Kosovo prćija Madlen Olbrajt

SUMNjAM da su Kosovci, barem velika većina jednostavnih ljudi koji se trude da vode pristojan život, imali neke koristi od velikog međunarodnog prisustva u rukovođenju njihovom zemljom. To je stvorilo i održava kulturu zavisnosti i nipošto ne podstiče na borbu protiv pošasti korupcije. Upravo suprotno. Samo manjina ima koristi od njih. Mnogi mladi napuštaju zemlju jer u njoj ne vide nikakvu perspektivu stabilne budućnosti. Mržnja među zajednicama opstaje, ali ovog puta su tlačeni Srbi.

Kad se sledeći tužilac, takođe Amerikanac, sprema da saopšti imena optuženih osoba, dolazi do novog preokreta: tužilac Dejvid Švendiman odlazi! Kao razlozi ovog naglog odlaska biće spomenut navodni razlaz sa Stejt departmentom po pitanju njegovog statusa. Suđenje će dakle pretrpeti još jedno kašnjenje, a pitanja o ozbiljnosti Euleksove misije opet se postavljaju. Nekoliko meseci ranije, Britanac Malkolm Simons, šef evropskih sudija na Kosovu, dao je ostavku zbog ozbiljnih problema u radu unutar institucije.

EFIKASNOST međunarodnog prisustva prilično je narušena neprekidnom rotacijom osoblja. Strani agenti koji vrše važne funkcije u radu lokalnih institucija nemaju vremena da postignu pravu efikasnost: samo što su se uputili u običaje i mehanizam te sredine, njihov boravak se okončava (on uglavnom traje od šest meseci do dve godine) i moraju da ustupe mesto nekom sledećem. I sve počinje iznova. Ipak treba odati počast mnogim međunarodnim agentima koji su se odlučno i kompetentno upustili u zadatak za koji se često ispostavilo da je nezahvalan i izuzetno složen.

TRGOVINA organima nije nepoznata u čitavoj oblasti. Euleks je suočen sa aferom koja se dešava u Prištini za vreme prisustva međunarodnih agenata, uprkos njemu. Na aerodromu kosovske prestonice, carinik međunarodnih snaga presreće muškarca koji se nalazi u veoma lošem zdravstvenom stanju. Istraga utvrđuje da je to seljak iz Anadolije kojem je izvađen bubreg u jednoj prištinskoj klinici za sumu od 2.000 dolara. Sudije Euleksa nailaze na odbijanje saradnje u rasvetljavanju ovog slučaja, kao što opisujem u svom izveštaju:

Istraga koju je takođe vodio Euleks, u slučaju klinike "Medikus" u Prištini, otežana je sporom reakcijom vlasti nekoliko članica i zemalja posmatrača Saveta Evrope na zahteve Euleksa za sudskom asistencijom. S obzirom na težinu navodnih dela - trgovina ljudskim organima! - ta su odugovlačenja nerazumljiva i neprihvatljiva. Podsetimo da je ta istraga dovela do hapšenja određenog broja umešanih ljudi u novembru 2008. Nalozi za hapšenje su izdati protiv drugih osoba za koje se sada sumnja da su u bekstvu. Ova istraga pokazuje i postojanje kriminalnih infrastruktura i mreža, u koje su umešani i lekari, koji u oblasti učestvuju u međunarodnoj trgovini ljudskim organima, uprkos prisustvu međunarodnih snaga. Videćemo da i dalje opstaju ozbiljni i dovoljno konkretni elementi za tvrdnju da je ta trgovina već postojala pre slučaja "Medikus" i da neke starešine i pomoćnici OVK nisu bili neupućeni. U svakom slučaju, sumnja je takva da se ne bi moglo tolerisati to što ozbiljna, nezavisna i kompletna istraga nije napokon poduzeta.

VIŠE godina nakon slučaja, napokon su osuđena tri lekara sa prištinske klinike. Ali ipak ne neopozivo. Slučaj je toliko zakočen žalbenim procedurama da je jedan američki sudija, koji je učestvovao u iznošenju presude vrhovnog suda, donete posle jednoipogodišnjeg suđenja, smatrao za shodno da se javno pobuni zbog toga. Iz nepoznatih razloga, Euleks je slučaj prepustio kosovskoj pravdi. Ona je brže-bolje ukinula vrhovnu presudu (koju su trojica sudija donela jednoglasno: dvojica međunarodnih sudija i jedan kosovski) iz navodno formalnih razloga.

Mislim i oduvek sam tvrdio da nezavisnost Kosova ne samo da je zadobijena na način koji je sumnjiv iz ugla međunarodnog prava, već da je pre svega bila prebrza, slabo pripremljena ili nepripremljena uopšte, i da je više odgovarala koristima izvesnih ministarstava nego pravim interesima stanovnika te pokrajine.

ŠVAJCARSKO Ministarstvo inostranih poslova (izuzev nekoliko diplomata koji su o tome govorili samo u off-u) iznenađujuće žustro je podržalo i poguralo priznanje te nezavisnosti. Možda je, ko zna koji put, neutralna Švajcarska požurila da zauzme pozicije američke administracije. Bombardovanje (zvanično su to bili "vazdušni napadi") Srbije i nezavisnost Kosova po svaku cenu bili su prioriteti agende Madlen Olbrajt. Ona je, uostalom, izabrala tužiteljku Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (TPY), i tu odluku saopštila telefonom federalnom savetniku Jozefu Dajsu. Čudna gospođa! Otkriveno je da je imala ekonomske interese u bivšoj srpskoj pokrajini, posebno u kosovskoj telefonskoj kompaniji. Godine 2012. nekadašnja državna sekretarka SAD slučajno u Pragu nailazi na demonstracije zbog srpskih žrtava NATO bombardovanja i ne može da se uzdrži od javnog ispoljavanja antisrpskih emocija: Disgusting Serbs, get out!

DESET godina posle nezavisnosti, situacija je i dalje krhka. Tada sam se uzalud zalagao za smanjenje žurbe i proces koji bi više vodio računa o zahtevima međunarodnog prava, o zaštiti manjina, kao i o mogućnostima da se obezbedi skladan ekonomski razvoj čitavog regiona. Vrlo sam svestan da ću zbog podsećanja na to još jednom biti optužen da sam na srpskoj strani. Dihotomija je već oprobana: to je logika dihotomije koja suprotstavlja dobro i zlo, pozitivce i negativce, bez ikakvih ustupaka i bez nijansi.

Razume se da je stvarnost prilično drugačija, toliko složenija i da se teško može obuhvatiti. Ko pokušava da istraži istinu i da je saopšti nužno se izlaže optužbama za pristrasnost. Prihvatam rizik jer imam razloga da znam da to uopšte nije istina, a znam i koliko je to naudilo mojoj porodici i meni samom. Jednostavno mislim da su ljudi sa Kosova zaslužili bolje od onoga što im je takozvana međunarodna zajednica nametnula.

(SUTRA: Zabrinjavajući haos na Kosovu)