Nevolja naše zemlje je što su Amerikanci stekli utisak da je to učinjeno nevoljno.

"Srpski moćnik Slobodan Milošević koristi srpski nacionalizam i razvija ukus za konfrontacije koje su ga upravo i lansirale u prve redove jugoslovenskih rukovodilaca. Izgleda, međutim, da gubi politički zamah koji mu je potreban da obnovi ruho vlasti koje je nekada nosio Tito."

U POGLAVLjU pod naslovom "Sve veće neprijateljstvo na severu" konstatuje se, naknadno, istorijski značaj Osme sednice iz 1987. godine:

"Odnosi Srbije sa znatno razvijenijim i liberalnijim severnim republikama u Jugoslaviji tradicionalno su rivalski. Napetosti su posebno povećane otkad je Milošević došao na vlast u Srbiji 1987, a situacija je postala posebno vruća u protekla dva meseca. Slovenački rukovodioci su u decembru zapretili da će upotrebiti silu da bi blokirali miting Srba u glavnom gradu Slovenije Ljubljani, i tako rešili žestoki javni spor u kojem su srpski rukovodioci tražili smenu slovenačkog rukovodstva i uvođenje ekonomske blokade Slovenije. Hrvatski rukovodioci su se svrstali sa Slovencima, i osudili Miloševićeve napore da podstakne nemire među pripadnicima srpske manjine u Hrvatskoj - oko 12 odsto ukupnog stanovništva."

Obruč se zateže, Srbija hrli ka izolaciji - sledeće poglavlje nosi naslov "Sve veće suprotstavljanje na jugu":

"NAPETOSTI u odnosima severa i juga nisu u Jugoslaviji ništa novo, pošto Milošević koristi srpski nacionalizam u ofanzivi za osvajanje opštenacionalne vlasti, što je otuđilo rukovodioce ne samo na severu, već i u južnim republikama Jugoslavije...

Suprotstavljanje Miloševiću u multietničkoj Bosni i Hercegovini znatno je zaoštreno poslednjih meseci, od kada je njegova podrška uzburkala srpsku manjinu u ovoj republici, koja obuhvata 32 odsto stanovništva. Snažno reagovanje u ovoj republici politički dominantnim muslimanima i Hrvatima, navelo je bosanske funkcionere da upozore Miloševića da neće tolerisati mitinge Srba. Javno su optužili srpsku službu bezbednosti da pokušava da destabilizuje rukovodstvo ove republike. U decembru, na partijskom kongresu BiH ponovo je izabran za šefa republičke partije protivnik Miloševića, musliman po nacionalnosti Nijaz Duraković, što pokazuje da će bosanski rukovodioci ostati svrstani protiv Miloševića kako na republičkom, tako na saveznom nivou... Tradicionalno konzervativna Makedonija bila je Miloševićev saveznik, ali je u poslednje vreme promenila stav..."

I OVAJ dokument se, ponovo, dotakao "sve većih problema u Srbiji":

"Čak i u Miloševićevoj Republici Srbiji, izvesne grupe počinju da ga osporavaju i on se suočava sa sve žešćim izazovom. U decembru, intelektualne grupe - među kojima su i uticajni disidenti kao što je Milovan Đilas - zatražili su veći politički pluralizam i optužili da je Milošević krivotvorio rezultate novembarskih izbora... Mala grupa delegata na kongresu srpske partije istupila je protiv Miloševića, zahtevajući uvođenje višepartijskog sistema u Srbiji... Konačno, radnici u nekoliko srpskih preduzeća stupili su u štrajk zbog opadanja životnog standarda i loše srpske ekonomske politike".

Sledi poglavlje - Perspektive:

"Miloševićevi politički problemi - koji proizilaze iz njegovog suprotstavljanja uvođenju višepartijskog sistema i sve većih ekonomskih problema - verovatno će biti još složeniji i još veći. Srpske nacionalističke teme koje je Milošević iskoristio da bi sebe lansirao u orbitu vlasti i održavao svoj politički položaj protekle dve godine - već su smanjene i istrošene. Višepartijski izbori u drugim republikama ovog proleća, kao i dramatična liberalizacija koja je u toku širom Istočne Evrope, svakako će podstaći još veći otpor Miloševiću među srpskim intelektualcima, omladinom i, čak, manjim grupama unutar partije, koji svi veruju da Srbija sve više zaostaje za drugim jugoslovenskim republikama..."

SLEDI i mogući odgovor na pitanje da li bi Srbija - i Crna Gora - devedesetih imale manje problema sa Amerikancima, da nije bilo Slobodana Miloševića na vlasti. Iz ugla Amerikanaca, 1990. je to izgledalo ovako:

"Bilo koji naslednik Miloševića u Srbiji igraće manje razornu i remetilačku ulogu u jugoslovenskoj politici, i predstavljaće manje prepreku i smetnju političkim reformama. Nijedan drugi srpski vođa, po našem mišljenju, ne bi bio u stanju da zadrži političku dominaciju u Srbiji kakvu ima Milošević, ili da vodi istu politiku konfrontacije sa drugim republičkim rukovodstvima, koja ima krajnje visok rizik."

Jug, pa sever; Slovenija, pa Kosovo - to su teme kojima će se, dok kraja zime 1990. zanimati obaveštajci CIA. U depeši od 2. februara konstatuje se da će Kosovo "ostati bure baruta sve dok albanska većina - 95 odsto stanovništva pokrajine - živi pod despotskom srpskom vladavinom".

SPISAK ZABLUDA

"MILOŠEVIĆ će svakako biti oslabljen naredne godine, i jedna je od četiri mogućnosti da čak bude oteran sa vlasti. Milošević je ranjiv, jer je njegova baza vlasti jedino među Srbima, u srpskom stanovništvu. Nije uspeo da izgradi širu mrežu pristalica u srpskoj partiji, niti u vladi i medijima u redovima ispod najvišeg nivoa, i bilo kakav pad popularnosti, po našem mišljenju, izazvaće i ojačati latentni otpor Miloševiću koji već postoji", smatrali su pojedini analitičari u CIA pre nešto više od četvrt veka.