Hronika zagrebačkog lipanjskog bunta

UBRZO se studentska žuč iz Beograda razlila i po aulama drugih univerziteta u zemlji.

Beogradski studenti dobili su telegram od zagrebačkih sveučilištaraca, koji javljaju da su održani mitinzi na gotovo svim fakultetima, na kojima su studenti izrazili potpunu solidarnost sa zahtevima njihovih kolega sa Beogradskog univerziteta. Oni izjavljuju da su im problemi zajednički, ali pošto imaju potpuno razumevanje republičkih političara - nisu za organizovanje demonstracija.

Nekoliko hiljada studenata Sveučilišta u Zagrebu okupilo se na mitingu organizovanom u znak solidarnosti sa studentima Beograda, u Studenskom centru u tadašnjoj Savskoj ulici.

Najpre su govorila dva beogradska studenta. Oni su doputovali u Zagreb da bi svoje kolege upoznali sa onim što se zbiva u Beogradu, pretpostavljajući da su ovi, iz novina - loše informisani.

MITING je održan u atmosferi aplaudiranja, zviždanja, upadica, pevanja Internacionale i skandiranja "Beograd - Zagreb". Glumac Fabijan Šovagović recitovao je Krležine stihove... Uzbuđeno su govorili Gajo Petrović, Vanja Sutlić, Šime Đodan, Marko Veselica, Milan Kangrga, Mladen Čaldarović, Predrag Matvejević...

Zagrebački VUS ("Vjesnik u srijedu"), od 19. juna 1968, objavljuje napis "Kronika političke bitke" iz pera 33-godišnjeg Marka Veselice, docenta na Ekonomskom fakultetu u Zagrebu i sekretara SK. Mladi doktor opisuje kako se kao partijski pregalac borio da neutrališe ultraleve ekstremiste na čelu s Gajom Petrovićem:

"ČITAVA strategija mitinga bila je da se brutalno napadnu sve legalne samoupravne institucije i Savez komunista, da se stvori totalno neraspoloženje prema svemu postojećem i da se onda ono iskoristi kao sila koja će masu pokrenuti na ulice. Idejni i organizacioni nukleus toga mitinga i pokreta u cjelini, to je smišljeno i uporno tražio. Tako je npr. po mojem sudu, sasvim promišljeno - a da dublje nije znao o čemu se radi - bio doveden glumac Fabijan Šovagović, koji je izrazio sreću što je počela socijalna revolucija koja će razoriti sve ono što ne vrijedi u našem društvu. On je bio vrlo emotivan i ponesen događajima i u tom transu, na način kako on to zna, recitirao je poznatu Krležinu pjesmu 'Svanut će krvavo jutro'. Sutradan sam razgovarao s drugom Šovagovićem u Studentskom centru i kad sam mu objasnio složenost cjelokupne političke situacije, on je postao potpuno svjestan da bi ulične demonstracije bile promašena i reakcionarna stvar u ovom trenutku."

POSLE objavljivanja "Kronike političke bitke", u kojoj autor sebe i dr Šimu Đodana predstavlja kao "usamljene jahače" i prvoborce protiv ultralevice, usledile su burne reakcije. Čak je bilo predloga da se dr Veselica pošalje na posmatranje kod najbližeg psihijatra.

VUS beleži, iz pera Antuna Žvana, da je za vreme istupanja jednog studenta, koji je na mitingu govorio o zbivanjima na Beogradskom univerzitetu, dr Šime Đodan glasno povikao:

- Što oni rade sa Šiptarima i Mađarima?!

Svi prisutni shvatili su u čemu je smisao te upadice i smesta je odjeknulo dugotrajno skandiranje "bratstvo - jedinstvo".

A onda, kad je izašao za govornicu, Đodan je upozorio da demonstracije i neredi idu naruku rankovićevskim snagama. Upozorio je na to da se Hrvati ne smeju ponašati kao guske u magli, da su u svojoj istoriji uvek bili eksploatisani, da i dalje traže ravnopravnost, i sve u tom duhu.

ČUDNI su putevi gospodnji: oni koji su juna 1968. bili pogodni, tri godine kasnije biće osuđeni kao pripadnici masovnog nacionalističkog pokreta.

