Karijera - od stjuarda do pilota

MLAĐO Spasić je rođen u Nišu, 22. juna 1949. Sa dvanaest godini prelazi u Beograd, gde završava Elektrotehničku školu "Nikola Tesla" i upisuje Elektrotehnički fakultet. Nauku je, međutim, ubrzo zanemario zbog letenja. Umesto na fakultetu, od 1969. sve više vremena je provodio na Lisičijem jarku. Januara 1971. prijavio se na "Jatov" konkurs za stjuarda.

U konkursnoj komisiji, pored ostalih, bio je kapetan Ludvig Razdrih, koji ga je upitao zbog čega želi da bude stjuard. Odgovor je bio: "Da bih moga da budem blizu pilota." Objasnio je da je već duže u sportskoj avijaciji, da je počeo da leti na jedrilicama i da je aplicirao za Školu rezervnih oficira avijacije i da je prošao selekciju... Na ovu iskrenost, kapetan Razdrih mu je saopštio da svako iz komisije, na osnovu nepisanog pravila, može da ima svog kandidata, i da je on njegov favorit. I, dodao: - Zapamtite ovaj datum, vi ćete za deset godina biti kapetan u "Jatu".

PRIMLjEN je, uspešno je završio kurs i već u martu počeo da radi kao stjuard. Početkom novembra je otiša na odsluženje vojnog roka, odakle se krajem januara 1993. vratio sa dragocenim iskustvom u letenju. Ponovo radi kao stjuard, i na proleće, ponovo izlazi "Jatov" konkurs. Ovoga puta za školovanje kopilota na DC-9. Konkuriše i biva primljen.

Marta 1975, nakon 19 meseci obuke, Mlađa Spasić je prvi iz klase izašao kao kopilot na DC-9 i počeo da leti na ovom avionu. Već 1980, sa samo 30 godina, bio je kapetan. Ostvarilo se proročanstvo kapetana Razdriha, koji, nažalost ,nije doživeo da vidi mladog kandidata za stjuarda na mestu kapetna na DC-9. Razdrih je bio kapetan na avionu koji je 1972. oboren iznad Čehoslovačke. Ovaj udes je jedino preživela Vesna Vulović, koja je zajedno sa Mlađom bila primljena u "Jat" i njih dvoje su zajedno završili kurs za kabinsko osoblje.

MLADI, ambiciozni pilot, koji je napredovao znatno brže od ostalih iz klase, često je menjao pozicije u "Jatu", a kasnije i kompanije u kojima je leteo. Samo godinu dana nakon što je počeo da radi kao kopilot, proveo je jednu sezonu u slovenačkoj avio-kompaniji Adria Avioproet, u kojoj je leteo 1984-1985, ovoga puta kao kapetan. Sredinom 1985. postao je instruktor, a sledeće godine šef instruktora na DC-9. U novembru 1987. je prešao na B-737. Vrlo brzo je postao šef za školovanje na svim tipovima aviona. Bio je zamenik direktora Letačke operative 1989. i 1990.

Onda su došle godine ratova i krize. I pre uvođenja sankcija, u decembru '91. prešao je u Rojal Er Maroko, gde je ostao do avgusta '93.

PONOVO sledi nekoliko godina letenja u "Jatu", obnavljanje saobraćaja i mesto šefa pilota. Bio je u posadi jednog od dva aviona koja su 1995. vozila jugoslovensku delegaciju na pregovore u Dejton u SAD. Takođe, bio je deo posade koja je 1997. prevezla B-737, koji je četiri godine bio prizemljen u Dablinu. Bio je to rizičan prelet, ali istovremeno, jedan od onih letova koji su u profesionalnim karijerama pilota puno značili. Iako je po poziciji bio prvi među trojicom kapetana, Mlađo nije želeo da sam odluči i predložio je da "kocka" odredi ko će od njih biti na levom sedištu. Izvlačili su papiriće i kapetan Rogić je izvukao najduži.

