Partija prećutkuje iseljavanje Srba

GODINU dana posle smrti Josipa Broza, albanske demonstracije na Kosovu pokazale su da nacionalno pitanje u bivšoj Jugoslaviji nije rešeno, kako se to, inače, tvrdilo. Situacija na Kosovu je tokom leta 1981. i dalje bila teška.

Ali Šukrija, u to vreme predsednik Predsedništva SAP Kosovo hvalio je napore za stabilizaciju stanja ali i priznavao da niko ne može da zna šta će biti u septembru ili oktobru.

- Ja bih se čuvao da ne dramatizujemo - govorio je Šukrija.

- Ali, moramo da budemo oprezni. Može da počne od bojkota nastave do drugih akcija.

Kosovsko rukovodstvo je sa strepnjom iščekivalo početak školske godine. Septembar je, ipak, počeo mirno, uz tek pokoji manji incident. Politički pritisak je smanjen i počeli su dogovori oko donošenja jugoslovenske Platforme za Kosovo, zamišljene kao dugoročni program akcije za stabilizaciju. U vrhu partije su smatrali da je takav dokument neophodan, jer događaji na Kosovu utiču i na ostatak federacije.

TOKOM izrade Platforme konsultovani su istoričari o korenima problema, potom stručnjaci iz oblasti ekonomije, privrede, prava, demografije, kao i kadrovi sa iskustvom rada na Kosovu. Radnu grupu je predvodio član CK SKJ Milojko Drulović. Ona se, po rečima još jednog člana Žarka Papića, brzo svela na Drulovića, Sinana Hasanija i njega, uz sporadično učešće Svetozara Duratovića. Ostali su povremeno dolazili na sastanke u vilu na Dedinju.

Rad na Platformi pratili su politička trgovina, pritisci i kompromisi. Među rukovodiocima, pod svetlima kamera jedinstvenim u oceni događaja, postojale su velike razlike u sagledavanju stanja na Kosovu. Tvorcima ovog dokumenta Vladimir Bakarić, jedan od velikih autoriteta iz stare partijske garde govorio je o 1944. i planovima da Kosovo pripadne Albaniji. Očigledno je da je Bakarić sumnjao da će Kosovo trajno ostati deo Jugoslavije. Smatrao je da većina u pokrajinskom rukovodstvu želi proglašenje republike i da podržavaju demonstracije, ali da to ne smeju javno da kažu.

IZRADA Platforme otvorila je i javne sporove. Profesor Miladin Korać, član CK SKJ zalagao se za vođenje populacione politike na Kosovu, koja bi vodila ka smanjenju nataliteta. Smatrao je da privreda Kosova ne može da izdrži pritisak znatno bržeg rasta broja radno sposobnih od broja novootvorenih radnih mesta. Fadilj Hodža je oštro napao profesorove stavove. Koraćev zahtev su i u CK SKJ dočekala suprostavljena mišljenja, neki članovi su smatrali da visok natalitet nije uzrok niskog ekonomskog razvitka, već njegova posledica, da se natalitet ne sme ograničavati i da će on padati sa rastom ekonomije i standarda građana pokrajine.

OTVORENA je još jedna sporna tema, a to je bilo iseljavanje Srba i Crnogoraca sa Kosova. O ovom problemu počelo je javno da se govori tek posle demonstracija. Viđenja političara su bila različita. Kosovski političari su priznali da se Srbi i Crnogorci sele sa Kosova, ali su to objašnjavali ekonomskim razlozima.

Na sednici CK SKJ na kojoj je Platforma usvojena upadljivo je bilo insistiranje kadrova iz Srbije na ovoj temi, i ćutanje svih ostalih. Iseljavanje je u dokumentu jedva pomenuto i to je bio jedan od rezultata političke trgovine i kompromisa, koji su prethodili konačnoj verziji teksta.

Nije bilo saglasnosti ni oko tumačenja uzroka demonstracija. Pokrajinski funkcioneri su tvrdili da su veliku ulogu imali siromaštvo i nerazvijenost, pa su na osnovu toga tražili veću finansijsku pomoć.

