Globalna vlast tajnih elita

U SVAKODNEVNOM životu stalno su prisutne priče o zaveri i tajnim društvima, koje je ostvaruju. Istovremeno, u njihovim radnjama traže se i nalaze uzroci i rešenja različitih situacija, od onih svakodnevnih nevolja, pa do kriza u globalnim okvirima. Sve loše što se dogodilo često se dovodi u vezu sa njihovim zaverama.

Internet je prepun sajtova na kojima se govori o tome da su tajna društva ušla u sve pore našeg života, piše se o globalnoj zaveri koju sprovodi čitav niz skrivenih organizacija... Neki autori čak postavljaju pitanje: Ukoliko zavera ne postoji, zašto veliki broj teoretičara zavere konstruiše zapanjujuće slične poglede na svet i delovanje tajnih društava?

- Mediji uglavnom ne istražuju ovu temu, a razlog zašto je tako možda je objasnio A. Dž. Libling: "Sloboda štampe pripada onima koji je poseduju..., a isto važi i za radio i televizijske stanice" - kaže kriminolog Miloš Janković, autor knjige "Javni ciljevi tajnih društava". - Dugo je termin "tajno društvo" korišćen u unutrašnjim političkim previranjima. Pripadnost određenom tajnom društvu bila je sredstvo za obračun sa neistomišljenicima, koji su optuživani da pripremaju zaveru za nasilno rušenje ili menjanje političkog uređenja.

Tajnim društvima se najčešće pripisuje težnja za uspostavljanje globalne vlasti tajne elite, oličene u vlasnicima multinacionanih kompanija i aristokratiji.

- Svedoci smo da se danas u skoro svim sferama društvenog života termin "međunarodni" zamenjuje pojmom "globalni" - objašnjava Janković. - Suština globalizacije ogleda se u sjedinjavanju društveno-ekonomskih promena u svetu i odbacivanju države i državne granice kao relevantnog činioca u rešavanju svetskih problema. Globalizacija zapravo označava integraciju svetskih tržišta kapitala i tehnologije uz proces jačanja dominacije transnacionalnih organizacija.

Janković kaže da krize izazvane društvenim promenama direktno utiču na stvaranje tajnih društava:

- Nezadovoljstvo izazvano siromaštvom, političkom ili drugom obespravljenošću, ideološkim ambicijama, ali i ideološkim i religijskim smetnjama, stvara pogodno tlo za tajna udruživanja i realizovanje njihovih programa.

U nekim delovima sveta ne postoji potreba za tajnim organizovanjem, na primer u Mongoliji, dok je u drugim jedan čovek često član više tajnih društava.

- Nastajanja tajnih društava povezuju se i sa periodima socijalnih nemira i previranjima, kada bi propadao stari poredak a na njegovim ruševinama se stvarao novi, bolje prilagođen tendencijama savremenog doba - objašnjava Janković. - Primera ima mnogo. Rana istorija slobodnog zidarstva je priča o vremenu prosvetiteljstva i pokušaju da se postave temelji univerzalne moralnosti, Kju-kluks-klan se pojavio u vrtlogu američkog građanskog rata, a sicilijanska mafija je nastala iz arhaične društvene strukture Sicilije. Tajna društva nacionalističke orijentacije nastala su u vremenima velikih društvenih promena, kao revolucionarni i subverzivni pokreti.

Internacionalizacija delovanja organizovanog kriminala, nažalost, postala je kolateralni efekat globalizacije. Trgovina nuklearnim materijalom preti globalnom miru, proizvodnja i distribucija droge globalnom zdravlju, dok pranje novca i druge ilegalne transakcije ugrožavaju globalne finansijske tokove.

- Državne granice su postale preuske organizovanom kriminalu - kaže Janković.

Kao odgovor na porast organizovanog kriminala, međunarodni terorizam i migracije neevropskih naroda, za rešavanje bezbednosnih problema u EU osnovane su organizacije Evropol, za razmenu obaveštajnih podataka, i Trevi, koja predstavlja centar policijske i unutrašnje bezbednosne saradnje za borbu protiv međunarodnog terorizma na evropskom prostoru.

- Terorizam sa političkim motivima, kao i terorizam radikalnih islamskih organizacija, postao je deo svetske svakodnevice - ističe Janković, inače pomoćnik ministra za rad i socijalna pitanja. - Mnogo je primera delovanja "stoglave hidre", odnosno modernih terorističkih organizacija, koje se u eri globalizacije i same šire na sve veće prostore. Činjenica je da je terorizam doživeo transformaciju i da se sve više ispoljava kao deo organizovanog kriminala.

Nije tajna da organizovani kriminal pokušava da se infiltrira u politički sistem, najčešće kroz finansiranje predizbornih kampanja, korupcijom ili zastrašivanjem političara.

- Stvaranjem sprege sa pojedincima, tajno kriminalno društvo svoju ekonomsku snagu pretvara u političku moć - objašnjava Janković. - Najopasniji oblik uticaja organizovanog kriminala predstavlja kriminalizacija pojedinih članova, ili čak i većine u vladi jedne države. Posebni oblici uticaja na politički sistem države ogledaju se kroz infiltraciju kriminalnog društva u nevladine organizacije. Nevladine organizacije koriste za obavljanje svojih ilegalnih poslova, ali i onih legalnih, kao, na primer, kada vlada tom udruženju poveri poslove nabavke određene opreme po znatno višim cenama.

Imajući u vidu da je u terorističkim akcijama živote izgubilo mnogo ljudi, jasno je zašto se terorizam smatra svetskim problemom.

- Na internacionalizaciju terorizma u velikoj meri je uticala Palestinska oslobodilačka organizacija - PLO, koja se u cilju pridobijanja pažnje svetske javnosti bavila otmicama aviona - kaže Janković. - Glavni događaj koji je pokazao snagu terorizma bilo je ubistvo izraelskih sportista koje su izvršili palestinski teroristi na Olimpijskim igrama 1972. u Minhenu. Ciljevi (post)modernih terorističkih organizacija su najčešće religiozni ili antiglobalistički, i prvenstveno se odnose na borbu muslimanskih terorista protiv hegemonije SAD i drugih zapadnih država.

Islamski ekstremisti vode "sveti rat" protiv neislamskih režima i onih koji ih podržavaju, na prvom mestu protiv SAD, kao "velikog Satane". Sinonim za islamski terorizam je Al kaida, koja svoje naume sprovodi posredstvom 13 organizacija: Oružane islamske grupe, Egipatskog islamskog džihada, Hazbolaha, Hamasa, kašmirskog Harakat džihada...