Kako su piloti postali otmičari

O dvojici "Jatovih" pilota, koji su sredinom oktobra 1951. iz Zagreba i Ljubljane, imesto za Beograd, odleteli za Cirih, godinama se nije ništa znalo, niti se o njima pisalo. Kao da nisu ni postojali. Razlog - obojica su emigrirala, a što je još gore, to su uradili tako što su avione na kojima su leteli iskoristili za sopstveni beg. O svemu tome domaća javnost dugo nije ništa znala, sve dok se pre nekoliko godina nisu pojavili prvi novinski tekstovi na ovu temu.

U rano jutro, 17. oktobra 1951. sa zagrebačkog aerodroma u pravcu Beograda poleteo je "Jatov" avion DC-3. Pilot na letu je bio Milivoje Arsenijević, predratni letač "Aeroputa" i tadašnji šef "Jatovih" pilota. Na mestu drugog pilota bio je Ivan Kavić, koji je u "Jat" došao sa Arsenijevićem, iz Transportnog puka. Negde ispred Slavonskog Broda avion je napravio zaokret prema Jadranskom moru, a potom u pravcu zapada. Piloti su odlučili da umesto u Beograd slete u Cirih.

"Jat" je dve godine ranije otvorio redovnu liniju za ovaj grad i ulazak jugoslovenskog aviona u vazdušni prostor Švajcvarske nije bio problem. Čim su stupili u kontakt sa tamošnjom kontrolom leta, upoznali su lokalne vlasti o svojoj nameri i odmah su dobili dozvolu za sletanje, nakon čega su obojica zatražila i dobila azil.

Istog dana, sa aerodroma u Ljubljani, takođe, u pravcu Beograda poleteo je još jedan "Jatov" DC-3. Kapetan aviona je bio Milan Bjelanović, proslavljeni probni pilot predratnog Jugoslovenskog ratnog vazduhoplovstva. Međutim, čim se odlepio od zemlje, avion se umesto ka istoku usmerio na suprotnu stranu. Na to je reagovao mehaničar Mato Trajber, koji je u nameri da sazna o čemu se radi, pokušao da uđe u pilotsku kabinu, ali su umesto objašnjenja, iza zaključanih vrata kabine odjeknuli revolverski hici. Uvidevši da ne može ništa da učini, a da ne ugrozi i svoj život i živote svih putnika, Trajber je odustao, a avion je nastavio let prema Švajcarskoj. Pilot je radio-vezom od ondašnjih vlasti tražio dozvolu za sletanje na ciriški aerodrom i politički azil. I jedno i drugo mu je vrlo brzo bude odobreno.

Sa Bjelanovićem su iz aviona izašli Arsenijevićeva supruga i dete. Bjelanovićeva supruga i sin su ostali u Beogradu.

Oba "Jatova" aviona, sa putnicima, kasnije su bez smetnje vraćena za Beograd.

MILIVOJE Arsenijević bio je jedan jedan od prvih pilota Srba u civilnom vazdušnom soobraćaju Jugoslavije. Prva trojica pilota predratnog "Aeroputa" bili su Rusi, koji su nekoliko godina održavali sve linije. Još jedan pilot je primljen 1931. i tek nakon dva udesa, u kojima su život izgubila dvojica prvih pilota, "Aeroput" je primio nekoliko mladih pilota, među kojima je bio i Milivoje Arsenijević. Ovaj mladi inženjer, koji je pilotažu učio u "Aeroklubu", u "Aeroputu" je bio od jula 1938. do marta 1941. Leteo je na avionima "potez 29", "spartan" i "lokid elektra 10" i za to vreme preleteo preko 500.000 kilometara.

Tokom Drugog svetskog rata priključio se vazduhoplovnim snagama nove Jugoslavije. U "Jat" je došao iz Vazduhoplovnog transportnog puka, u kome je bio komandir Prve eskadrile. Kao jedan od retkih pilota koji su već leteli u civilnom vazdušnom sobraćaju, provereni ratni kadar, sa fakultetskom diplomom i poznavanjem svetskih jezika postavljen je za prvog šefa pilota "Jugoslovenskog aerotransporta".

