Stvaranje kosovske pravoslavne crkve

SRPSKA pravoslavna crkva jedina je institucija koja je preživela raspad Jugoslavije i na čitavom prostoru ostala jedinstvena. Zato je na udaru religijskog intervencionizma da se rasparča. A taj religijski ide paralelno sa vojnim, ekonomskim, političkim, diplomatskim i drugim vidovima intervencionizma protiv srpskog naroda.

Istoričar Aleksandar Raković ovako je objasnio pritiske kojima je SPC izložena na prostoru od Makedonije do Crne Gore. Uveren je da iza svega stoji politika, jer kako drugačije objasniti da do danas ostaje otvoreno pitanje kanonski nepriznate Makedonske pravoslavne crkve, kao i probleme u Crnoj Gori.

- Srpska pravoslavna crkva je trenutno jedina srpska institucija koja je prisutna na Kosovu i Metohiji - kaže Slobodan Stojičević, spoljnotrgovinski ekspert koji proučava i mrežne ratove. - Zato je, između ostalog, njeno razbijanje geopolitički cilj evroatlantskih mrežnih struktura. Pažljivo se plete mreža oko crkvenih religijskih nevladinih organizacija i planski okiva radi kasnijeg rasparčavanja.

UPRKOS pokušajima srpskih neprijatelja SPC je uspela da ostane zaštitnica srpske ideje i srpskog zajedništva kroz vekove.

- Poslednjih decenija, međutim, postala je predmet promišljene, planirane, podmukle, perfidne i potpuno nove vrste napada - ističe Stojičević. - Mrežni napadi na SPC i pokušaji njenog odvajanja od naroda pažljivo su isplanirani i strpljivo se ostvaruju već godinama. Kroz promovisanje "raznih vidova duhovnosti a ne samo crkvene zatucanosti" i "kućne duhovnosti i slavskih tradicija" smanjuje se broj vernika. Nasuprot "crkvenoj religioznosti" stvaraju se "moderni necrkveni pravoslavci". Broj vernika se smanjuje diskreditovanjem crkvene organizacije, kao i svođenjem pravoslavlja na "srbovanje".

STOJIČEVIĆ je uočio da spoljašnji napadi na SPC nisu ni izbliza toliko opasni koliko mrežno, okolocrkveno delovanje nevladinih organizacija koje je podriva iznutra.

- Posle petooktobarskih promena veronauka je vraćena u škole, a vlast je nastavila materijalno da podržava SPC - kaže nam. - Čak je uvedena i "budžetska linija 481" kojom je SPC, zajedno sa sportskim udruženjima i NVO, postala redovan primalac novčanih sredstava od države. Ako se pogleda iz perspektive mrežnih tehnika darežljivost državnih organa uz blagoslov "inostranih konsultanata" je samo "otvaranje objekta" i "stvaranje graničnih uslova". Finansijskim uplitanjem, postignuto je nekoliko ciljeva - sveštenici su postali "dužnici države", a otvoren je prostor za pitanje zašto se deo poreza nepravoslavnih poreskih obveznika troši na crkvu.

SAGOVORNIK "Novosti" pretpostavlja da će sledeći mrežni napad na SPC biti pokušaj stvaranja "kosovske pravoslavne crkve".

- Taj napad je tek u povoju, ali Ramuš Haradinaj je u nedavnom intervjuu, pored ostalog, izjavio da "Kosovo" nema spoljnu politiku već da spoljnu politiku vodi Amerika i da imaju pravoslavne albanske crkve - kaže Stojičević. - Pomislio sam da govori o Albanskoj pravoslavnoj crkvi u južnoj Albaniji, ali sam kasnije shvatio da je imao u vidu svoju "kosovsku pravoslavnu crkvu" koju bi Amerikanci stvorili po ugledu na "Miraševku" u Crnoj Gori.

I ranije su neki analitičari govorili o drobljenju SPC na na sedam-osam malih crkvenih zajednica. Jedna od njih bi bila takozvana Pravoslavna crkva Kosova. Put za tako nešto je već poznat: Pravoslavna crkva u Crnoj Gori.

