Muslimani ne žele zajedničku državu

ETNIČKI heterogena Republika Bosna i Hercegovina - ta činjenica je bila užasna osnova da ova republika bude poprište najbrutalnijih krvavih zločina u Drugom svetskom ratu - takođe je verovatno žarište, s obzirom na to da Beograd insistira da brani srpske manjine. Srbi obuhvataju oko jedne trećine stanovništva, i obično su u sukobu s političkim savezom muslimana (39 odsto stanovništva) i Hrvata (18 odsto). Rezultati decembarskih izbora u Bosni su odraz upravo etničkih linija u republici, a predizbornu kampanju su karakterisali sukobi između Srba i muslimana. Ako bi se Slovenija i Hrvatska otcepile, mnogi muslimani bi bili za to da i Bosna napusti jugoslovensku federaciju, pre nego da ostanu pod krnjom srboslavijom. U tom slučaju, Srbi u Bosni bi svakako pokušali da se izdvoje iz ove republike i priključe se Srbiji, što bi bio potez koji bi verovatno izazvao u najmanju ruku međuetničko nasilje i, možda, intervenciju Srbije i Crne Gore", piše u dokumentu Obaveštajnog direktorijuma CIA od 14. marta 1991.

NEIZBEŽNO je bilo istom prilikom pomenuti i - Kosovo:

"Sukob između Srba i Albanaca u srpskoj pokrajini Kosovo je izgleda nepomirljiv i neizbežan. Ranije srce srednjovekovne Kraljevine Srbije i poprište herojske, ali izgubljene bitke protiv Turaka, još je u sećanju Srba kao najvažniji događaj u istoriji ovog naroda. Kosovo danas nastanjuje 90 odsto albanskog, uglavnom muslimanskog stanovništva. Srpska represija protiv albanskog stanovništva - uvek oštra - postala je još više drakonska od kada su članovi raspuštenog pokrajinskog parlamenta proglasili Kosovo posebnom, izdvojenom republikom u julu mesecu. Prema svim izveštajima, albansko strpljenje je dostiglo granice kada je reč o merama koje je naredio Milošević, a koje uključuju otpuštanje na hiljade radnika, srbizaciju u školama, u medijima, u poslovnom životu. Policija je ubila najmanje stotinu demonstranata u toku 1990. i Albanci otvoreno govore o oružanoj pobuni. Lokalni albanski rukovodioci upozoravaju da neće moći da beskrajno sprečavaju nasilje.

SRPSKA policija na Kosovu će svojim ponašanjem upravo izazvati ono što Beograd strahuje da će se dogoditi - albanski separatizam - i, što je još gore, želju Albanaca sa Kosova da se ujedine sa Albanijom. Nedavna anketa najpopularnijeg lista na albanskom jeziku u pokrajini pokazala je da većina Albanaca veruje da rešenje za kosovske probleme leži u ujedinjenju sa Albanijom, u nečemu što veruju da bi se moglo vrlo brzo dogoditi...

Ako se Albanija reformiše i napusti dosadašnji primitivni autoritarizam pod kojima je decenijama čamila, mogla bi postati veoma privlačna za podjarmljene i ugnjetene Albance na Kosovu."

Sledi bavljenje muslimanskim faktorom:

"Islamska opasnost koja preti da se proširi izvan albanske zajednice i da obuhvati Slovene muslimanske vere i Turke, još je alarmantnija noćna mora za Srbe. Upravo strahovanja Srba od međunarodne islamske zavere koja vodi uspostavljanju takozvane zelene transverzale u centru Jugoslavije, daje boju kako sadašnjim percepcijama, tako i politici Srbije.

TAKVI vetrovi su zapljusnuli Srbe posebno jasno kada je nedavno rukovodstvo četiri miliona ljudi brojne islamske zajednice donelo odluku da prvi put jasno osudi Srbiju zbog lošeg tretiranja etničkih albanskih muslimana na Kosovu. Dosadašnje mirovanje muslimanske vrhovne skupštine kao da je 16. januara eksplodiralo, kada je Srbija osuđena zbog kršenja ljudskih i građanskih prava i upućen poziv muslimanima širom sveta da pokažu solidarnost sa Albancima. Mnogi Srbi strahuju da su muslimani ogorčeni zbog rata u Zalivu, i da taj čin za njih predstavlja predznak za početak velikog muslimanskog političkog aktivizma u budućnosti. U najmanju ruku, kritike koje je izrekla muslimanska vrhovna skupština verovatno će dodatno ojačati mentalitet opsade u Srbiji.

