Rodonačelnik žute štampe

KADA sam se vratila iz Indije, moj prvi susret bio je sa Tijanićem u prisustvu Duška Mitevića. Tek je krenuo sa "pledoajeom" o trapavosti Vlade, koja ne ume da se snađe sa demonstracijama, ni sa opozicijom, i tako dalje, kad sam ga prekinula i rekla da je on deo te vlade, da je njegov resor u postojećim okolnostima jedan od najvažnijih, da bi on morao svakog dana da se oglašava u vezi sa demonstracijama i pretnjama upućenim Vladi i vlasti u zemlji, da je to njegova uloga kao ministra informisanja, a da on ne samo što se nigde ne čuje, nego vidim da se ruga Vladi kao da nije njen deo, kao da je u opoziciji politici u kojoj kao član Vlade učestvuje.

Ušao je u Vladu po svojoj želji, niko ga nije vukao za rukav, ničiji kadar nije bio. Samo moj. Nije od mene očekivao nesaglasnost, nije očekivao da ću tako rezolutno ja od njega očekivati da zastupa politiku Vlade, da bude oštar prema opoziciji. Prvi put naš razgovor nije bio dijalog.

ĆUTAO je zbunjen, zatečen nerazumevanjem od mene na čije je razumevanje uvek računao. Ne znam ni šta bi mi rekao. Previše je bilo vidljivo da sam bila u pravu. Hteo je da bude član Vlade ali nije hteo da deli njenu sudbinu, da bude aktivan u njoj, i bio je sklon da podržava one koji žele da je smene, pritom na način brutalan, nepolitički, agresivan i podstaknut izvan zemlje.

"Spasao" ga je iznenadni Slobodanov dolazak. Nije znao o čemu smo razgovarali - ni šta je Tijanić započeo, ni šta sam ja okončala.

Rekao je, pretpostavljajući ipak da smo vodili razgovor o događajima na ulicama i uopšte u državi, da u tim događajima ljudi pokazuju svoje pravo lice, citirajući onu narodnu poslovicu "Ne pada sneg da zaveje breg već da svaka zverka pokaže svoj trag".

A onda je predložio da večeramo, prešli smo u trpezariju i uglavnom smo Duško i ja pričali o utiscima sa puta u Indiji.

POSLE dva dana dobila sam pismo od Tijanića. Pisao mi je da ne može da učestvuje u politici Mirka Marjanovića, da im se razilaze putevi, nedostajaće mu naši razgovori i da imam u vidu da je Marko veoma osetljiv na mene i da o tome vodim računa...

I otišao je iz Vlade. Otišao je i iz Karićeve televizije, takođe. Ne znam gde je otišao. Kasnije sam čula da je otišao i iz Srbije.

Nisam shvatila zašto je hteo da bude ministar u Vladi sa čijom se politikom nije slagao, zašto je hteo da vodi resor u kome nije hteo da bude aktivan i zašto je očekivao da će u tome imati moju podršku.

Posle nekoliko dana prebacila sam Dušku Miteviću što je one večeri ćutao.

"Nisam mogao da dođem do reči od tebe. Rekla si i više i bolje nego što bih ja. Ali bio je u šoku. Nije se nadao. Jedva je uspeo da sedne. Da Sloba nije naišao a ti nastavila, dobio bi srčani udar."

SVE što sam o Tijaniću znala i pre, a i posle našeg "rastanka" je da je imao smisla za organizaciju, ali da je bio lišen smisla za orijentaciju. Mislim na jasnu i kontinuiranu.

Kao mlad novinar u Novinsko-izdavačkom preduzeću "Politika" bio je predsednik Akcione konferencije Saveza komunista. Posle, krajem osamdesetih, učlanio se u Udruženje za jugoslovensku inicijativu UJDI, koje je formirano u Zagrebu 1989. godine i čiji je prvi predsednik bio Branko Horvat. Uoči višepartijskog sistema u Jugoslaviji, još dok je bila socijalistička, ovo udruženje je bilo van sistema, tobože je trebalo da okupi jugoslovenski orijentisane ljude i pritom levičarski orijentisane na socijaldemokratski način. Kada je formiran višestranački sistem na prvim predsedničkim izborima 1990. godine njihov kandidat za predsednika je bio Ivan Đurić. Godine 1992. Udruženje je preraslo u Građanski savez Srbije.

TIJANIĆ je u međuvremenu počeo da radi za hrvatske novine - "Start" i "Slobodna Dalmacija". U svojim tekstovima se odnosio kritički prema politici u našem društvu, ali nije bilo jasno da li je ta kritika bila upućena politici u Srbiji ili politici u Jugoslaviji uopšte. U svakom slučaju ta kritika je više ličila na ruganje, imala je grubu šaljivu notu, ponekad je bila simpatično duhovita. Ali u svakom slučaju nije bila ozbiljna, nije bila zasnovana na povezanim činjenicama i odgovarajućim argumentima.

Tijanić je na izvestan način bio rodonačelnik bulevarske, žute štampe koja će se kasnije, po stepenu svoje zastupljenosti i agresivnosti, pokazati kao dominantna, gotovo kao jedina.

Tada sam ga upoznala i počela sa njim da se viđam, a kasnije i družim.

KADA je u Srbiji formiran višepartijski sistem, on se približio Demokratskoj stranci. Ne znam da li je bio njen član, ali pošto sam se ja sa njim bliže upoznala kada je formirana TV Politika, na moje zalaganje on je postavljen za direktora. Međutim, ubrzo se pokazalo da je na toj televiziji forsirao Demokratsku stranku i da je za to dobijao novac od nje, pa je zbog toga smenjen.

POSLE smene sa TV Politika pretpostavljam da je jedno vreme bio bez posla i pretpostavljam da je to vreme bilo kratko. Ja sam ga tada predložila Bogoljubu Kariću za direktora televizije koju je on nameravao da formira. Bio je kritičan prema socijalizmu, ali je isto tako bio kritičan i prema privatnom vlasništvu, bar prema onome u BK televiziji. Mada se sam kao direktor te televizije ponašao kao njen vlasnik, ali naravno izvan očiju pravog vlasnika.

Kada sam formirala JUL zbližio se sa Ljubišom Ristićem, Zoranom Todorovićem, Živkom Šoklovačkim. Često je bio u njihovom društvu. Kada sam jednom otišla u njegovu kancelariju u televiziju BK da mu čestitam rođendan, pokazao mi je na zidu fotografiju - on, Ljubiša Ristić i Zoran Todorović. Rekao mi je da su mu to najbolji drugovi. Ne znam da li je tu fotografiju stavio na zid pred moj dolazak, ili je tu bila i ranije. Ali sumnjam da je tu dugo stajala.

JEDNOM je izborne rezultate nekih parlamentarnih i predsedničkih izbora čekao sa mnom u mojoj kancelariji u JUL-u. Bilo je tu još nekoliko mojih drugova iz partije. Našao se tu i ponašao se kao među svojima, kao među najbližim. Navijao je za nas.

Želeo je da uđe u Vladu Srbije kao ministar za informisanje. Njom su dominirali socijalisti. Ali moja uloga za njegov ulazak u Vladu je bila odlučujuća. Kada mu se učinilo za vreme demonstracija 1996. da Vlada može da padne, otišao je iz Vlade (i iz BK televizije) i iz Srbije. Čula sam da je otišao u Bosnu.