Tiha revolucija u Čehoslovačkoj

NIZ pobuna koje su 1968. godine tresle svet, bez obzira na spoljnu sliku i atmosferu, nije imao karakter revolucije. Tačka revolucionarne promene režima, naoko apsurdno, bila je najbliža u Čehoslovačkoj, upravo na verandi Varšavskog pakta.

Verovatno najveći apsurd kada je reč o "godini koja je uzdrmala svet" krije se u činjenici da je najveći revolucionarni domet postignut tokom Praškog proleća, i to mirno, bez sukoba i uz sve poštovanje dubinske politike kontinuiteta sa poretkom koji se menjao.

Koliki prevratnički resurs se krio u politici koju je pre ravno pola veka predstavljao Aleksandar Dupček, najbolje govori epilog: revolucionarni pokušaj ugušen je pod gusenicama 7.000 tenkova kojima je 21. avgusta izvršena sovjetska invazija na tek probuđenu i svežeg vazduha nadisanu Čehoslovačku. Tekovine Praškog proleća čekale su pune dve decenije na sopstveno ostvarenje.

BEZ obzira na sumrak koji se spustio leta 1968, dramatični događaji iz Praga izvršili su izuzetno veliki uticaj sa obe strane "gvozdene zavese". Zapadni svet je dobio potvrdu da propast komunizma neminovno zri, kao i da je Varšavski ugovor klimav i ranjiv. Komunistički lager spoznao je da su promene moguće i bez menjanja ideološkog okvira i načela spoljne politike. Ova matrica posebno je pažljivo studirana u tadašnjoj Jugoslaviji, a mnogi elementi "socijalizma sa ljudskim likom" u godinama koje će uslediti biće i sastavni deo zvanične kao i vaninstitucionalne borbe za preobražaj domaćeg društvenog sistema.

Čehoslovačka je i pre Dupčekovog uspona bila po mnogo čemu jedinstvena pojava u Istočnom bloku. Uprkos trudu šefa partije i države Antonjina Novotnija da po ugledu na svog velikog prijatelja i patrona Nikitu Hruščova vlada po načelima ortodoksnog komunizma, Česi i Slovaci sačuvali su ponešto od slobode reči, javne polemike, društvene kritike... Zapadna kultura u Pragu jeste bila gušena, ali ne i zabranjena. Stizala je necenzurisana strana štampa, a delovalo je na desetine omladinskih i studentskih klubova u kojima se uglavnom slobodno debatovalo o budućnosti zemlje.

U ČEHOSLOVAČKOJ se dogodilo i svojevrsno čudo - novine su svojim tekstovima o aferama, korupciji i skandalima uspele čak i da smene prvog čoveka Partije Novotnija. Otkriven je raskalašni život njegovog sina, zajednička sklonost ka luksuznim automobilima i njihovoj preprodaji (za Istočni blok, pa čak i za neuporedivo liberalniju SFRJ ovo je bilo nezamislivo). Podrška Moskve i novog lidera SSSR-a Leonida Brežnjeva je izostala, što je otvorilo vrata tihom i povučenom Dupčeku.

Po preuzimanju dužnosti prvog sekretara Prezidijuma Partije Dupček je počeo tihu revoluciju. Tiho i nenametljivo, uz neprekidno isticanje odanosti Moskvi i prijateljstvu sa SSSR-om, proklamovao je princip "komunističke demokratije", drastično smanjio državnu cenzuru, oslobodio disidente i otvorio široke društvene rasprave. Vlast je bukvalno odgovarala građanima - na nebrojenim javnim forumima ministri su referisali okupljenima, slušali tuđa mišljenja i trpeli kritike. Glavnu reč vodili su mladi, studenti i politički aktivisti. Prag je posle mnogo godina počeo da diše punim plućima.