SRPSKA strahovanja su koncentrisana na muslimansku većinu u Sandžaku, oblasti u Srbiji čiji su stanovnici već izrazili simpatije prema muslimanima na Kosovu i u Bosni. Srbi strahuju od pokušaja da se od Srbije odvoje Kosovo i Sandžak, koji Srbi takođe smatraju istorijskom kolevkom svoje nacije. Neki Srbi idu još i dalje u takvom scenariju noćne more, i vide mogućnost da ove dve oblasti pristupe pretežno muslimanskoj Bosni u okviru novog konfederalnog poretka zemlje. Srpsko-muslimanska trvenja još više su pojačali izbori prošle jeseni kada je pozvana policija da spreči oružane sukobe."

Pominje se, kao sto godina ranije, i makedonsko pitanje:

"Nacionalističke strasti su u usponu i u Makedoniji, a nasilje i terorizam mogli bi se pojaviti u bliskoj budućnosti. Najveći broj sedišta u parlamentu na decembarskim izborima osvojila je Unutrašnja makedonska revolucionarna organizacija (VMRO), koja nosi ime i vuče korene od terorističke grupe ozloglašene po nasilju u prvoj deceniji 20. veka. VMRO se zaklinje da će voditi oružanu borbu za nezavisnost ako to bude jedini put da je postigne.

MAKEDONIJA je dugo objekat nadmetanja između Srbije, Bugarske i Grčke, zemalja koje imaju pretenziju prema njenoj teritoriji i od kojih nijedna ne priznaje da uopšte postoji posebna makedonska nacija. Srbi - koji Makedonce nazivaju južnim Srbima - osećaju posebno nezadovoljstvo, jer veruju da je Tito stvorio jugoslovensku republiku Makedoniju posle Drugog svetskog rata samo da bi smanjio težinu i značaj Srbije u jugoslovenskoj federaciji.

Veoma je teško, međutim, predviđati dalji razvoj događaja u Makedoniji. Makedonski ekstremisti će možda naći zajednički jezik sa omrznutim srpskim nacionalističkim elementima na bazi zajedničke mržnje prema sve većem broju pripadnika albanske manjine u zapadnoj Makedoniji...

Makedoniji će možda biti onemogućno da izbegne da bude uvučena u sukobe, ako Slovenija i Hrvatska krenu u otcepljenje. U tom slučaju, verujemo da će Srbija nastojati da zadrži Makedonce u krnjoj Jugoslaviji, ili da će pokušati da uključi ovu republiku u 'veliku Srbiju'. Makedonci će se tome svakako suprotstaviti: čak i umereni makedonski rukovodioci izjavljuju da su spremni da idu samostalnim putem ako se Jugoslavija raspadne, i ako nestane hrvatsko-slovenačka protivteža Srbima".

EVROINTEGRACIJE

KRAJEM leta Gospodnjeg 2016, od bivših jugoslovenskih republika samo su Slovenija i Hrvatska članice Evropske unije, u koju se 1993. godine transformisala tadašnja Evropska zajednica. Evo šta su u CIA, četvrt veka ranije, između ostalog, mislili o našim evrointegracijama:

"Događaji u Jugoslaviji će potencijalno osujetiti izglede za miran politički razvoj na Balkanu u pravcu Evrope i njene matice. Ne može se isključiti da će Slovenija i možda Hrvatska biti u stanju da se nesmetano priključe evropskoj matici, ali postoje mogućnosti da će nasilje pratiti prvi raspad jedne evropske države od završetka Prvog svetskog rata. Agresivne i beskompromisne akcije Srbije povećaće izglede za nasilan ishod sporova u Jugoslaviji..."

U ČETVRTAK: U fokusu CIA demonstracije u Beogradu