UŽIVAO je veliki ugled i među kolegama i u političkim strukturama. Iznad svega, posvećeni vazduhoplovac koji je postavio temelje školovanja civilnih pilota u posletarnom vazduhoplovstvu i pedagog koji je formirao profil "Jatovih" pilota.

Kao najiskusnijem civilnom pilotu pripala mu je čast da obavi prvi zvanični let "Jata" na liniji Beograd - Zagreb, 1. aprila 1947. I kasnije je, takođe, obavljao letove od velike važnosti: prevoz visokih državnih i vojnih zvaničnika na njihovim putovanjima u zemlji i inostranstvu i prelet aviona. Oktobra 1948. je predvodio delegaciju "Jata" na konferenciji vazduhoplovnih preduzeća narodno-demokratskih zemalja u Pragu, a marta 1950. godine bio je vođa vazduhoplova na prvom "Jatovom" letu za Minhen i Frankfurt.

KAPETAN Milan Bjelanović, pilot-lovac, vazduhoplovni major, probni, akrobatski i saobraćajni pilot, imao je sasvim drugačiji razvojni put, koji nije bio ništa manje uspešan i interesantan.

Rođen je 14. marta 1903. u mestu Đevrske kod Skradina. Kada je deo Dalmacije, u kojem je živeo, pripao Italijanima, prebegao je u Kraljevinu Srba Hrvata i Slovenaca i opredelio se za vojni poziv. Najpre je u Mariboru 1923. završio Artiljerijsku podoficirsku školu, da bi sledeće godine završio pilotsku školu u Novom Sadu. Početkom 1925. završio je i Mehaničarsku školu i nastavio pilotsku obuku. Krajem te godine ispunio je uslove za zvanje vojnog pilota, novembra 1926. postao je pilot-lovac, unapređen je u aktivnog vazduhoplovnog potporučnika, a februara 1930. dobio je diplomu aeroplanskog pilota...

BJELANOVIĆ je bio i član ekipe Kraljevskog jugoslovenskog aerokluba na "Kružnom letu kroz države zemalja Male Antante", od 29. avgusta do 5. septembra 1938. godine, na kome je kao jedan od dva člana posade aviona zauzeo prvo mesto u kategoriji I A. Od 1936. godine imao je i dozvolu kao turistički pilot.

Kao probni pilot, 14. aprila 1938. obavio je prvi let na prototipu domaćeg lovca "rogožarski IK-3", a zatim učestvovao u svim fabričkim i eksploatacionim ispitivanjima tog modernog aviona. U isto vreme, vršio je prijemne letove i ispitivanja većeg broja aviona koje su fabrike "Ikarus", "Rogožarski" i "Zmaj" isporučivale Vojnom vazduhoplovstvu Kraljevine Jugoslavije.

U JEDNOM od tih letova, juna 1940. godine bio je primoran da se padobranom spasava iz zapaljenog aviona. Tom prilikom zadobio je teže opekotine zbog kojih je nekoliko meseci proveo na lečenju.

Početkom Drugog svetskog rata izvršio je nekoliko borbenih letova sa letelišta kod Velikih Radinaca. Zarobljen je krajem aprila 1941. godine u Sarajevu.

Po povratku iz zarobljeništva, uključio se u Jugoslovensko ratno vazduhoplovstvo sa činom majora, i od novembra 1946. godine do marta 1947. kao probni pilot učestvovao je u ispitivanju prvog vojnog jugoslovenskog, posleratnog aviona - prototipa "aero-2b".

Krajem marta 1948. primljen je kao saobraćajni pilot u mešovito Jugoslovensko-sovjetsko društvo "Justa", a kada je 1949. ono prestalo sa radom, prešao je u "Jat" gde je bio kapetan aviona DC-3. Po njegovim zabeleškama, u vazduhu je proveo ukupno 630,93 časa i preleteo 166.108 kilometara.

ODLAZAK U BEKSTVO

U SVOJU letačku knjižicu kapetan Milan Bjelanović, pilot-lovac, vazduhoplovni major, probni, akrobatski i saobraćajni pilot, uneo je i podatak da je 17. oktobra 1951. godine obavio svoj poslednji let na liniji Ljubljana - Cirih u trajanju od dva časa i 26 minuta i da je u za to određenu rubriku uneo zabelešku "Odlazak u bekstvo"!

(SUTRA: Čovek koji je sleteo na 280 svetskih aerodroma)