Dobar strateg i još bolji psiholog

NOVI komandant Solunskog fronta postavljen je 13. juna 1918. godine, bio je to treći po redu Francuz, divizijski general Luj Franše d'Epere. U jednoj širokoj i živoj vojno-političkoj aktivnosti, saveznici su prihvatili njegove razloge da se Solunski front oživi i pokrene.

Početkom septembra počela je ofanziva i srpskoj vojsci, s novim načelnikom štaba, vojvodom Živojinom Mišićem (na visu Jelak, kota 1.700), za proboj je dodeljen front širine 33 kilometra, od Sušice do Lešnice.

General Franše d'Epere, kako navodi jedan francuski izvor, pokazao se na Solunskom frontu, ne samo kao dobar strateg, već i kao dobar psiholog. On je mnogo nade i vere polagao u srpskog vojnika. Znao je njegove želje i čežnje za domovinom. U tim osećanjima bila je dodatna snaga, jača od svake oružane i vojničke. On je znao da srpski vojnik oseća daleki zov zavičaja.

- Zapovednik Solunskog fronta veoma dobro je znao i želje srpske Vrhovne komande. Ona je, a naročito prestolonaslednik, želela da se u svoju zemlju vrati sa što većim dostojanstvom. Trebalo je pokriti mnoge pogreške i promašaje učinjene od 1915. pa do iskrcavanja na Krf, a onima kod kuće, koji su bili ostavljeni na milost neprijatelju, pokazati da im opet dolaze kao uzvišeni oslobodioci sa svojim moćnim saveznicima - beleži Božidar M. Jovović.

ZA PROBOJ fronta određena je Druga armija vojvode Stepe Stepanovića, na odseku Kamen - Sokol, sa zadatkom da izbije na Vardar. Prva armija, pod komandom generala Petra Bojovića, trebalo je da joj štiti levi bok i ujedno pomaže u napredovanju.

Bojoviću, koji je u junu 1918. godine preuzo komandu Prve armije, ukazala se prilika da pokaže talenat i vojničko umeće.

U prvom ešalonu imao je Drinsku i Dunavsku, a u drugom Moravsku diviziju. Zorom, 15. septembra, jedinice su krenule u probijanje neprijateljskih položaja.

Prva armija je slomila otpor Bugara zapadno od sokolskih kosa, odbacila neprijateljske kolone koje su nastojale da zaustave njeno nastupanje, dajući otpor na svakom položaju, koji su bili jako utvrđena. Produžila je, vešto koristeći svoje brdske baterije, nastupanje prema Crnoj Reci, na kojoj su Bugari porušili mostove. I pored jakog otpora, Prva armija glavninom svojih snaga nastupa pravcem prema Prilepu i razdvaja bugarsku vojsku, nastavlja energično nastupanje i prodor prema severu.

Već 17. septembra bugarska Druga i Treća divizija, koje su branile front ispred srpsko-francuskih jedinica, počele su da se razilaze u odstupanju...

GENERAL Bojović 26. septembra 1918. izdaje naredbu svojim jedinicama:

- Naš vrhovni komandant Njegovo kraljevsko visočanstvo naslednik prestola Aleksandar, ceneći do sada postignute lepe uspehe I armije u borbi protivu naših svirepih neprijatelja, mene, kao njenog komandanta, proizveo je danas u čin vojvode, dajući i ovim činom vidan znak svog priznanja i zadovoljstva za uspešan rad I armije.

- Ovo moje proizvodstvo zasluga je oficira, podoficira, vojnika I armije, koji su pod veštim predvođenjem svojih starešina, savlađujući jaka utvrđenja i bezprimerno teško zemljište, zadali mrskim neprijateljima prvi smrtni udarac...

Izbivši na prostor Kumanova, Prva armija je doživela još jednu svečanost, posle one u oktobru 1912. godine. Ona je razoružala potpuno pobeđenu bugarsku vojsku, što je bio i jedini kratak odmor u njenom nastupanju bez predaha.

S KAPITULACIJOM Bugarske utihnuo je istočni deo balkanskog vojišta. Jedinice Solunskog fronta mogle su bez opasnosti sa desnog krila da se upute prema severu, ka Dunavu, a trebalo je još prekinuti železničku vezu između Beča i Carigrada. Čvor te značajne saobraćajnice nalazio se u Nišu.

