Edvard Kardelj uvodi cenzuru štampe

KOLONA studenata zaustavljena je kod podvožnjaka. Danas taj teren drugačije izgleda, tu su sada blokovi Novog Beograda. Cilj demonstranata je bio stvaranje nereda u Beogradu. Tu se bila skupila poveća grupa studenata, a u nameri da ih zaustavi na razgovor je došao Veljko Vlahović. To je, međutim, bilo kontraproduktivno. Sve su više navaljivali da probiju kordon i prođu za Beograd. Tad sam odlučio da intervenišem. Dao sam znak Nikoli Bugarčiću. Milicija je intervenisala, neki su dobili po pendrek i cela grupa je pobegla prema Studentskom domu.

Dramatične događaje od 3. jula 1968. godine i bliski susret policije i studenata, ovako je opisao Slavko Zečević, u vreme studentskih nemira republički sekretar za unutrašnje poslove. Šef srpske policije više od tri decenije kasnije, detaljno je opisao antologijske sukobe pobunjenih studenata i snaga reda.

VRH Srbije imao je informacije o postojanju buntovnih žarišta na Univerzitetu. Uprkos tome, nemiri u Studentskom gradu iznenadili su režim. Zečevića su zatekli tokom obilaska Novog Pazara i okoline. Trećeg juna oko četiri časa ujutru dobio je naređenje da se hitno vrati u Beograd.

"Odmah sam otišao kod Branka Pešića, predsednika Skupštine grada. Tamo su bili Bugarčić, Minić i ostali. Doneta je odluka da idemo da razgovaramo sa studentima. Branili smo im da organizovano uđu u Beograd, jer su imali plan da izazovu nerede", svedočio je Zečević.

POLICIJA je zaposela ulice oko nekoliko fakulteta, kao i Rektorata. Studenti su se samoorganizovali. Snage reda navodno su raspolagale informacijama da među okupljenu omladinu dolaze politički oponenti, ljudi kriminalne prošlosti, kao i obaveštajci zapadnih ambasada. Ove dojave stizale su od većeg broja studenata koji su bili primljeni na rad u Udbi i koji su mogli da ulaze na fakultete.

"Animatori i rukovodioci demonstracija bili su povezani sa Međunarodnom studentskom organizacijom koja je rukovodila nemirima u Francuskoj, Nemačkoj i drugim zemljama. Tu se radikalizovao jedan broj vođa, koji nisu čak bili ni redovni studenti. Imao sam informacije da se spremaju da ruše i pale. Unutar fakulteta su danonoćno zasedali, a organizovano su im donosili hranu. Tu je bilo i fiksanja drogama, što smo kasnije ustanovili. Najortodoksnija je bila grupa studenata filozofskih fakulteta okupljena u zgradi Rektorata. Pojavio se i eksploziv, koji je aktiviran u podrumu izdavačke kuće "Kultura", tvrdio je Zečević.

CK Srbije je bio veoma pasivan. Nije hteo da se meša u ovaj konflikt društva i studenata, a donosio je konfuzne i nesprovodive odluke. Suprotno njima, studenti su se dobro organizovali i mislili su da vlast mora da popusti pred njihovim zahtevima. Održan je i sastanak u Gradskom komitetu. Demonstranti su ultimativno zahtevali smenu Nikole Bugarčića.

"Nikolu sam beskompromisno uzeo u zaštitu. Pitao sam: Kakve kompromise mi treba da pravimo i s kim? Treba da pregovaramo sa propalim studentima iz Crne Gore i Hercegovine koji godinama na račun Srbije studiraju po Beogradu i predstavljaju najveći problem u studentskoj organizaciji. Mislio sam na Mijanovića i još nekoliko Crnogoraca i Hercegovaca koji su bili glavni organizatori. Njih je podržao i jedan broj profesora sa ovih područja, tako da je bio u pitanju crnogorsko-hercegovački lobi na univerzitetu, koji je bio veoma jak", tvrdio je Zečević.

Reagovao je CK SK Jugoslavije. Predsedavao je Kardelj. Kad su na sastanku počeli da govore kako ne mogu da spreče da informacije idu u novine, on je rekao:

- Hoću cenzuru! Pravu pravcatu cenzuru! Ko kaže da ne može?

"Na Filozofskom fakultetu bilo je nekoliko profesora koji su podržavali i animirali studentski bunt. To su bili Mićunović, Tadić, Mihailo Marković, koji je bio najiskusniji među njima i sve ih pokrivao na određen način. To su bili sposobni ljudi. Mićunović je iza sebe imao Goli otok, ali i brzu i potpunu rehabilitaciju iza koje je stajala politika. Ljuba Tadić je imao svoje nerešene crnogorske račune još iz vremena rata. Mihailo Marković je bio inspirator", tvrdio je prvi policajac Srbije.

Tito je u to vreme bio na Brionima. Kad se vratio u Beograd pozvao je Zečevića da dođe kod njega i referiše o događajima na Univerzitetu i u prestonici. Kad mu je izneo ceo istorijat događaja, držanje pojedinih rukovodstava i rukovodilaca i još neke druge informacije, Tito mu je rekao:

- U redu! Dobro si ti to uradio. Da nisi tako postupio, ti bi bio odgovoran.