Opasnost od ulaska Mađara i Bugara u rat

JUGOSLOVENSKOJ narodnoj armiji Obaveštajni direktorijum CIA, u avgustu 1990, predviđao je laku pobedu u mogućem sukobu sa dve pobunjene republike, Slovenijom i Hrvatskom:

"Ako kolektivno Predsedništvo ne uspe da deluje na vreme, vojni rukovodioci bi mogli biti u iskušenju da krenu u akciju bez njegovog odobrenja i da suzbiju separatističke snage pre nego što one dobiju veći zamah. Vojni rukovodioci bi verovatno smatrali da bi intervencija sada u Sloveniji, ili možda u Hrvatskoj, smanjila cenu koja bi morala da se plati ukoliko bi vojska morala da se suoči sa opasnošću od nasilnog raspada zemlje...

"JNA ima adute u rukama da preuzme vlast od civilnih organa vlasti u dvema severnim republikama - Sloveniji i Hrvatskoj. Vojne jedinice u ovim dvema severnim republikama se nalaze pod kontrolom štaba Pete armije, čije je sedište u Zagrebu. U Sloveniji se nalaze četiri pešadijske brigade, dve tenkovske brigade i jedan artiljerijski puk. U Hrvatskoj se nalaze dve pešadijske brigade i pet pešadijskih pukova, tri tenkovske brigade i dva tenkovska puka i dva artiljerijska puka. Tri tenkovske brigade u Hrvatskoj su, kako se javlja, među najvećim i najbolje opremljenim u JNA i održavaju se na nivou od 65 odsto snage. Štab Pete armije ima neposrednu kontrolu nad dvema helikopterskim eskadrilama, nad dva puka sa SA-6 (misli se na protivavionske rakete 'kub' - prim. autora) i nad raznim protivvazdušnim, inžinjerijskim i izviđačkim pukovima.

"BILO bi malo upozorenja na eventualnu intervenciju zbog toga što bi se ove jedinice jednostavno pokrenule iz garnizona. Mali broj jedinica, ako bi i bilo koja, morao bi da krene iz jedne republike u drugu. Po našem mišljenju, brz raspored jedinica na strategijske položaje verovatno bi doveo do brze kapitulacije dve severne republike.

"Intervencija u severnim republikama bi verovatno izazvala podelu u vojsci prema etničkim linijama. Po našem mišljenju, upad višeetničke JNA u srpske oblasti u Hrvatskoj otuđio bi hrvatske oficire i vojnike i izazvao neposlušnost mnogih i dezerterstvo. Slovenački vojnici bi takođe bili u iskušenju da napuste službu, pošto bi shvatili da je intervencija vojske u Hrvatskoj u stvari presedan za njihovu republiku.

"Od raspada jugoslovenske komunističke partije početkom ove godine, Jugoslovenska narodna armija je jedina značajna integrativna snaga u jugoslovenskoj federaciji. JNA je jedinstvena, etnički integrisana vojna služba sastavljena od kopnenih, vazduhoplovnih i pomorskih snaga sa sadašnjom snagom od približno 180.000 pripadnika. Oficirski korpus JNA je pretežno srpski, ali nesrbi predstavljaju približno 40 odsto oficirskog kadra. Srbi čine 31 odsto svih regruta."

INTERVENCIJA JNA u "severnim republikama", ponovo se konstatuje, "imala bi nesumnjivo štetan uticaj na interese SAD i Evrope u celom ovom regionu". Evo i obrazloženja, u kojem se upozorava čak na moguće ekspanzionističke težnje - Mađarske i Bugarske:

"Etničko nasilje bi verovatno brzo bilo prošireno naročito u Hrvatskoj i Bosni, gde su napetosti između Srba i Hrvata najakutnije. Optužbe zbog neizbežnog kršenja ljudskih prava svakako bi navele članice Evropske zajednice da odlože bilo kakve planove za olakšanje učlanjenja Jugoslavije u Evropsku zajednicu i imalo bi štetne posledice za napore Jugoslavije za dobijanje podrške MMF i Svetske banke. Optužbe za kršenje ljudskih prava bi takođe lišile Jugoslaviju posebnog statusa koji ona ima kao jedan od osnivača Pokreta nesvrstanih. Zapad bi se mogao osećati primoranim da uvede ekonomske sankcije tiv zemlji koja pokušava da uđe u evropsku maticu od završetka Drugog svetskog rata.

"VOJNA intervencija bi takođe imala ozbiljne posledice za ceo region. Italija, Austrija i Mađarska bi verovatno morale da se suoče sa nepreglednom bujicom izbeglica. Albanci na Kosovu bi mogli da iskoriste intervenciju kao signal za ustanak protiv srpskog progona i da zatraže povezivanje sa Tiranom, naročito ako reforme albanskog predsednika Aljije uslove liberalizaciju Albanije. Iako izgleda neverovatno, Budimpešta bi mogla pasti u iskušenje da iskoristi slabu državu u susedstvu i stanje u njoj i da prigrabi delove Vojvodine sa mađarskim stanovništvom. Slično bi Sofija mogla da pokuša da ponovo istakne svoje istorijske pretenzije na Makedoniju."

Na kraju - pitaju se u CIA - šta će učiniti osmočlano Predsedništvo SFRJ? Da li će moći išta da učini, da odluči? Kako će se postaviti predstavnici Sarajeva i Skoplja, od kojih zavisi da li će Srbija sa dve pokrajine i Crna Gora pridobiti prostu većinu potrebnu za odluku i za delanje?

"VERUJEMO da osmočlano Predsedništvo gleda na vojnu intervenciju kao na poslednje sredstvo, ali bi verovatno moglo da organizuje većinsko izjašnjavanje neophodno da se izda naređenje o intervenciji koja bi sprečila nasilni raspad zemlje, ili ograničila veliko međuetničko nasilje u Hrvatskoj. Sudbonosne posledice eventualne intervencije - mogućnog građanskog rata i raspada vojske duž etničkih linija, ekonomskog kraha i međunarodne osude Jugoslavije - sugerišu da bi propust da Predsedništvo pravovremeno deluje mogao i morao imati katastrofalne posledice i uticaj pri izjašnjavanju na predstavnike kao što su oni iz Bosne i Hercegovine i Makedonije, da se izjasne u prilog upotrebe vojne sile i intervencije vojske.

"BOSNA i Hercegovina bi mogla da se u Predsedništvu pridruži koaliciji koju predvodi Srbija, ako bi postojali izgledi da otcepljenje Hrvatske može usloviti da Srbija ili Hrvatska preuzmu delove Bosne. Nasilje između tri glavne etničke grupe u Bosni i Hercegovini - muslimana, Srba i Hrvata - ili izgledi da se nemiri preliju iz Hrvatske takođe bi mogli učiniti da bosanski predstavnik podrži vojnu intervenciju.

"Makedonija bi se mogla složiti sa intervencijom kako bi dugoročno obezbedila vlastite interese, pre svega da se Slovenija i Hrvatska zadrže u Jugoslaviji kao protivteža Srbima. Makedonci se osećaju pritisnutim sa severa agresivnim srpskim nacionalizmom, sa juga i istoka teritorijalnim pretenzijama Grčke i Bugarske, a unutar same republike sve većim nemirom zbog velikog priraštaja albanskog stanovništva. Odlazak dveju severnih republika iz jugoslovenske federacije bi još više izolovao Makedoniju i izložio je mahinacijama nacionalističkih suseda."