"PRAG je odisao ne samo odlučnošću nego i optimističnim tonovima", piše u svojoj knjizi "Godina koja je uzdrmala svet", američki novinar Mark Kurlanski. "Otvarali su se novi klubovi, iako tek nakon protesta. Mladići su imali dugu kosu, devojke nosile mini-suknje, baršunaste čizmice i mrežaste najlonke, kao u Parizu. Sa džuboksova dopirala je američka muzika. Dana 15. februara hiljade mladih izašle su na ulicu da proslave pobedu čehoslovačkih hokejaša nad Sovjetima na Olimpijadi u Grenoblu. Utisak je bio da je sve moguće."

Javnost je bila gladna promena, a razgoreli apetit tražio je sve što je moglo da se nađe na stolu. U javnosti se otvoreno govorilo da je vreme da zemlja pređe na tržišnu privredu, da se sasvim otvori prema Zapadu, pa čak i da dozvoli rad opozicionim strankama, koje bi svoj legitimitet dobile na izborima. Tražila se demokratizacija društva po ugledu na predratnu tradiciju i način ustrojstva zapadnih država.

"Sloboda je neopojan alkohol da bi se pio nerazblažen posle celog naraštaja apstinentskog režima", metaforično je upozoravao ugledni Pari Mač na moguće posledice naglog češkog uzleta s proleća 1968. "Dupček je potekao iz redova sovjetske elite - naposletku, ipak je reč o komunisti. Da li je moguće da su ga ponele sile koje je oslobodio? Iako je verovatno već prekasno, može li da prikoči?"

Snažan miris promena nije promakao Zapadu, ali ni krutoj Moskvi, koja je posmatrajući Dupčekovo delovanje sve više dizala obrvu. Opasno se približavao crvenoj liniji, čiji se prelazak po kanonima Moskve surovo kažnjavao. Lider Čehoslovačke sa Brežnjevom nikada nije bio blizak, ali je smatrao da njegova politika suštinski ne ugrožava poziciju lidera Istočnog bloka. Trudio se da nikada, nijednom prilikom, ne naruši proklamovani odnos patrona i vazala.

"Dupček se nadao da će Moskva pravilno razumeti da unutrašnje reforme neće ni najmanje ugroziti spoljnopolitičku poziciju SSSR-a, niti bilo koga od saveznika. Očekivao je čak da će dobiti i podršku Sovjeta za unutrašnje reforme. Bio je pritom duboko svestan da u monopol Komunističke partije na vlast u Istočnoj Evropi ne sme da dirne i to je poštovao. Putovanje na dva koloseka, međutim, bilo je predaleko od načina razmišljanja u moskovskim komitetima", zapisali su njegovi biografi.

Nove slobode Čehoslovačkoj su donele pravu eksploziju na planu političkih prava, umetnosti, kulture i zabave. Prag, oduvek naklonjen umetnosti, početkom 1968. imao je čak 22 aktivna pozorišta, pregršt više-manje alternativnih umetničkih grupa, veliki broj bioskopa i biblioteka. Sva ova mesta bila su otvorene tribine na kojima su se bistrile teme od rata u Vijetnamu do kadrovskih rešenja u mesnim komitetima. Nicali su i klubovi, diskoteke i koncertni prostori.

Novinar "Njujork tajmsa" Ted Šulc posetio je Prag u jeku političke i kulturne renesanse. On je bio samo jedan Amerikanac u reci mladih sa svih strana sveta koji su gajili fascinaciju slobodom zemlje koja je formalno pripadala svetu iza gvozdene zavese.

"Ovo je grad u svemu zapadnjački orijentisan - od tipa i kvaliteta kulturnog života do najnovije, "dolče vita", mode. Moderno su obučeni ne samo umetnici i intelektualci, nego i taksisti i birokrate zaposlene u raznim ministarstvima", preneo je Šulc svoje utiske.

Dupček je vodio srećnu komunističku zemlju punu nade. Čehoslovačka je živela svoje proleće, svoj dugo iščekivani san. On će, međutim, ubrzo biti prekinut rikom tenkova i korakom sovjetskih vojnika.