Iskrivljena slika o demonstracijama

UZJOGUNILI su se tih junskih dana i crnogorski studenti. Političke strukture su odmah sazvale zbor na koji su došli Vidoje Žarković, Dušan Ičević, Đoko Pajković, Branko Lazović, Vuko Dragašević.

Titogradskim studentima je dato tvrdo obećanje da će se njihov položaj ubuduće znatno popraviti: krediti će biti povećani, porcije obilnije i sa daleko više kalorija, češće će nego dosad biti vršena zamena posteljine u domovima itd... Studenti su ova obećanja primili sa ovacijama. Klicalo se Tito - Partija, Tito - Veljko, da bi se napokon iz hiljada grla zaorilo: "Oj svijetla majska zoro, majko naša Crna Goro".

U atmosferi opšte egzaltacije za reč se javio Vidoje Žarković, tada predsednik Republičkog izvršnog veća, i u kritički intoniranom govoru rekao:

- U našem društvu koje doživljava brz razvoj ima negativnih pojava. Te pojave se često javljaju i iz subjektivnih a ne samo iz objektivnih okolnosti.

Tako je prošao trenutak gneva u Titogradu.

SKOPSKIM studentima obratio se Krsta Crvenkovski:

- Duboko sam uveren da je golema većina studenta za socijalizam. Tu nema nikakve dileme. Dilema je samo u tome - kakav socijalizam? Preživele parole i ekstremistički zahtevi ne samo što ne treba da budu podržani, nego treba da budu žestoko atakovani. Događaji u Beogradu pokazuju da se najsvesniji deo mase studenata ogradio od ekscesa koji vuku natrag.

U SARAJEVU je bilo žestoko, skoro kao kod beogradskog podvožnjaka. Prštalo je na sve strane. Posle sukoba milicije i studenata bilo je mnogo modrica i razbijenih glava.

Na mitingu solidarnosti sa beogradskim kolegama pred Filozofskim fakultetom okupilo se više od 5.000 studenata. Najčešće parola bila je:

"Beogradski drugovi, mi smo sa vama."

Rektor Sarajevskog univerziteta profesor Fazlija Alikaflić pokušao je da odvrati studente:

- Aman, ne nasijedajte provokacijama! Ne dozvolite da vas neprijatelj upotrijebi i odvuče na stranputicu!

Studenti ga nisu poslušali, već su krenuli da mirno demonstriraju ulicama Sarajeva. Isprečila se milicija i - nastao je lom. Sutradan je načelnik sarajevskog SUP-a Branko Beuk izjavio novinarima:

- U večerašnjim događajima moji ljudi su bili tolerantni sve dok je red bio u granicama normale. Ali kada su počeli neredi, bio je to kraj svakom strpljenju.

REPUBLIČKO izvršno veće, na sednici kojoj je predsedavao Branko Mikulić, odalo je priznanje miliciji za odlučnu i efikasnu akciju protiv studenata.

Sarajevske novine bile su krcate izveštajima o raznim uličnim izgredima i ogorčenju građana Sarajeva. Navodno, mnogi su iskoristili studentski nemir da bi se iživljavali nad milicijom, u razbijanju, demoliranju. Novine dalje pišu da u takvom haosu, koji su izazvali studenti, ni džeparoši nisu mirovali. Više građana je ostalo bez novčanika, tašni i drugih predmeta. Pisanje je potkrepljeno uverljivim dokazima: u miliciju su oko ponoći privedeni maloletnici S. P. i A. G. koji su uhvaćeni u krađi novca iz džepova mirnih građana. A sve to kao posledica studentske akcije...

UOPŠTE, studenti su bili veoma nezadovoljni pisanjem štampe. Smatrali su da novinari daju iskrivljenu sliku i obaveštavaju javnost - sa nečuvenom podlošću.

Jedna od čestih parola je glasila: Dole špringeri!

- Zaista, štampa je bila stavljena u funkciju usmerenog informisanja - komentarisao je medije dr Đuro Kovačević, tada prvi čovek studenata Jugoslavije.

Studenti su uveli stub srama i zahtevali da vlasti neodložno smene direktore i glavne urednike dnevnih listova, Radio Beograda i Tanjuga.