Do pravog egzodusa letača iz Srbije došlo je najpre zbog sankcija prema SRJ i obustave međunarodnog saobraćaja, od maja 1992. do oktobra 1994, kasnije i drugih sankcija 1999, ali i zbog ukupnog smanjenja saobraćaja i nedostatka posla za sve avione i pilote. Avioni su postepeno otpisivani i otuđivani, a piloti penzionisani ili su tražili posao širom sveta.

DAN pre početka vazdušnih napada NATO-a, u marta 1999, Mlađo Spasić je trebalo da ode u Irsku - da počne da leti za kompaniju "Rajaner". Kada je čuo šta se priprema, nije ostavio porodicu, sa kojom je tek mesec dana kasnije otišao u Dablin.

Tada počinje njegova više nego uspešna karijera u kompaniji "Rajaner", trenutno najvećoj loukost kompaniji u Evropi. Godinu dana nakon dolaska prelazi na B-737-800, da bi već 2001, kao prvi Srbin, postao egzeminer - što je najviše stručno zvanje u pilotskoj profesiji. Te godine je proglašen za najboljeg kapetana-instruktora u ovoj kompaniji.

U obrazloženju nagrade, koje je objavljeno u kompanijskom glasili Ryanair Newsletter, piše: "Mlađo Spasić radi kod nas od 1999. godine i bez sumnje je jedan od najzaposlenijih pilota u 'Rajaneru'. No, bez obzira na to što mnogo vremena provodi u vazduhu, kad god dođe u direkciju ili se sretne sa nekim od nas, ne propusti priliku da ispriča neku priču u stilu - sećam se, tako je bilo kada sam radio u 'Jatu."

Sredinom 2008. nakratko prelazi u Er Indija Ekspress, odakle se posle godinu dana vratio, sada na mesto kapetana, gde je ostao do penzionisanja 2014. godine.

U PENZIJU je otišao sa oko 25.000 sati letenja u avionu i sa više od 5.000 sati u simulatoru. Zahvaljujući činjenici da je gotovo ceo radni vek leteo na kratkim i srednjim linijama - njegov prosek je sat i po po letu - postigao je i rekordni broj letova - 16.700. Kada bi se na ovo dodao simulator, u kome je provodio znatno duže vremena, to bi bilo 20.000 letova ukupno.

Za petnaest godina, koliko je leteo u "Rajaneru", Mlađo Spasić je ostavio dubok trag, stekao najviša priznanja i počasti. Kada je odlazio u penziju, biranim rečima ga je ispratilo gotovo kompletno rukovodstvo kompanije, pre svega kolege letači, uz ocenu da je bio veoma zaslužan za razvoj i uspeh ovog vazduhoplovnog džina.

Ako bi se sve te poruke sumirale u nekoliko reči, bile bi to: vrhunski profesionalac, odgovoran, predan, vredan, džentlmen i prijatelj.

"Rajaner" je kratko, između 1989. i 1991, kao i "Jat", u floti imao avione ATR-42. Tada su u ovu kompaniju otišli prvi piloti iz "Jata". Nije preterano reći da su upravo oni postavljali temelje ove moćne kompanije. Tokom godina u "Rajaneru" je letelo oko 25 pilota iz "Jatove" pilotske škole, među kojima je bilo 15 instruktora, uglavnom na avionima B-737, od 300 do 800. Pored Mlađe Spasića, do pozicije egzeminer-a je dogurao Steva Andrejski, kome je Spasić bio mentor.

Krajem avgusta 2013. godine, Velibor Slavuj smenjen je sa mesta izvršnog direktora Jat Airways-a. U decembru te godine odlazi na doškolovanje u "Erbas", ali u januaru sledeće godine - mada je još uvek bio na dodatnoj obuci - dobio je otkaz. Nakon toga, vratio se u Indiju.