Zabrinjavajući kosovski haos

O MOM izveštaju se naveliko pisalo i govorilo svašta. Često nije bio ni pročitan, pa su prenošene samo neke izjave medija. Voleo bih da citiram razmišljanja kojima se taj dokument od 7. januara 2011. zaključuje, podsećajući na naslov, "Nehumano tretiranje ljudi i nedozvoljena trgovina organima na Kosovu".

Ovaj izveštaj - podsetićemo još jednom - izazvala su otkrića objavljena u knjizi bivše tužiteljke TPIY Karle del Ponte. Šokirana tim obznanama, Parlamentarna skupština nam je poverila zadatak da izbliza ispitamo te izjave i kršenja ljudskih prava za koja se pretpostavljalo da su počinjena u spomenutom periodu na Kosovu. Činjenice iznete u knjizi bivše tužiteljke odnosile su se pre svega na trgovinu ljudskim organima. Naša istraživanja, teška i delikatna, omogućila su nam ne samo da potvrdimo ta otkrića, već da ih preciziramo i ocrtamo mračnu i uznemirujuću sliku onoga što se desilo i što jednim delom nastavlja da se dešava na Kosovu. Naš zadatak nije bio da povedemo kaznenu istragu - za to nemamo ni ovlašćenja ni sredstva - a kamoli da iznosimo osuđujuće ili oslobađajuće presude.

ČINjENICE koje smo skupili ipak su izuzetno ozbiljne i dogodile su se usred Evrope. Savet Evrope i države članice ne mogu da ostanu ravnodušne prema toj situaciji. Ukazali smo na postojanje raširenog fenomena organizovanog kriminala na Kosovu. To nije novost i nije isključiva posebnost Kosova. U čitavom regionu organizovani kriminal je takođe pretnja, u Srbiji, Crnoj Gori i Albaniji, koje navodim samo kao primer.

Postoje iznenađujuće relacije i zabrinjavajuća saučesništva između tih različitih bandi. Njihova saradnja je izgleda efikasnija nego između nacionalnih i međunarodnih sudskih vlasti. Naglasili smo i dokumentovali mutne veze, koje se ponekad i ne kriju, između organizovanog kriminala i politike, uključujući tu i predstavnike institucija; ni to nije novost, barem ne za one koji nisu želeli po svaku cenu da zatvore oči i zapuše uši.

ĆUTANjE i odsustvo reakcije na takav skandal kao što je trgovina ljudskim organima su takođe teški i neprihvatljivi. Mi nismo preneli obične glasine već smo opisali činjenice utemeljene na mnogobrojnim svedočenjima, dokumentima i objektivnim činjenicama. Ono što smo otkrili nije u potpunosti neočekivano: odnosi između velikih obaveštajnih službi i policije već su odavno razotkrili i detaljno opisali te iste činjenice.

Ali to je ostalo bez posledica, jer su se strana predstavništva svaki put opredeljivala za diskreciju, ćutanje, navodeći kao razlog "politički oportunitet". Ali koji bi interesi mogli da opravdaju stav koji se ne obazire ni na kakve vrednosti, a pritom se javno u svakoj prilici poziva na njih?

NA KOSOVU, svi su upućeni o onome što se desilo i što se još dešava, ali ljudi o tome ne govore, jedino u privatnim krugovima; oni dugo čekaju da istina, cela istina - ne govorim o zvaničnoj istini - bude konačno uspostavljena. Naša jedina ambicija danas jeste da budemo glasnogovornici tih muškaraca i žena na Kosovu, ali i iz Srbije i Albanije, bez razlike u etničkom ili religijskom ključu, koji žele samo jedno: da se istina utvrdi, da se završi skandalozna nekažnjivost i, na kraju krajeva, da žive u miru. To je neophodan uslov za istinsko pomirenje i trajnu stabilnost ove regije.

U toku naše misije, sreli smo se sa veoma vrednim ljudima - domaćima i predstavnicima međunarodnih snaga - koji se bore protiv ravnodušnosti i za pravednije društvo. Oni ne samo da zaslužuju našu simpatiju već pre svega našu punu podršku.

DESET godina Kosovo je nezavisno, pri čemu sve najvažnije odluke i dalje ne donose njegovi stanovnici. Gospođa Kalmi Re slavi i govori da je to uspeh. To mi se čini preterano i, najiskrenije, nimalo ne odgovara realnosti. Novinar lista Monde svojoj analizi daje naslov: "Zabrinjavajući kosovski haos." Istina je da se nije obavezivao da opravdava svoje izbore koje je njegov list donosio u prošlosti.

Više od osam godina nakon izveštaja Saveta Evrope, suđenje se još nije dogodilo. U dva navrata, u krucijalnim trenucima procedure, glavni tužioci, Amerikanci, nepromišljeno odustaju. Da li stvarno misle da će Hašim Tači da sudi, taj čovek koga primaju Makron i drugi "veliki državnici" ovog sveta, isti oni koji odbijaju da zvanično prime dalaj-lamu?

ZAJEDNICA je učinila mnogo, i zajednica je često postupala loše. Ono što nije umela ili želela da preduzme, bilo je da omogući novoj političkoj klasi, poštenoj, koja ne vuče zločine iz prošlosti, uzme u ruke zemlju sa istinskom voljom da se založi za interese svojih stanovnika. Avaj, mutne mreže i izvesna kompromitovanja koja i te kako prevazilaze granice ove državice i dalje sprečavaju bilo kakvu istinsku promenu.

Najdirljiviji su bili susreti sa ženama, sa majkama nestalih na Kosovu, u Srbiji i Čečeniji, sa ženama u selima afričke savane koje prelaze kilometre pešice u potrazi za vodom.

Govorio sam o Nataliji Estemirovoj, divnoj ženi koja je radila za Memorial u Čečeniji, koju je trebalo da sretnem u Parizu. Do susreta nije došlo jer je ubijena nekoliko dana ranije.

Njoj i jednom drugom borcu za ljudska prava Floriberu Šebeji (Floribert Chebeya), koji je ubijen malo posle našeg susreta, posvetio sam počasni doktorat koji mi je ponudio Univerzitet u Ženevi. Prilikom te ceremonije, ista titula je dodeljena afroameričkoj autorki Toni Morison, dobitnici Nobelove nagrade za književnost. Retko emotivni trenutak.

(SUTRA: Zamka za švajcarskog tužioca)