Dr Marko Veselica odsedeo je u zatvoru punih šest godina. Prema svedočenju dr Predraga Matvejevića, koji je 1968. svrstan u liberalnu levicu, dr Marko Veselica je bio sasvim demoralisan na sudu; u toku izdržavanja kazne držao se vrlo pomirljivo i tražio više puta pomilovanje, isticao je svoju privrženost socijalizmu, delovanje u komunističkoj organizaciji, očevo učešće u partizanskom pokretu... Po izlasku iz zatvora, dr Veselica je nastavio po starom.

Upriličio je susret sa Đilasom u Zagrebu, položio venac u zagrebačkoj katedrali na grob kardinala Stepinca. Okružni sud u Zagrebu osudio ga je na još jedanaest godina zatvora...Jedan je od osnivača HDZ i ljudi koji su promovisali i doveli Franju Tuđmana na čelo te partije i Hrvatske.

KAKO su dalje tekla junska "gibanja" u Zagrebu?

- Gotovo svi zahtjevi studenata su na liniji progresivnog socijalističkog kretanja kod nas. I u Beogradu i u Zagrebu. Tim zahtjevima treba pružiti punu podršku - rekao je, tih dana, Miko Tripalo, u razgovoru s predstavnicima akcionog odbora studenata.

Ipak, po hitnom postupku su izbačeni iz Partije profesori Gajo Petrović i Mladen Čaldarović, kao i student Šime Vranić, za koga je rečeno da je imao ambicije da postane jugoslovenski Dučke. Istovremeno, sudija za prekršaje Gradske uprave Zagreba kaznio je sa po pet starih hiljada G. Petrovića, M. Čaldarovića, Š. Vranića i I. Beškera, dok se profesor M. Kangrga provukao sa kaznom od tri hiljade dinara. Obrazloženje: okrivljeni su kao članovi akcionog odbora održavali skup studenata u Studentskom centru - bez prethodnog prijavljivanja nadležnom organu. Pored novčane kazne, sudija za prekršaje kaznio je studenta Šimu Vranića i sa sedam dana zatvora, koje je on uredno odležao.

UPRKOS svemu, zagrebački sveučilištarci su i dalje zasedali i diskutovali o situaciji u našem društvu. Neumorni su bili profesori i studenti Filozofskog fakulteta i Fakulteta političkih nauka.

Međutim, stvorena je opšta konfuzija, i akcija se raspala kada su neki profesori, po nalozima političkog vođstva, saopštili studentima da prema poslednjim informacijama iz Beograda studentska akcija uzima prorankovićevski i pročetnički karakter.

Najveća zasluga, bez sumnje, za to pripada profesoru Dušanu Bilandžiću. Ovaj živahni profesor u to doba često je svraćao na kaficu u Tripalov kabinet (teško se odvikavao od te navike: docnije je redovno svraćao kod Josipa Vrhovca, a potom i kod Franje Tuđmana).

- ELEM, Bilandžić, tadašnji docent, bez daha je dojurio na miting solidranosti (kažu: pravo iz kabineta Mika Tripala), i uzbuđenim tonom studentima rekao: "Upravo sam dobio informaciju iz Beograda da je Mihailo Marković stavio kapu sa kokardom i pokrenuo studente protiv Tita. Svoj pročetnički govor završio je poklikom 'Živeo Draža Mihailović. I to je bio kraj šezdesetosme u Zagrebu - svedočio je u nekoliko navrata dr Žarko Puhovski.

- Ja sam naravno odmah obavešten i najoštrije sam protestovao. Bilandžić je objasnio da je bio prevaren i izrazio svoje žaljenje zbog toga. Međutim, šteta je bila načinjena i pokret je naglo odumro. Ma koliko da je bilo onih koji u ovako nešto nisu mogli poverovati, moralo je biti još više onih koji nisu mogli poverovati da se ovakve podle laži mogu sasvim izmisliti - prokomentarisao je ovaj događaj profesor dr Mihailo Marković.

NAPETOST U LjUBLjANI

- I U LjUBLjANI je postajalo očigledno da se bliže uzbudljivi događaji. Stizale su zabrinjavajuće informacije sa beogradskog "bojišta". O zbivanjima u Beogradu nije bilo pojedinosti, ali je zavladala podsvesna solidarnost koju je valjalo javno manifestovati. Napetost je toliko porasla da je studentima zaprećeno milicijom. Sve je obuzelo osećanje radoznalosti: šta će biti ako bude... Na kraju - nije se desilo ništa.