Pijanstva Staljinovog sina

PREMA zakonu mita i po fenomenološkoj matrici - ako je postojao dobar, pametan sin, znači, mora postojati i "loš" - budala. Evo mita kakav je Staljin imao odnos prema sinu Vasiliju.

Komandantu VVS (vazduhoplovnih snaga) Crvene armije

Maršalu avijacije drugu Novikovu

Naređujem:

1. Hitno razrešiti dužnosti komandira vazduhoplovnog puka, pukovnika Staljina V. J., i ne davati mu nikakve komandne pozicije bez moje prethodne saglasnosti.

2. Puk i bivšeg komandira puka, pukovnika Staljina, javno obavestiti da je pukovnik Staljin smenjen s dužnosti komandira puka zbog pijanstva i lumpovanja, jer kvari i loše utiče na puk.

3. Sprovesti naređenje.

Narodni komesar odbrane J. Staljin.

26. maj 1943. godine

PIJANSTVA, tuče, nepristojnost. Maršal avijacije Golovanov je pričao da je "Vasilij je bio moralna nakaza i imao toliko negativnih osobina da bi to bilo dovoljno za hiljdu protuva". Pritom je, kada bi se nad njime nadneli oblaci očevog gneva, Vasilij dolazio upravo Golovanovu: "Pozovite oca, on vas voli, vas će poslušati!"

- Branio sam Vasilija, molio da ga ne kažnjava previše oštro... Staljin mi je odgovorio: "Druže Golovanove, ja najbolje poznajem svog sina, a vama savetujem da se ne mešate u tuđe porodične stvari!" - i spustio slušalicu. Raširio sam nemoćno ruke. Ali Vasilij me radosno zagrlio: "Hvala vam, spasli ste me!..."

Staljin je ubedio maršala Timošenka da svoju kćer uda za Vasilija:

- Vaša porodica je tako dobra - možda će vaša ćerka uticati na njega. A ako vam se nešto ne dopadne, udrite oboje motkom!

NE ZNAM koji je bio motiv glavnog maršala avijacije da tako oštro komentariše Vasilija. Izgleda da Vasilij nije bio naročito simpatičan i prijatan čovek, a i ta lakoća s kojom je sve postizao i dobijao izazivala je, naravno, zavist ljudi iz njegovog okruženja.

Ali dajte da vidimo ono najvažnije. Kako je moguće da se takav mangup, siledžija i probisvet (ako je verovati mitu) nije zaklonio iza očevih leđa, nego se borio tokom čitavog rata - od početka do kraja? Fenomenalan pilot. Bio ranjen.

Kada se sve sabere i oduzme, glavna privilegija koju je u svom životu iskoristio Vasilij Staljin jeste to što su mu dozvolili da se upiše u školu letenja ranije, odmah posle 9. razreda. Kao i Timuru Frunzeu.

Frunze je poginuo. Vasilij - nije.

"KADA smo se upisivali u vojnu školu, za to su bile potrebne najviše ocene. I mi smo to zajedno preživljavali, strepeći kako će ko da prođe. Timur Frunze je bio pravi vitez: bio je dobar đak i znao je da će da prođe, kao i Stepan Mikojan. A Vasilij se užasno plašio da ga zbog ocena neće primiti", prisećao se Staljinov usvojeni sin Artjom Sergejev.

Za Jakova zna svako ko se imalo zanimao za istoriju, za Vasilija su čuli mnogi, a za "trećeg Staljinovog sina" - Artjoma - ne zna gotovo niko. Sin boljševika, "druga Artjoma", koji je poginuo 1921. godine na testiranju aerovagona, proveo je detinjstvo pored Staljina, koji ga je zvanično usvojio. I on je takođe ratovao, nekoliko puta bio ranjen i dogurao do čina generala. Ostavio je interesantnu knjigu sećanja.

OVI mladići se, postajući kadeti, uopšte nisu nadali brzim i lakim pobedama. Uprkos još jednom mitu, sovjetski vojni stručnjaci su predvideli da će budući rat biti težak. "Kada sam 1938. godine došao u vojnu školu, komesar nas je okupio i bukvalno otpevušio u to vreme popularnu rečenicu: "I na neprijateljskoj teritoriji, neprijatelja ćemo razbiti moćnim udarom sa malo prolivene krvi." A potom je objasnio: "To nije za nas, vojnike, nego za domaćice, da se ne bi uzrujavale i brinule pre vremena. A vi da znate: savremeni rat može da traje i preko pet godina. A možda i duže."

