CIA tvrdi: Pobeđuje Vuk Drašković

UVOĐENjE višestranačja u Srbiji bilo je, prirodno, predmet interesovanja CIA. Odeljenje za evropske analize teško da se danas ponosi dokumentom koji je pripremilo 4. decembra 1990. godine, u kojem je predvidelo pobedu opozicije u Srbiji. Rezime glasi:

"Prvi višestranački izbori posle Drugog svetskog rata 9. decembra u Srbiji svakako će ojačati fundamentalne podele u ovoj republici i Jugoslaviji uopšte. Iako republički moćnik Slobodan Milošević ima priliku da zadrži predsednički položaj, nacionalističke opozicione stranke izgleda žestoko žele da poraze komuniste na parlamentarnim izborima, uprkos komunističkim naporima da ove izbore lažiraju. Bez obzira na pobednika, izbori će verovatno doprineti daljem jačanju centrifugalnih sila unutar Jugoslavije, pošto će i u Srbiji na vlast verovatno doći još više nacionalistička vlada, što će nesumnjivo pogoršati zategnutost između komunista i nekomunista u Srbiji i doprineti daljem napredovanju u stvaranju nove konfederalne strukture, koja bi, možda, mogla spasti Jugoslaviju, mada je to slaba i daleka mogućnost."

DETALjNIJE su analizirane ukupno četiri partije - učesnice izbora.

"Samo nekoliko od 54 registrovane političke stranke imaće značajnije rezultate u konačnom ishodu. To su:

- Socijalistička partija Srbije (SPS). Ovi preimenovani komunisti pokušavaju da iskoriste prednosti vladajuće partije, ali izgleda da imaju malu podršku u narodu. SPS predstavlja kombinaciju ideološke netrpeljivosti prema ekonomskim reformama sa apelima na etnički nacionalizam. Njihova najveća nada je to što šef partije Milošević ostaje i dalje popularan i možda će pomoći i doprineti pobedi na izborima.

- Srpski pokret obnove (SPO). Predvođen sve popularnijim Vukom Draškovićem - glavnim Miloševićevim konkurentom za predsednički položaj - SPO igra na kartu nacionalističkih i antikomunističkih emocija i insistira da Srbija mora zaštititi svoje sunarodnike u drugim republikama. SPO želi jaku federaciju ili nezavisnu Srbiju radije nego labavu konfederaciju kakvu predlažu Slovenija i Hrvatska. U toku je izgradnja temeljne podrške Draškoviću i njegovom pokretu.

- Demokratska stranka (DS). Ovu stranku formirali su intelektualci, i ona predstavlja mešavinu liberalno-demokratskih ideala i relativno uzdržanog i ograničenog oblika nacionalizma. DS verovatno ima malo privlačnosti za radnog čoveka, ali bi mogla na izborima dobro proći kod obrazovanih Srba.

- Seljačka stranka (SS). Seljačka stranka brani interese sitnih seljaka koji dominiraju u jugoslovenskoj poljoprivredi. Ona bi mogla dobiti veliki broj glasova u pretežno poljoprivrednoj pokrajini Vojvodini."

GLAVNI pretendenti u trci za predsedničku funkciju bili su prepoznati - "komunistički moćnik" Slobodan Milošević i lider SPO Vuk Drašković.

"Milošević predstavlja kombinaciju srpskog nacionalizma i suprotstavljanja ekonomskim reformama koje vode uvođenju slobodnog tržišta, kao i glasne odbrane a interes radničke klase, poput, na primer, zaštite radnih mesta. Drašković takođe igra na kartu etničkog nacionalizma i antikomunizma, ali nema nikakav ekonomski program osim nejasne podrške tržišnoj privredi.

Draškovićeva popularnost neprekidno raste i trka udvoje izgleda dobija sve veći zamah, mada Milošević i dalje ima mnoge prednosti zahvaljujući položaju i tome što je tek nedavno ubrzao svoju predizbornu kampanju. Milošević, osim toga, ima ogroman povoljan odjek u medijima, zahvaljujući pre svega strogoj kontroli medija u Srbiji...

Verujemo da će slobodni i korektni izbori dati većinu u skupštini u Srbiji i u Vojvodini Draškoviću i njegovom pokretu SPO i s njim povezanim antikomunističkim strankama. Napori komunista da još u predizbornoj kampanji izmanipulišu izborne rezultate već su zaprljali izborni proces."

U OVOJ analizi je, čak, pomenuta i mogućnost izbijanja građanskog rata unutar Srbije:

"Uspešna nastojanja opozicije prošle nedelje da primora režim da prihvati nadgledanje višestranačkih izbora i nadzor prebrojavanja glasova, međutim, dramatično smanjuju izglede da komunisti lažiraju rezultate izbora. Opozicija se zaklinje da će bojkotovati izbore i organizovati masovne skupove protiv režima - kako je Drašković javno upozorio - što bi moglo dovesti do građanskog rata među Srbima. Sve je to primoralo Skupštinu Srbije da izmeni zakon o izborima, kako bi se omogućio nadzor nad sprovođenjem višestranačkih izbora."

Dalje o srpskom pohodu ka demokratiji:

"Nikakvi pouzdani podaci ne postoje o opredeljenju birača uoči izbora u Srbiji, pošto je Miloševićeva vlada stavila van zakona objavljivanje bilo kakvih rezultata predizbornih istraživanja javnog mnjenja. Komunisti nisu mogli dobiti više od 25 odsto glasova na bilo kojim ranijim izborima u drugim jugoslovenskim republikama. Srpski komunisti su svakako izgubili na verodostojnosti zbog pokušaja da montiraju i lažiraju ishod izbora... Većina Srba će stoga eventualnu pobedu komunista na parlamentarnim izborima smatrati montiranom, a rezultate dokazom prevare i obmane, tako da bi u tom slučaju verovatno izbili ulični protesti, koji bi se lako mogli pretvoriti u nasilje i sukobe sa policijom."

ANALITIČARI CIA su procenili da je unutrašnja podeljenost u Srbiji - zacementirana: "Bez obzira na to ko pobedi, Srbija će izaći iz ovih izbora u dubokoj unutrašnjoj podeljenosti, i naći će se u još dubljoj krizi nego što je to slučaj sa bilo kojom drugom republikom."

Podela "kolača" vlasti - u kojoj bi opozicija kontrolisala zakonodavne organe, a Milošević ostao na položaju predsednika - ocenjena je kao "loše predskazanje za političku stabilnost u Beogradu".

"Eventualna pobeda SPO i na predsedničkim i na parlamentarnim izborima, smanjila bi izglede za sukob predsednika s parlamentom i vladom, ali bi mogla izazvati komuniste da organizuju radničke nemire.

MILOŠEVIĆ bi sa svoje strane mogao odbiti da prihvati rezultate izbora i pronaći izgovor da proglasi vanredno stanje - zakonska ovlašćenja mu pripadaju za to na osnovu novog Ustava čije je donošenje sam inspirisao...

Pobeda Draškovićeve ekstremističko-nacionalističke stranke mogla bi povećati izglede za opštenarodni albanski ustanak na Kosovu...

Ako opozicija formira novu vladu, moraće da se uhvati u koštac sa svim ovim nasleđenim ekonomskim problemima, i mogla bi da se suoči sa uličnim nemirima i s otporom radnika, koji će snositi najveći teret bilo koje korektivne politike. Biće to nemiri u organizaciji komunista."

Opozicija je na izborima ubedljivo poražena, a već iduće godine je ona organizovala demonstracije, zadobivši etiketu snaga haosa i bezumlja.