Prva armija je razdaljinu od Kumanova do Niša (oko 160 kilometara) prešla za šest dana, prelazeći često pod borbom po 25 do 35 kilometara dnevno. Ona je, inače, od polaznih linija na Solunskom frontu neprestano bila u borbenom pokretu i poretku, neuredno hranjena i opremana zbog udaljenih linija snabdevanja, a i grip je zbog loše odeće i obuće izbacivao vojnike iz stroja.

Komandant Solunskog fronta general Franše d'Epere uputio je srpskoj Vrhovnoj komandi u Skoplju naređenje da "Prva srpska armija obustavi nadiranje ka Nišu, jer može da kompromituje ceo uspeh". Budući da srpski vojnik četiri godine krsnu slavu nije slavio kod kuće, general Bojović je odgovorio:

- Srpski vojnik je naredio juriš na Niš. Naređenje će biti izvršeno...

Moravska divizija je na planini Seličevici otvorila kapije Niša, a vojvoda Bojović je konjičkim jedinicama obuhvatio krila 11. nemačke armije, namećući joj opsadu ili povlačenje, pa je Niš oslobođen 12. oktobra.

SRBIJA zove. Gruva srpska artiljerija, tutnji jeka topova niz Južnu i Veliku Moravu. U dalekim selima, sa zgarištima i crnim barjacima na kućama, najavljuje veliki ratni pohod od Solunskog fronta prema obalama Drine, Save i Dunava i kraj okupacije.

U odstupanju nemačka 11 armija minira ćuprije i oštećuje drumove. A imala je sve uslove, osim jednog, da tuče Prvu srpsku armiju. General Milan Đ. Nedić navodi činjenice:

- Ona je od Prve armije bila jača za 20 bataljona i 26 baterija, nalazila se na položajima od prirode jakim i mestimično fortifikacijski utvrđenim, trupe su bile odmorne i dobro snabdevene materijalno, imale su železnicu za doturanje svih potreba iz najdublje pozadine. Sve ovo nije bilo kod I armije naše, ali je ona bila moralno jača: oslobađala je svoj dom i svoju otadžbinu.

RATNI dnevnici beleže da Moravska, Dunavska i Drinska divizija oslobađaju Šumadiju, da delovi Konjičke divizije 29. oktobra izbijaju na Dunav. Oduševljenje i nezaboravni događaj za stare Beograđane, ulazak prvog vesnika slobode na Zvezdari, eskadrona konjice Dunavske divizije, na čelu sa konjičkim potporučnikom Ivanom Živaljevićem, opisao je hroničar lista "Vreme":

- Na konjima, koji su išli laganim hodom, jahali su snažni srpski konjanici, u žućkastim vojničkim uniformama, sa šlemovima na glavama. Sablje im nisu bile isukane već su stajale u kanijama, koje su visile niz koljske sapi, onako kako dolikuje oslobodiocima...

Na osnovu izveštaja iz Dunavske divizije, kamandant Prve armije vojvoda Petar Bojović, 1. novembra 1918. godine, u 21 sat, dostavlja telegram Vrhovnom komandantu:

- Sveta prestonica vašeg visočanstva ponosni Beograd, radosno je danas dočekao svoje oslobodioce slavom ovenčane vojnike Prve armije i slobodnih raširenih ruku očekuje dolazak svoga viteškog vrhovnog komandanta...

PRIZNANjE PRVOJ ARMIJI

KOMANDANT Solunskog fronta general D'Epere ukazao je čast srpskoj vojsci, osvrćući se naročito na postignuća Prve armije:

- Umesno je napomenuti da je srpska Prva armija, kojoj je pripala slava da uđe u Beograd, učestvovala u svim borbama, napredujući bez zastoja, bez odmora, neprestano u otvorenom dodiru s neprijateljem, kojega je držala za gušu, vrlo često bez snabdevanja osnovnim vojničkim i ljudskim potrebama, ne znajući ni za glad, ni umor, s velikom voljom nastupajući napred, što je brže mogla. Pored nje, sve savezničke jedinice ostvarile su s velikim naporom zadatak što im je poveren: razbijanje zajedničkog neprijatelja.