U intervjuu listu Zavtra (Sutra), Artjom Sergejev je nekako jednostavno nabrojao kome su od suseda iz Rubljovskih rezidencija deca otišla na front. Ne želim čak ni u šali da zamislim kako bi takav spisak izgledao danas.

NAJDALjE od svih je, seća se Sergejev, živeo član Politbiroa N. M. Švernik. Njegova ćerka je za vreme rata radila u vojnoj bolnici.

Sin člana Politbiroa, sekretara CK A. A. Andrejeva, bio je inženjer na bombarderu dalekog dometa.

U "Gorkama 2" živeli su Vorošilov i Mikojan. U Vorošilovljevoj porodici je odgajen Timur Frunze, siroče bez ijednog roditelja. Pilot lovca, poginuo je 1942, kada je imao svega 18 godina. Svoje dece Vorošilov nije imao, a u ratu je poginuo njegov bratanac.

Sva četiri Mikojanova sina su se borila. Najstariji Stepan - kao pilot lovca. Sa 18 godina je tokom vazdušne bitke teško ranjen, ali je preživeo i ponovo leteo. Poginuo je drugi Mikojanov sin, Volođa - sa 18 godina, takođe pilot lovcu.

Aleksej Mikojan, i on pilot lovca, bio je teško ranjen. Četvrti sin Ivan zbog godina još uvek nije mogao da leti, pa je postao avio-mehaničar na motorima u istom ratnom puku gde su letela njegova starija braća.

BRAĆA Mikojan, Stepan i Vano, sećajući se svog poginulog brata Vladimira pričaju da se on spremao za odlazak na front, ali nikako da ga tamo i pošalju. Raspitivao se - zbog čega. Objasnili su mu: nisu ga stavljali na pukovski spisak zato što je on - Mikojanov sin.

Vladimir je došao kući i rekao ocu:

- Šikaniraju me zbog prezimena koje nosim!

Otac ga je pogledao popreko:

- Idi, ratuj!

Nakon što je Vladimir nestao bez traga i kada više nije bilo nikakve nade da će se pojaviti, na front je kao dobrovoljac iz devetog razreda otišao još jedan pilot - Aleksej Mikojan. Na trupu svog aviona on je krupnim slovima napisao: VLT, što je značilo: Volođa, Lenja, Tima.

Svetio se za brata Vladimira i za njegove izginule drugove - Leonida Hruščova i Timura Frunzea.

VOROŠILOV i Mikojan su poznati javnosti, Švernika i Andrejeva možda još i mogu da se prisete. Drugi Staljinovi susedi iz partijske nomenklature su pouzdano zaboravljeni.

Nedaleko je u rezidenciji živeo sekretar Moskovskog partijskog komiteta, M. M. Kuljkov. Prema sećanju Sergejeva, imao je dva sina. Stariji, Saša, rođen 1918, u borbi je izgubio nogu. Drugi, Boris, 1922. godište, nestao je bez traga. U sledećoj rezidenciji je živeo ministar šumarstva i njegov prvi zamenik Rudakov. Imao je sina Igora Rudakova, koji je poginuo u borbi...

Sin prvog zamenika ministra brodogradnje Razina bio je mitraljezac; teško je ranjen... A pored njega je živeo direktor glavne uprave avio-industrije P. I. Baranov. Njegov sin Jura je takođe veoma mlad poginuo za vreme rata.

LISICE I KONZERVATIVNI LAVOVI

ITALIJAN Vilfredo Pareto tvorac je popularne teorije prema kojoj postoje dva tipa elite: lukave i prodorne "lisice" i konzervativni "lavovi". Oni se međusobno smenjuju, jer su u nekim vremenima neophodni politički maheri lisičjeg tipa, a onda dolazi vreme rukovodilaca, iliti lidera lavovskog tipa.

Tako je bilo i u Staljinovo vreme. Stari boljševici, "lisice-pragmatici", ustupili su mesto "lavovima-tradicionalistima" iz staljinističke vrhuške. Oni nisu imali dilemu oko pitanja da li da sopstvenu decu šalju u rat ili ne. Mi smo toliko izloženi svakojakoj negativnoj propagandi da nam je prilično teško da poverujemo u prisustvo potomstva staljinističke elite na frontu.