Beogradska škola života

KADA sam kao klinac stigao u Zvezdu i kada sam kasnije potpisao profesionalni ugovor sa ovim klubom, sa ponosam sam pričao kako me Zvezda naučila možda i neke ključne stvari u životu. Na primer, da ne srčem supu, kako da se ponašam u ženskom ili muškom društvu, kako se vezuje kravata i kako se bira odelo.

Ovako je Dragoslav Šekularac celog života govorio o "školi života" koju je prošao u klubu za koji je za 11 godina, od 1955. do 1966. odigrao čak 375 utakmica i dao 119. golova. Kasnije je oblačio dres samo još jednog domaćeg kluba, kada je u sezoni 1967/1968. došao na Karaburmu i zajedno sa slavnim Milošem Milutinovićem odigrao 44 meča (pet golova) za OFK Beograd.

- U tandemu smo Miloš i ja debitovali za OFK Beograd 24. marta 1968. godine protiv njegovog Partizana u kojem je proveo najlepše dane u karijeri. Ne znam ni sam kako sam došao do stadiona. Takvu gužvu i euforiju nisam video u Beogradu. Znali su to "ludilo" da naprave samo Zvezda i Partizan. Sećam se da je na tribine, realno, moglo da stane 25.000 ljudi, ali je na stadion ušlo 35.000 duša, a treneri i policija rekli su nam pre tog meča sa Partizanom da je ispred stadiona ostalo desetak hiljada ljudi. Odigramo 1:1 sa Partizanom, a posle čujem da je na tribinama bilo možda najviše navijača dva najpoznatija beogradska kluba. Obožavali su te sezone da gledaju mene i Miloša u tandemu na terenu - sećao se Šeki svoje druge epizode u domaćem fudbalu, posle one mnogo slavnije u Crvenoj zvezdi.

JEDNA od čudnijih, pa možda i kontroverznih epizoda, u hronici naših fudbalskih zbivanja, bila je ona iz 1998. godine kada se Šekularac pojavio kao trener, kasnije i kao direktor Obilića. U sezoni 1997/1998, ovaj klub, na prilično sumnjiv način je došao do šampionske titule. Sledeće sezone prvenstvo Jugoslavije bilo je prekinuto zbog NATO bombardovanja, pa je titula prvaka posle 25 odigranih kola pripala Partizanu, iako je razlika između crno-belih i "vitezova" sa Vračara bila samo dva boda.

NEKI zvezdaši nikada nisu oprostili Dragoslavu Šekularcu što je otišao u klub koji je nekoliko godina pre toga preuzeo Željko Ražnatović Arkan, nekadašnji vođa navijača Crvene zvezde i jedan od osnivača navijačke grupe "Delije" kojoj je i sam dao ime.

Vratimo se na trenutak na početak ovog dela priče o Šekiju... rekao je da ga je Zvezda na početku karijere naučila da "ne srče supu", a pred kraj svoje karijere priznao je šta ga je naučio Obilić.

- Kod Arkana sam naučio šta je sportska i poslovna disciplina na neki poseban način. Realno, nikada u životu nisam voleo da nosim kravate i odela, a on mi je u danu kada sam potpisao ugovor sa njim i Obilićem kupio sedam odela, duplo više košulja i kravata i rekao mi da trener i direktor Obilića mora svaki dan da dolazi u odelu na posao. Već sutradan ja se na stadionu pojavim u farmerkama i majici i on počne da me grdi, psuje i pošalje me kući - sećao se Šekularac.

Dragan Džajić, Šekularac i Vladimir Cvetković

O LEGENDAMA da je Arkan igrače posle loše utakmice znao da drži postrojene na pljusku ispred svlačionica, ili da im lupa šamare ako njegovoj supruzi Ceci Ražnatović ne kažu "dobar dan" ipak su izgleda bile samo "neproverene glasine".

- Arkan je bio strog, ali pravedan čovek. Ostavio je klubu duge tradicije, prelep stadion, a u danu kada je ubijen znao sam da taj klub više nikada neće biti onaj Obilić iz doba pre Arkana ili za vreme Arkana. Bilo je to za mene ipak jedno veoma zanimljivo životno iskustvo i posle svega šta sam prošao u životu, mislim da je rad u Obiliću možda bilo još samo ono što mi je nedostajalo - pričao je Šekularac.

Autor ovog feljtona doživeo je jednu ličnu epizodu sa Šekularcem, na jednom od putovanja, koja može da objasni kako je Šeki doživljavao sebe.

OBILIĆ je igrao prvenstveni meč u Nišu protiv Radničkog i po povratku je prilično brzo vozio svoj džip auto-putem. Dva puta je saobraćajna policija bezuspešno pokušavala da ga zaustavi zbog prekoračenja brzine, ali ga je pred naplatnom rampom u Bubanj potoku, kada je već morao da uspori, zaustavila treća patrola, sa već repetiranim pištoljima. Samo smo nas dvojica bila u vozilu i pomislio sam da će Šeki pravo iz Bubanj potoka u pritvor.

Kada mu je zajapureni saobraćajac prišao i zatražio vozačku i saobraćajnu dozvolu, Šeki je "peglao" situaciju na svoj način:

- Pa, kako ti dečko misliš da se zaustavim na auto-putu kada ovo čudo od kola ne ide manje od 160 na sat. Osim toga, ja se u karijeri nisam zaustavljao ni pred Veliborom Vasovićem!

Posle nekoliko minuta "prijateljskog" ubeđivanja i nekoliko suvenira Obilića, stvar je još ispala i simpatična, iako sam pomislio da ću morati da pišem izveštaj o Šekularčevom drugom boravku u zatvoru za njegovog života.

Dragoslav Šekularac i Obilić su se rastali u leto 2002. godine. Od tada "vitezovi" tonu sve dublje, dok na stadionu na Vračaru uveliko bledi tabla sa natpisom "Šampioni Jugoslavije 1998. godine".

SUKOB SA DžAJIĆEM

DRUGA i treća Zvezdina zvezda Dragoslav Šekularac i Dragan Džajić prilično su zahladneli svoje odnose nekako u vreme kada je Šekularac odlučio da ode kod Arkana u Obilić. Pošto je Zvezda još pre mnogo godina donela odluku da svaka od pet zvezda prima pristojnu mesečnu apanažu, a pošto je Šeki već dobio basnoslovnu platu u Obiliću, pročulo se da su mu Zvezda i Džajić navodno ukinuli doživotnu "premiju". Džajin i Šekijev sukob tinjao je ili buktao s vremena na vreme, pa i u ovom podatku mnogi vide razlog zbog kojeg Dragan Džajić nije bio na Šekijevoj sahrani u četvrtak 10. januara 2019. godine.