Sukobi zbog novog ustava u Hrvatskoj

JUGOSLAVIJA: U Hrvatskoj verovatno građanski sukob, naslov je depeše CIA od 18. avgusta 1990, u kojoj se navodi:

"Zategnutost odnosa u Hrvatskoj grozničavo napreduje i dostiže najvišu tačku u trenutku održavanja referenduma koji su hrvatske vlasti osudile kao ilegalan čin i zavetovale se da će ugušiti antihrvatske demonstracije koje su juče započete u nekoliko pretežno srpskih gradova. Sudeći prema izveštajima, hrvatske policijske jedinice su spremne da intervenišu, zbog čega su Srbi u Kninu i u drugim gradovima postavili blokade na putevima i traže saveznu vojnu intervenciju. Srbi u Bosni, Srbiji i Crnoj Gori izražavaju solidarnost sa Srbima u Hrvatskoj; neki pozivaju na ubistvo Tuđmana.

U izjavi hrvatske vlade tvrdi se da su jugoslovenski migovi primorali hrvatske policijske helikoptere da napuste srpske oblasti. U izveštajima u štampi se navodi da je jugoslovenska vojska pod srpskom dominacijom raspoređena u Kninu, ali je vojska demantovala ove izveštaje.

"HRVATSKI vođa Tuđman optužio je Srbiju da podstiče nemire da bi srušila njegovu vladu. Republički predstavnik za štampu je izjavio da će se Hrvatska braniti i da će obnoviti vlast države nad celom teritorijom Republike.

"Već sutra, opasnost od nasilja biće još veća. Ako savezne oružane snage i hrvatske policijske jedinice budu na dužnosti u istim oblastima, mogli bi lako da izbiju sukobi. Bilo kakav oružani okršaj mogao bi se lako preliti u etnički mešovitu Bosnu i druge oblasti i zapaliti širok sukob. U tom slučaju, savezne vlasti i savezna vojska ne bi imali nikakvu drugu realnu mogućnost nego da uvedu vanredno stanje, uprkos opasnosti od oružanih sukoba koji bi izbili duž etničkih linija."

Situacija u Hrvatskoj se pomno prati, depeše su učestalije - sledeća je datirana na 20. avgust:

"Iako je referendum održan bez mešanja hrvatskih ili saveznih organa vlasti, naoružani Srbi i dalje kontrolišu bar tri grada u Hrvatskoj. Organizator referenduma, srpski vođa Jovan Rašković, traži razgovore s hrvatskim predsednikom Tuđmanom, kako bi se ublažila zategnuta situacija. Tuđman i dalje krivi srpskog moćnika Miloševića i druge Srbe izvan srpskih područja u Hrvatskoj da pokušavaju da destabilizuju Hrvatsku i sruše njegovu vladu. Slovenačka vlada se slaže s Tuđmanovim kritikama na račun Srbije i poziva Beograd da zavede kontrolu nad Srbima.

"IAKO poziva na mir, Beograd je izdao još jedno snažno upozorenje svima koji se zalažu za nasilno rešenje političke krize u zemlji. Predsednik Predsedništva Jović, Srbin, izjavio je da će kolektivno Predsedništvo delovati ako je potrebno da bi sprečilo građanski rat, ali da građani - čitaj Srbi - 'imaju pravo da se politički izjasne'. Predstavnik savezne vojske je rekao da vojska snosi odgovornost da spreči bratoubilački rat u bilo kom delu Jugoslavije, i da će ona 'bezuslovno' izvršiti takav zadatak. Ovaj zvanični predstavnik je demantovao da je vojska umešana u plan da se destabilizuje Hrvatska i upozorio Raškovića i druge da ne pokušavaju da manipulišu vojskom u političke svrhe.

"Hrvatski predsednik bi se mogao naći pod snažnim pritiskom da povrati gradove koji se sada nalaze pod srpskom kontrolom, što bi bio korak koji bi svakako izazvao oružani otpor Srba."