PREDSTAVNICI razvijenih republika su se usprotivili i nisu želeli da povećaju izdatke za fond za nerazvijene. Smatrali su da su događaji pokazali kako su sredstva fonda korišćena nenamenski. Srpsko rukovodstvo je, međutim, tvrdilo da funkcioneri sa Kosova skrivaju najvažniji uzrok nemira, a to su nacionalizam i separatizam. Pozivali su se na činjenicu da je u 48 nedovoljno razvijenih opština u Srbiji u periodu 1976-1980. uloženo 490 milijardi dinara, a samo u opštinu Glogovac u istom periodu slilo se između 800 i 900 milijardi u fabriku feronikla i nikla.

Glogovac je urbanizovan, otovrena su nova radna mesta i opet je i tamo došlo do nemira i masovne podrške separatističkom pokretu, ukazivali su srpski političari. Uzrok demonstracija predstavnici SK Srbije su videli u nerešenim ustavnim odnosima u republici, tražili su da se u Platformi nađe zahtev za preispitivanje sprovođenja Ustava u Srbiji.

I PORED nesuglasica, Platforma za Kosovo je usvojena 17. novembra 1981. godine. Ali, ni taj deo nije tekao glatko, sednica je trajala punih 12 sati. Do oštrih rasprava je došlo na komisiji za konačnu redakciju teksta. Dušan Popović se oštro sukobio sa Drulovićem, jer je zahtevao da se iz Platforme izbaci sve što bi makar u naznakama moglo da se odnosi na ustavne odnose republike i pokrajina. Podržao ga je Jože Smole, koji je čak izjavio kako ne vidi zašto Kosovo ne bi moglo da bude republika. Konačno usaglašavanje teksta je na kraju prepušteno Predsedništvu CK SKJ.

U PLATFORMI je osuđena politika zatvaranja, prikrivanje podataka o pravom stanju u pokrajini i ekonomska politika prethodnog rukovodstva. Predmet kritike posebno je bio izbor investicija i raspolaganje sredstvima "odozgo". Zaključeno je da se političko rukovodstvo nije odlučno razračunavalo sa nacionalizmom, da su dozvolili da nestane granica između nacionalne afirmacije Albanaca i nacionalizma i separatizma.

Umesto razvijanja zajedništva, to je dovelo do albanizacije pokrajine u kadrovskoj politici, kulturi, obrazovanju... Velika pažnja posvećena je paroli "Kosovo republika" za koju je ocenjeno da poziva na stvaranje "etnički čiste" države Albanaca u Jugoslaviji, koja bi bila oruđe stranog mešanja u unutrašnje stvari SFRJ i dovela u pitanje integritet države.

U OVOM dokumentu je predviđeno da do promene stanja na Kosovu treba da dovede ubrzani društveni i ekonomski razvoj. Bolje povezivanje SAP Kosovo sa ostatkom SFRJ trebalo je da bude podstaknuto odlukom da se polovina sredstava federacije u narednom periodu dodeljuje kroz neposredno udruživanje radnih organizacija iz ostatka SFRJ sa radnim organizacijama na Kosovu, a da druga polovina ide direktno preko fonda.

Od svih republika i Vojvodine je zatraženo da što pre izgrade po jedan industrijski objekat na Kosovu. Predviđen je i niz drugih ekonomskih i političkih mera kako bi se ostvarila proklamovana politika najbržeg ekonomskog razvoja Kosova.

Ali, velike reči i planovi sudarili su se sa političkom realnošću...

ZATRAŽILI DA IH LEČE SAMO ALBANCI

U TOKU demonstracija, među okupljenim, u svim gradovima pokrajine, čuli su se povici kako im je dosta da im Srbi uzimaju poslove i da Srbija ekonomski iskorišćava Kosovo. Radnici u medicinskim ustanovama su kasnije svedočili da su ranjeni demonstranti tražili da ih leče isključivo Albanci. U Podujevu su demonstranti upadali u srpske kuće i pretili da će nauditi Srbima ukoliko milicijske snage iz centralne Srbije prođu kroz grad. Više Srba je tokom demonstracija napadnuto na ulicama, a na meti su posebno bili vozači automobila sa registarskim tablicama iz centralne Srbije.