Lider nove generacije pilota

VIŠU "Jatovu" vazduhoplovnu pilotsku školu u Vršcu, drugu redovnu klasu, Velibor Slavuj upisao je 1974. i završio je dve godine kasnije. Nakon odsluženja vojnog roka, početkom 1978. primljen je za instruktora u pilotskoj školi, da bi krajem te godine prešao u saobraćaj. Kao prvi u generaciji, 1979. stekao je zvanje kopilota na DC-9, odakle, nakon tri godine, prelazi na B-707, gde je, takođe kao kopilot, leteo skoro tri godine. Već 1987. sa 32. godine postao je kapetan, a sledeće godine instruktor na DC-9, potom šef instruktora i šef pilota na ovom tipu aviona. U to doba, to je bilo veoma brzo napredovanje, pre svega zbog sistema školovanje koje je bilo mnogo složenije i zahtevalo neuporedivo više vremena nego danas.

Za razliku od većine svojih kolega, koje su vrlo brzo prelazile na nove - veće i savremenije tipove aviona, Slavuj je, po sopstvenom izboru, ostao na "devetki" više od 25 godina - verovatno najduže od svih "Jatovih" pilota. Iako je dugo vremena bio prvi na listi, najpre kao šef pilota, a kasnije kao direktor letečke delatnosti, iz principijelnih razloga nije hteo da ide na školovanje, ni za B-737, ni DC-10, iako ga je to profesionalno interesovalo. Školovanje za kapetana na B-737 je obavio tek 2004, nakon čega je vrlo brzo postao i instruktor na ovom tipu aviona.

VELIBOR Slavuj je rođen 26. jula 1954. u Subotici, i kao dete vojnog lica, graničara, vrlo često je menjao mesta stanovanja, škole, drugove... Odluku da bude pilot doneo je i pre završene osmogodišnje škole, kada se prijavio za Vazduhoplovnu gimnaziju "Maršal Tito" u Mostaru, koju je završio 1973. godine. U to vreme "Jat" je osnovao sopstvenu pilotsku školu i Velibor odlučuje da umesto za vojne, školovanje nastavi za upravljanje civilnim avionima.

Radni i organizacioni kvaliteti Velibora Slavuja uočeni su odmah nakon prijema u "Jat". U svojoj klasi bio je prvi u školovanju i profesionalnom napredovanju. Bio je najmlađi instruktor i šef instruktora. Prelomna godina je bila 1989, kada je sa 34. godine postao pomoćnik šefa pilota za školovanje - ubedljivo najmlađi u istoriji "Jata".

To je, inače, poslednja godina stabilnog poslovanja "Jata". Početkom devedesetih, Jugoslavija se našla u građanskom ratu, a "Jat" u sankcijama i zabrani letenja.

TOKOM ratnih sukoba 1991. Slavuj je kao rezervista u JRV-u leteo na avionu B-707, koji je JNA u leto te godine konfiskovala zbog šverca oružja. Bio je u posadi koja je ovaj avion, 5. septembra, sa zagrebačkog aerodroma prevezla u Batajnicu. Prvo angažovanje je bilo evakuacija dela opreme JNA iz Pule, kasnije iz Bihaća i Banjaluke. I, naravno, civila iz Sarajeva.

Za zasluge u ovim operacijama, kao jedini civilni pilot - 1991. je od JRV-a dobio Zlatni letački znak, a Vazduhoplovni savez Jugoslavije mu je dodelio najviše civilno priznanje - Zlatnog Ikara. Tokom rata je, takođe, dva puta vanredno unapređen.

ZA VREME dvoipogodišnjih sankcija, u prvoj polovini devedesetih godina, "Jat" je prizemljio najveći deo aviona, a radnike, među njima i letače, poslao na prinudne odmore. Problem su bile licence koje su piloti morali da obnavljaju svake godine, a to su mogli jedino ako su imali dovoljan broj sati provedenih u vazduhu. Kapetan Slavuj se zalagao da piloti mogu da dobiju neplaćeno odsustvo, odlaze u svet, da tamo lete, održavaju dozvole, a kad se steknu uslovi da se vrate u matičnu kompaniju - što je prihvaćeno kao politika kompanije i uspešno se primenjivala.