USIJANjE, konstatuje Obaveštajni direktorijum CIA, dokumentom od 23. avgusta, čiji rezime glasi:

"Snage koje se zalažu za intervenciju Jugoslovenske narodne armije da bi se sačuvala federacija nikada nisu bile veće. Prošlonedeljni sukobi u Hrvatskoj još više pojačavaju našu ocenu da će sukobi hrvatskih vlasti i etničke srpske manjine biti najverovatnije katalizator za saveznu vojnu intervenciju. Pretnje Slovenije i Hrvatske da će se otcepiti ako propadnu njihovi napori i težnja da se Jugoslavija pretvori u labavu konfederaciju mogli bi isto tako izazvati sveopšti pritisak radi intervencije saveznih vojnih snaga. U najmanju ruku, ključni vojni lideri su izgleda sve spremniji na intervenciju, ako im to naredi Predsedništvo.

"Iako vojska ima sposobnosti i kapaciteta da preuzme kontrolu nad severnim republikama, jugoslovenski rukovodioci shvataju da bi takve akcije brzo razbile jedinstvo JNA duž etničkih linija i izazvale građanski rat. Vojna intervencija u severnim republikama ne bi predstavljala podršku naporima SAD da se demokratija razvije širom Jugoslavije i nagovestila bi veću nestabilnost na Balkanu. Kršenje ljudskih prava bi bilo povećano, pošto bi autoritarniji Srbi preuzeli vođstvo u rukovođenju Jugoslavijom. Stabilnost na Balkanu bi bila oštećena, pošto bi oslabljena Jugoslavija predstavljala primamljiv objekat za moguće iredentističke pretenzije susednih država."

SLEDI kratak kurs iz najnovije istorije: "Srbi u Hrvatskoj su izdali saopštenje o 'proglašavanju autonomije', što je reakcija na promene u ustavu Hrvatske u kojima su naglašena hrvatska kulturna prava. Srbi žele da postave vlastite šefove policije i odbijaju da poštuju novu hrvatsku zastavu. Pored toga, Srbi širom Jugoslavije obećavaju da će da se uključe u sukob ako izbije nasilje."

Srpskoj verziji događaja se već uveliko ne veruje:

"Uprkos demantijima Beograda da je vojska igrala bilo kakvu ulogu u nedavnim neredima u Kninu (Krajina), prosrpske dezinformacije i zloupotrebe su bile očigledne u mnogim akcijama. Avioni jugoslovenskog vazduhoplovstva "mig" presreli su i vratili natrag hrvatske policijske helikoptere koji su leteli u oblast Krajine u Hrvatskoj koja je pod srpskom kontrolom. Načelnik Generalštaba JNA Adžić upozorio je hrvatske lidere da će Armija intervenisati ako ijedna osoba bude ubijena u Hrvatskoj."

MILOŠEVIĆ ĆE DOZVOLITI IZBORE

"ANTIKOMUNISTI u Srbiji održali su juče uglavnom mirne masovne demonstracije u Beogradu, zahtevajući od predsednika Miloševića da zakaže slobodne izbore ove godine. Policija je kasnije istog dana, međutim, upotrebila palice da bi rasturila male grupe demonstranata okupljene ispred zgrade državne televizije. Lider ultranacionalističkog Srpskog pokreta obnove Vuk Drašković i drugi opozicioni lideri uručili su peticiju Saveznoj skupštini sa zahtevom da se organizuje okrugli sto o ustavu između predstavnika opozicije i komunističkih rukovodilaca. Vlasti Srbije i dalje, međutim, insistiraju da se izbori odlože dok se naredne godine ne usvoji novi republički ustav", piše CIA jula 1990. Dalje se navodi:

"Milošević će verovatno popustiti pred sve većim narodnim pritiskom za održavanje višepartijskih izbora, pošto očigledno uviđa da bi obračun sa opozicijom ili drugim vidom otpora još više ugrozio njegove izglede na izborima. Draškovićev Srpski pokret obnove, koji se zalaže za obnavljanje "velike Srbije" izvan jugoslovenske federacije, ohrabren je ishodom nedavnih izbora i pobedama nacionalističkih stranaka u Sloveniji i Hrvatskoj, kao i sve većim nezadovoljstvom unutar Srbije zbog pogoršanja privredne situacije. Njegova pojava kao najozbiljnijeg protivnika komunista nagoveštava kampanju u kojoj bi dominirala nacionalistička retorika, koja će još više proširiti jaz između Srbije i drugih jugoslovenskih republika."