Ogorčenje studenata zbog pisanja štampe upečatljivo izražava tekst Đorđa Vukovića, glavnog urednika "Studenta", objavljen pod naslovom "Poziv":

"Nepoštena preturanja štampe po redosledu studentskih zahteva učinila su da se ne dobije tačna slika studentske kritičke pozicije. Naime, ispalo je, posle tih smišljenih pomeranja i zaturanja, da se studenti uglavnom bore za svoje materijalne uslove i sl. Ali svi oni koji su učestvovali na mitingu, u demonstracijama, vrlo dobro znaju da su studenti najjače pozdravljali jednu drugu orijentaciju - borbu za opšte interese radničke klase... Novine ne citiraju nijednog govornika na mitingu koji je govorio o neopravdano velikim socijalnim razlikama. A takvih je bilo dosta. Oni su tražili da se javno diskutuje o kriterijumima na osnovu kojih neko ima prihode od 30.000 starih dinara, a neko, na primer, 400.000 dinara."

"STUDENT" tih dana je štampan u tiražu između pedeset i osamdeset hiljada primeraka. Rasprodavan je za nekoliko sati po izlasku iz štamparije, odnosno odmah nakon odluka viših sudova o skidanju zabrane.

Studenti - kolporteri koji su rasturali list po gradu doživljavali su razne avanture.

"Do koje granice mogu da idu ispadi organa milicije pokazuje slučaj koji se dogodio u noći između 6. i 7. juna. Posle donošenja odluke o skidanju zabrane rasturanja vanrednog broja lista 'Student', grupa studenata Saobraćajnog fakulteta rasturala je list po gradu. Oko 22 časa, na uglu Nemanjine i Deligradske ulice na Slaviji, dva agenta SUP-a i jedan pozornik organa milicije brutalno su napali studenta prve godine Stomatološkog fakulteta Ranka Đukića (indeks br. 181/76). Oduzeli su mu oko 600 primeraka lista, pocepali ih i zapalili. Sve ovo se odigralo pred većom grupom građana, koja se okupila želeći da dobije list. Ranko je sa još trojicom kolega, koji su ga čekali u kolima, uspeo da pobegne u pravcu železničke stanice, gde su nastavili da rasturaju 'Student'", pisao je u glasilu studenata Beogradskog univerziteta.

- PRODAVALA sam po 400-500 primeraka za jedno veče. Retko se dešavalo da dobijem onoliko novca koliko list košta. Skromno odeveni ljudi stavljali su mi u džep dvostruko više i šaputali: Držite se! - ostalo je zabeleženo sećanje Nede Nikolić, dugogodišnje novinarke "TV revije".

Svoj doprinos davao je i pisac, svima poznati boem, Jakov Grobarov. Do demonstracija, on je od kolportera redovno uzimao sa gomile novca po jedan dinar, a u toku demonstracija je uzimao svega pedeset para!

PRVA četiri vanredna junska broja bila su privremeno zabranjivana rešenjem okružnog javnog tužioca Spasoja Miloševa. Ali sud je bio drukčijeg mišljenja i zabrane su skidane.

Poslednji (peti) broj "Studenta" trajno je zabranjen. U obrazloženju odluke Okružnog suda u Beogradu, stoji da se list zabranjuje zbog napisa Nebojše Popova, Trive Inđića,Aleksandra Stojanovića.

To je bila prva zabrana ovog lista u socijalističkoj Jugoslaviji. Od tada pa narednih nekoliko godina zabrane će postati, bezmalo, sastavni deo uređivačke politike.

TUŽILAC BEZ GRIŽE SAVESTI

OKRUŽNI javni tužilac Spasoje Milošev vodio je penzionerski život negde pokraj Kalenić pijace i nije želeo da se seća vremena kada je revnosno, redak po redak, iščitavao "Student".

- Ta, manite mene! Šta ću vam ja? Evo, upravo ste me prekinuli dok sa jednim prijateljem igram domine... Ko će se sada sećati šta je bilo pre dvadeset godina. Uostalom, prošetajte do tužilaštva, tamo sve piše - odgovarao je upornim novinarima i istraživačima fenomena 1968.

SUTRA: NOVO VINO PAKOVANO U STARIM MEŠINAMA