Zamka za švajcarskog tužioca

DRUGOG novembra 2005, Washington Post obelodanjuje postojanje tajnih zatvora CIA u Srednjoj i Istočnoj Evropi. Nekoliko sati kasnije, NVO Human Rights Watch precizira da su te zemlje Poljska i Rumunija. U ponedeljak, 7. novembra, u Parizu predsedavam Komisiji za pitanja pravde i ljudskih prava u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope. Tvrdnje o postojanju tajnih zatvora u zemljama članicama Saveta Evrope u središtu su rasprava. Ako se ispostavi da te strukture zaista postoje, jasno je da bi to bilo flagrantno kršenje Evropske konvencije o ljudskim pravima.

Sva mesta koja služe za pritvor treba, naime, da budu prijavljena Savetu Evrope. Evropski Odbor za prevenciju mučenja može da ih obiđe u svako doba, slobodno, kako bi stekao uvid u tretiranje osoba lišenih slobode. Optužbe uznemiruju Komisiju, tim pre što su izvori ozbiljni i pouzdani.

POTREBNO je imenovati izvestioca koji će utvrditi činjenice i predložiti mere koje će podneti pred Parlamentarnu skupštinu. Iako se svi slažu da tu aferu treba razjasniti, kandidati za funkciju izvestioca ne tiskaju se pred vratima, jer je jasno da istraga o aktivnostima CIA nije mala stvar.

Vrlo brzo, članovi predlažu da predsednik komisije preuzme tu odgovornost, tim pre što je Švajcarac, dakle neutralan, kao i bivši tužilac. Aplauzi. Tako sam dobio dužnost da budem izvestilac. Tek ću posle shvatiti šta me čeka. Nekoliko dana kasnije, prilikom sednice u Bukureštu, Skupština potvrđuje moje imenovanje za izvestioca. Na izlasku iz sale sačekuje me gomila novinara i moram se suočiti sa neverovatnim brojem kamera.

U KAKVOM sam sosu? Ubrzo stičem utisak da sam upao u zamku: nominovali su dobrog Švajcarčića, nekadašnjeg tužioca, što je u redu, ali on svakako neće ništa naći. Kako bi on mogao da otkrije nešto o najmoćnijim tajnim službama na svetu? Ako se istraga izjalovi, biće donet zaključak da se ništa nije desilo. Savet Evrope nije pronašao nijedan dokaz navoda o tajnim zatvorima, dakle, ništa se nije dogodilo: nastavite da se krećete, nema šta da se vidi, to su čista novinarska nagađanja! To bi bio otprilike zvanični sertifikat nepostojanja takvih struktura, što bi sasvim sigurno mnogima odgovaralo. Sama ideja da sam iskorišćen dovodi me do besa. Ne može se tako sa mnom! Umesto da se obeshrabrim, osećam kako mi se energija udesetostručila, iako imam trenutke sumnje i brige.

Potpuno sam svestan da sam sasvim sam i da ne raspolažem sredstvima kojima sam raspolagao dok sam bio tužilac. Nisam imao mogućnost da nekome uručim sudski poziv, izdam nalog za pretres, nadzor telekomunikacionih kanala ili hapšenje. Prtljag izvestioca Saveta Evrope nimalo nije impresivan.

ODMAH shvatam da treba izabrati drugačiji pristup i sredstva za rad. To uostalom nije kaznena procedura čiji je cilj da dokaže zločine predviđene zakonom, ili odgovornost određenih pojedinaca, već da utvrdi stanje stvari i predloži njegovu političku evaluaciju po pravilima koje priznaju evropske države. Dakle, posao zahteva raspitivanje, treba mu pristupiti kao obaveštajac. Tada preduzimam inicijativu za koju će se kasnije ispostaviti da je veoma korisna.

Tražim od Komisije za pravna pitanja ovlašćenje da obezbedim potpunu poverljivost i anonimnost sagovornika koji bi mogli da mi pruže važna obaveštenja. Dodeljeno mi je. Sada je potrebno to objasniti: osiguranje poverljivosti koje bih mogao dati izvesnim doušnicima nije obična lična inicijativa, već izbor za koji jemči institucija. Sastavljam saopštenje za štampu koje će biti objavljeno u svim novinama.

BRZO uviđam da ne raspolažem adekvatnim pravnim sredstvima za obavljanje takve misije. Doduše, imam sreću što mogu da računam na sekretarijat Komisije, u čiji sam se kvalitet rada i te kako uverio. Njen šef je Endru: veoma uspešna mešavina poljske duše i britanske kulture, pravnik na glasu, diplomata bez premca i beskrajno razborit. Tu je i Ginter, naučni saradnik, prirodna sila sa izuzetnim pamćenjem, uvek raspoloživ. Ova dva dragocena saradnika već su prenatrpana zaduženjima koja se sastoje u podršci drugim izvestiocima (za koje u velikom broju slučajeva sami sastavljaju izveštaj).

A ja, iako sam član parlamenta, ne raspolažem, kao neke moje strane kolege, ličnim saradnicima i logističkom infrastrukturom. Endru mi predlaže da angažuje spoljnog saradnika na nekoliko meseci. Zabrinut sam: kako pronaći retki biser koji će moći odmah da shvati posao i da bude od pomoći, a ne na teretu? Endru uspeva da ga nađe; ispostavlja se da je takođe i odličan lovac na glave.

PRONALAZI Gevina, Škotlanđanina, koji još nije napunio tridesetu, pravnika sa izuzetnim rezultatima na ispitima. Radio je u Sijera Leoneu kao istraživač u okviru Međunarodnog suda i Komisije za utvrđivanje istine. Ispostaviće se da je Gevin daleko bolji saradnik od onoga što je njegova izvanredna radna biografija obećavala!

Nas četvorica ćemo onda formirati pravi dream team i ponovo ću doživeti onaj osećaj solidarnosti, apsolutne saradnje i uzajamnog razumevanja. Da nije bilo takvog tima, nikada ne bih postigao takve rezultate.

Savet Evrope je prva međunarodna instanca koja reaguje na navode Washington Posta i Human Rights Watch. Posle nas se aktivira velika mašina Evropskog parlamenta: obrazovana je posebna komisija sa četrdeset šest članova i sekretarijatom od dvanaestak osoba. Mi imamo "vespu", a oni "rolsa"!

ISPOSTAVIĆE se, ipak, da je u našoj slabosti naša snaga: ako se neko sprema da se poveri, pritom rizikujući da odgovara za zločin veleizdaje, lakše će se poveriti jednoj jedinoj osobi nego nekakvom veću od nekoliko desetina članova. Uostalom, upravo će se to i dogoditi.

Prisustvovao sam svedočenju generala Polarija, šefa italijanske vojne obaveštajne službe, pred Komisijom evropskog parlamenta: on je otvoreno slagao, što sam znao jer su mi bila dostupna akta istrage koju je protiv njega i dvadesetak funkcionera CIA pokrenula italijanska pravda, optužujući ih za kidnapovanje. Taj poverljivi dosije nikada nije trebalo poveriti tako brojnoj komisiji.