O TAKVIM namerama, upozorio je još 4. februara 2009. godine dr Srđa Trifković u intervjuu za frankfurtske "Vesti": "Krajnji cilj Prištine jeste uspostavljanje kosovske pravoslavne crkve, uz nalaženje makar simboličnog broja srpskih sveštenika i jednog ili dva jerarha spremnih da to i progutaju u ime opstanka jer će prećutna, ali jasna pretnja šiptarskih vlasti biti da nesaradnja povlači konačan nestanak. Čućemo tada i argument da su i Grci takođe podeljeni u više jurisdikcija determinisanih politikom (Carigrad, Atina, Nikozija, Jerusalim) što im ne menja ni duhovni, ni kulturni identitet."

- U svemu ovome još je nejasno kako će se ponašati arhijereji SPC imajući u vidu neslogu koja se vidi i kroz činjenicu da nekolike odluke Sabora pojedine vladike ne poštuju, kao i raščinjenje episkopa raško-prizrenskog Artemija Radosavljevića - objasnio je pre izvesnog vremena istoričar Veljko Đurić Mišina.

- ISTO tako, ostaje pitanje da li će ti arhijereji biti spremni na raznorazne ustupke pod izgovorom da "treba spasavati što se spasti može". Ovo dobija na snazi jer se već čuje fleksibilnost u stilu da je bitno da Kosovo i Metohiju zadržimo u duhovno-metafizičkom smislu, dok su fizički posed i teritorijalno političko ustrojstvo svetovna, to jest prolazna stvar. Upravo tako žele i da čuju u Vašingtonu, Berlinu i Briselu.

U mrežnim ratovima pominju se operacije bazirane na efektima, a šta bi to moglo da bude, primerom objašnjava Stojičević:

- Pre dvadeset i pet godina u Beogradu je osnivana Kredibel škola, koju je u početku finansirala Kredibel korporacija. Kada je novac prestao da stiže, škola se našla pred zatvaranjem i u tim okolnostima registruje se kao udruženje građana pod imenom Beogradska otvorena škola (BOŠ). Odmah je naišla na veliko razumevanje Fonda za otvoreno društvo.

PODSETIMO, Fond za otvoreno društvo je naziv za nekadašnju Soroš fondaciju Jugoslavija, američkog milijardera Džordža Soroša, kojoj je Vrhovni sud Srbije zabranio rad zbog "davanja podrške razvoju demokratskog društva".

- Sa novim profilom škole već sledeće godine su se našli i novi pokrovitelji, a Sorošev institut nastavlja da uključuje BOŠ u mrežu nevidljivih koledža - objašnjava Stojičević. - Nevidljive koledže je već razgranao po Mađarskoj, Poljskoj, Litvaniji, Slovačkoj, Moldaviji, Kirgistanu... I tako dolazimo do početka "crkvene priče": BOŠ je od 22. do 24. septembra 2000. organizovao međunarodni okrugli sto: "Interreligijski dijalog kao vid pomirenja u jugoistočnoj Evropi".

OVO je bio prvi skup ovakve vrste u Srbiji, koji je, posle više godina okupio stručnjake za religiju sa prostora bivše Jugoslavije.

- Od tada BOŠ između ostalog postaje - Istraživačka ustanova posvećena izučavanju alternativnih oblika obrazovanja i istraživanjima religije. Sledeća "kaskada" je ulazak u "religijske krugove": stvaranje portala "Vera-Znanje-Mir" kao deo regionalnog internet- projekta "Internet u funkciji verskog obrazovanja i pomirenja u bivšoj Jugoslaviji" - govori Stojičević.

- Kaskadni psihološki efekat realizuje se od Fonda Soroša i mreže "nevidljivih koledža", preko preuzimanja škole, pa do razgovora sa vernicima u manastiru uz blagoslov patrijarha Pavla.

POMOĆ EKUMENSKE ORGANIZACIJE

- VEROVATNO niko nije pomislio da će upisivanjem velikog broja devojaka na Bogoslovski fakultet otvoriti široko polje rada bogatim nevladinim, ekumenskim, lezbijskim, organizacijama i grant operaterima - kaže Stojičević. - Ekumenska inicijativa žena je "grant operater", odnosno dobija grantove i pomoć od velikog broja donatora, a onda ih distribuira mreži svojih partnerskih organizacija iz oblasti ženskih prava i teologije po celoj Srbiji. Našao sam da bogoslovske organizacije u Srbiji, pa i teološkinje, dobijaju grant od četiri hiljade evra od Ekumenske inicijative žena iz Hrvatske, koju finansiraju neke lezbijske organizacije.