Haški tužilac Tačijev savetnik

RAMUŠA Haradinaja je gonio Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju (TPY) za ratne zločine, a oslobođen je nakon što su svedoci praktično isparili u trenutku suđenja. I srpsko Ministarstvo pravde traga za njim. Bivši američki general Stiven Šuk, lični savetnik Haradinaja, priča mi kako ga on plaća i ne vidi nikakvu nekompatibilnost sa činjenicom da je zauzimao visoke funkcije pri međunarodnoj misiji, koja je imala velika ovlašćenja u rukovođenju zemljom. Isto tako, nije da ga baš zanima odakle Haradinaju novac za platu. Šuk je neobičan veseljak, mešavina cinika, ravnodušnog i oportuniste. Skrupula moralne prirode i pitanje sukoba interesa ne brinu ni neke predstavnike međunarodnih sudskih vlasti.

Britanski advokat, kraljičin savetnik, bio je tužilac pri Međunarodnom sudu za bivšu Jugoslaviju, koji je podržao optužbu u suđenju bivšem predsedniku Slobodanu Miloševiću. To ga nije sprečilo da prihvati poziv Hašima Tačija, kako bi se pobrinuo za njegova saopštenja u okviru optužbi za trgovinu organima i druge zločine. Mi saznajemo kako se čuveni londonski advokat žali što mu Tači još nije platio pola milijardi evra za usluge. Ser Najs je bio onaj koji je kritikovao manjak supstance u Martijevom izveštaju. Kritika od prestižnog pravnika, čije reči, nezavisno od njihove utemeljenosti, čini se, uopšte nisu neopravdane!

RUČAMO u praktično pustom restoranu sa nekoliko italijanskih činovnika Euleksa (European Union of Law Mission in Kosovo). Tu ne saznajemo ništa korisno. Neprekidna borba sa papirologijom, kolege koje nisu uvek na visini zadatka, potreba da se uz velike troškove dovode prevodioci iz Londona, jer se vrši pritisak na lokalne profesionalce i njihove porodice da bi se dobile informacije. Bez obzira na mere predostrožnosti, dokumenti često procure. Visoki službenik Euleksa, ne vodeći računa o diplomatskim formulama, žali se na haos koji su u dosijeima ostavili službenici Unmika.

Neke od tih primedaba nalazimo u svedočanstvima koje je prikupio Pjer Pean (Kosovo - "Pravedni" rat za mafijašku državu). Da li su Unmik i njegovi šefovi mogli da ignorišu šta se dešava u zemlji, da li su im bile nepoznate teške sumnje koje terete Tačija i "Dreničku grupu"? Ne znam, ali u to je teško poverovati. To mnogi potvrđuju.

JEDAN novinar se usudio da postavi pitanje Bernaru Kušneru u vezi sa optužbama za trgovinu organima i čuvenom "žutom kućom". Bivši predstavnik generalnog sekretara Ujedinjenih nacija i šef Unmika odgovara prštanjem u smeh. Čuo sam taj smeh, prost i neumesan, i kada me je pitao novinar lista Temps, ništa drugo mi se nije učinilo toliko opscenim. Ako se i može razumeti da ga je optužba da je zataškao trgovinu organima iznervirala, očekivali bismo od ministra inostranih poslova Francuske da reaguje na priličniji i dostojniji način, a ne da se tako neotesano zasmeje.

Težina problema nije mogla da promakne lekaru i bivši politički šef međunarodnog prisustva u Kosovu sigurno je bio upućen u eksplozivni karakter tih izjava. Izgleda, doduše, da se taj stav nekome i dopao: 20. februara 2018, povodom desete godišnjice nezavisnosti, predsednik Tači dodeljuje Bernaru Kušneru predsedničku medalju za angažovanje i učešće u uspostavljanju mira i institucija na Kosovu. Istina je da je francuski doprinos bio ogroman. Kao što su nam to potvrdili dobro informisani izvori, francuske obaveštajne službe su održavale privilegovane odnose sa Tačijevom grupom.

VEROVATNO to objašnjava i agresivnost jednog francuskog poslanika prilikom mog izlaganja izveštaja pred komisijom Evropskog parlamenta, za vreme diskusije. To ne piše u njegovoj radnoj biografiji objavljenoj na sajtu Parlamenta, ali dotični poslanik je bivši član Generalnog odseka za spoljnu bezbednost (DGSE), sa zaduženjem za Balkan, takođe blizak sa Tačijem i kompanijom. Tvrdi da pre Martijevog izveštaja nikad nije čuo za zločine pripisane Tačiju.

Za nekog ko se rado predstavlja kao najbolji stručnjak za Balkan, to je zaista neobično: on, navodno, ne čita procurile izveštaje drugih službi i pretvara se da ne zna za izveštaj Ujedinjenih nacija koji već 2003. ukazuje na teške sumnje za trgovinu organima na Kosovu i severu Albanije. Neobičan nedostatak radoznalosti za jednog bivšeg tajnog agenta. Istraga Special Investigation potvrđuje da je Hašim Tači bio angažovan kao agent francuskih obaveštajnih službi.

PJER Sirami, bivši pomoćnik direktora DGSE (njegovo pravo ime je Moris Difres) navodno potvrđuje: Tači je bio jedan od naših agenata i mi smo ga finansijski podržali. Nabavljali smo mu oružje. OVK nije bila organizovana kao klasična vojska, već je bilo više grupa koje su pokušavale da se koordiniraju, koje su se čak ponekad nalazile u rivalstvu. Dolazilo je i do međusobnih sukoba. Zapadnjačke tajne službe nisu propustile da iskoriste ta rivalstva. Kosovsko stanovništvo od toga nije imalo ništa.

Kad sam predstavio izveštaj u decembru 2010, jedni su me optužili da sam napisao pamflet protiv albanske strane i da sam bio preblag prema Srbima. Jednog dana, čekao sam tramvaj na stanici u Bernu, bilo je veče, šest sati, peron je bio pun ljudi. Odjednom, jedan veoma uzbuđeni muškarac me proziva neodređenim švajcarskim nemačkim: "A, tu ste, Dik Marti, trebalo bi da se stidite, dobili ste milion dolara od srpskih tajnih agencija da biste oklevetali Kosovce!"

NA TRENUTAK zatečen, u nelagodi pod pogledima prisutne gomile, napokon sam se pribrao i odgovorio: "Dragi prijatelju, da sam primio milion dolara, da li mislite da bih ovde čekao tramvaj?" Smeh i veselje prisutnih su mi vratili samopouzdanje. Doživeo sam čitav niz takvih epizoda. Često sam tražio dijalog i pokušavao da objasnim smisao svog izveštaja, ali to je veoma teško. Mišljenja su toliko zamrznuta dogmatskim uslovljavanjem, što uostalom važi i za srpsku stranu.

Naime, mandat koji mi je poverila Parlamentarna skupština odnosio se je na tvrdnje bivše tužiteljke TPY u vezi sa izjavama povodom trgovine organima, koja je navodno izvršena nad srpskim zatvorenicima na severu Albanije. Zločini koje su počinile srpske trupe dokumentovane su, otkrivene, a njihovim počiniocima je suđeno u najvećoj mogućoj meri... Ipak, treba da budemo svesni da su se tada razvile takva atmosfera sa jedne strane su Srbi, nužno zli tlačitelji, sa druge albanski Kosovci, koji su uvek nedužne žrtve. Elementarno osećanje pravde zahteva da svi budu tretirani na isti način.

SUTRA: BOMBARDOVANjE NIJE POLITIKA