Velibor Slavuj je dva puta biran za člana Upravnog odbora "Jata", a u junu 1995. imenovan je za direktora tadašnje letačke operative "Jata" i šefa pilota. Na mestu direktora ostao je do oktobra 2000. godine.

FUNKCIJU direktora Letačke operative preuzeo je u vreme ponovnog uvođenja međunarodnog saobraćaja, nakon ukidanja sankcija. "Jat" je uspeo da preživi sankcije, sačuvao je flotu i kadrove. Kapetan Slavuj je bio zadužen za uvođenje letača u saobraćaj, nakon velike pauze, za šta je sačinjen poseban program, koji je, pokazalo se, dao izvrsne rezultate, pre svega po pitanju bezbednosti.

Piloti su prihvatili ceo obim saobraćaja koji je "Jat" uspeo da uspostavi i to bez ikakvih problema, bez incidentnih situacija i bez bilo kakvog ugrožavanja bezbednosti. Za veoma kratko vreme obnovljen je gotovo celokupan evromediteranski saobraćaj i već 1997. godinu "Jat" je završio sa pozitivnim rezultatom. Bio je to najveći uspeh kompanije od raspada bivše države, uvođenja sankcija i izbijanja krize.

KAO član Upravnog odbora "Jata", još od 1994, dok sankcije nisu bile ukinute, Slavuj je bio zagovornik ideje da se još tada mora početi sa obnovom flote, odnosno nabavkom nove generacije aviona. "Jatov" izbor je bio "Erbas".

Iako je, u javnosti, vladalo uverenje da je iza ovog izbora stajao tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević, istina je da je Milošević, naknadno, samo podržao projekat koji je potekao iz "Jata". Pregovori sa evropskim proizvođačem aviona, u kojima je Slavuj imao ključnu ulogu, trajali su nekoliko godina i završeni su potpisivanjem Pisma o namerama o nabavci osam aviona nove generacije A-319, aprila 1998. Tek na osnovu detaljnog Programa, koji je urađen u "Jatu", a koji je obuhvatao sve aspekte budućeg razvoja kompanije, uključujući nabavku aviona i novog rezervacionog sistema, u julu te godine Vlada Republike Srbije je dala saglasnost za uvođenje nove flote i tehnologije u "Jatu", do 2010. godine.

NAŽALOST, uskoro je došlo do drugih sankcija, koje je ovoga puta uvela Evropska unija, potom do NATO agresije i političkih promena u Srbiji, tako da ovaj ugovor nikada nije realizovan.

Velibor Slavuj je ostao na mestu direktora Letačke operative do oktobra 2000, kada je podneo ostavku. Prvi put je iz "Jata" otiša 2006. godine u kompaniju Er India Express, u kojoj je vrlo brzo napredovao - najpre je bio dezignetid egzeminer - što je najstručnija pilotska pozicija u ovoj kompaniji, a kasnije - šef za standard. U "Er Indiji" je ostao do 2012, kada se vratio u "Jat". U jesen te godine, Vlada Srbije je formirala Radnu grupu za restrukturiranje "Jata", u kojoj su iz ove kompanije bili kapetani Velibor Slavuj i Vladimir Banjac.

U MAJU 2013. imenovan je za izvršnog direktora Jat Airways-a. U tom trenutku, "Jat" je dodirnuo dno. Iako je saobraćaj projektovan za 12 aviona, u letnom stanju je bilo samo sedam letelica. I prethodne dve-tri godine bilo je planirano da u punoj sezoni leti 12 aviona, ali je saobraćaj realizovan sa šest-sedam aviona.

Novo rukovodstvo "Jata", na čelu sa Veljom Vukašinovićem, generalnim direktorom, Veliborom Slavujem, izvršnim direktorom, i Gmitrom Dugalićem, komercijalnim direktorom, za samo mesec i nešto dana od stupanja na dužnost, obezbedilo je svih potrebnih 12 aviona, kojima je tokom letnje sezone, nakon dugo vremena, "Jat" uspeo da obavi kompletno planirani saobraćaj. Za kratko vreme dug je smanjen za 12 miliona dolara.