Veliki srpski špijuni: Stevan Dedijer, Srbin sa dna kace koji je pravio atomsku bombu za Tita

STEVAN Dedijer je bio fizičar, novinar, diplomata i utemeljivač nauke o poslovnoj špijunaži. Za sebe je voleo da kaže da je obaveštajac. Svojim memoarima, koje će posthumno objaviti njegova supruga, Šveđanka Karin Dedijer, dao je naslov "Špijun kog smo voleli".

Dedijer je bio prvo špijun, potom naučnik međunarodnog renomea, profesor na petnaestak univerziteta, ekspert brojnih institucija koje se bave analizama globalnih trendova u obaveštajnom i realnom svetu. Sa grupom jugoslovenskih novinara bio je najpre u Trstu za vreme krize, potom u štabu generala Markosa u Grčkoj, a kao Kardeljev sekretar putovao je na konferenciju mira u Pariz. A u retkim trenucima slobodnog vremena prevodio je za potrebe Ozne dokumente ko zna na koji način doturene iz američke ambasade.

PROČITAJTE JOŠ: Potraga Udbe za zlatom Draže Mihailovića

VODIO je konferencije za štampu za strane novinare u vreme procesa Draži Mihailoviću, a sa fotografom "Lajfa" Džonom Filipsom i Učom Krstićem razgovarao je sa četničkim komandantom u zatvoru. Desila se potpuno blesava situacija kada je Draža prostodušno Filipsa, naoružanog kamerama i blicevima, pitao da li je ikada bio u Holivudu, rekavši da je njegova neostvarena želja bila da u Holivudu prisustvuje snimanju nekog filma: "mislim - ne kao glumac - nego ovako sa strane!"

Rođen je u Sarajevu 1911, ali je dovoljno dugo živeo da bude svedok, pa i učesnik mnogih velikih istorijskih zbivanja u prošlom veku. Poznavao je velike i male političare, slabe i snažne šefove tajnih službi, i smatrao sebe njima ravnim.

- Kao obaveštajac radio sam aktivno samo za Udbu 1947, za vreme građanskog rata u Grčkoj. Zadatak mi je bio da neutrališemo američku ambasadu u Atini. A 1955. godine sam za Službu državne bezbednosti, na veliku radost Aleksandra Rankovića, razotkrio jedan od načina kojim engleska obaveštajna služba vrbuje naše ljude. Bio sam član Titovog tajnog tima koji je imao zadatak da napravi atomsku bombu. Taj posao su direktno kontrolisali Politbiro i Udba. Član sam čitave mreže ljudi u svetu koji otvoreno izučavaju problem obaveštajnog rada u 20. veku - otvoreno je govorio Stevan Dedijer u mnogobrojnim intervjuima koje je davao.

NjEGOVA porodična istorija, kao potomka pripadnika tajne organizacije "Crna ruka", govori da je bio predodređen da bude zagonetna ličnost. Njegov otac Jefto Dedijer je bio iz Bileće, a majka Milica iz Gradačca. Otac je bio "crnorukac", prijatelj Dragutina Dimitrijevića Apisa i Mustafe Golubića, dvojice najtajanstvenijih ljudi u Kraljevini Srbiji. Mustafa Mujaga Golubić, jedan od najvećih špijuna Kominterne, bio je jedan od Dedijerovih "svetaca", kome je on 1938. omogućio da bezbedno napusti Ameriku, pred poterom FBI...

O tome kako se sreo sa Mustafom Golubićem sam Dedijer kaže:

- Meni je Nikola Kovačević 1937. u Pitsburgu rekao kako ima jedan čovek koji hoće da me sretne. I da treba da odem u Njujork kod njega. Vrata mi otvori jedan divan čovek, možda 45 godina, lep, orlovski nos. Zagrlio me, kaže da mu je moj otac dao 25 dukata u Solunu da pobegne sa Solunskog procesa, kad su smakli Apisa. "Da ti vratim" - kaže - i dade mi 100 dolara, što je bilo mojih 10 plata. Onda me ispitivao šta čitam, šta radim, naučio me da volim konjak "martel" i sir gorgonzola, to nikad neću zaboraviti. Učio me kako sa ženama. Kaže: "Ne treba sa ženama puno filozofije, direktno i sve će upaliti!"

MUJAGA je u Njujorku kidnapovao jednog sovjetskog agenta, pošto mu je karijera bila zapečaćena odlukom Moskve. Vratio se u Beograd gde su ga posle izdaje Titovih saradnika uhvatili Nemci.

PROČITAJTE JOŠ: Neuspela transakcija zlatnih poluga

- Kasnije kada me interesovala konačna sudbina Golubića, ja sam od Gaćinovića, udbaša s kojim sam se znao, tražio dokumenta i on mi je dao dokumente iz Gestapoa. Mustafi su Nemci noge slomili. Brat Vlado mi je dao znak da ga je partija provalila, po Titovom naređenju, jer je on bio agent sovjetske vojne obaveštajne službe. Imao je i radio-stanicu. Niz ljudi mi je govorilo da je partija provalila Mustafu Golubića. Streljali su ga na stolici, jer nije mogao da stoji - opisao je Golubićevu sudbinu Stevan Dedijer.

STEVANOV otac Jefta je bio đak Jovana Cvijića, sa kojim je crtao karte velike Srbije i Jugoslavije. Jefto Dedijer je bio docent geografije na Beogradskom univerzitetu, a brat Vlado Dedijer poznati istoričar i biograf Josipa Broza Tita, dok brat Boro nije bio politički angažovan. I mada je u memoarima pisao kako ga je majka Milica izgradila kao čoveka, jer je sa sedam godina ostao bez oca, Stevan Dedijer je po karakteru bio na Jeftu Dedijera - radoznao, hrabar, borben, kao čovek koji skače ili "kao Srbin sa dna kace", kako je govorio za sebe.

- Jefto i Milica Dedijer su imali tri sina Stevana, Vladimira i Boru. Majka željna da joj deca budu školovana i uspešna, kao humanitarac upoznala je Mabel Grdon Grujić, Amerikanku koja se udala za našeg konzula Slavka Grujića i prijatelja porodice Dedijer. Sredstva i veze Mabel Grujić osigurale su Stevanu Dedijeru odlazak u srednju školu u Italiju. Tamo je, kako je kasnije govorio, odradio svoj prvi obaveštajni zadatak. Jednog dana je kod Josipa Smodlake, poslanika Kraljevine SHS u Vatikanu, ručao sa Milanom Rakićem, akreditovanim kod Musolinijeve vlade u Rimu. Ubedio ga je da Italija ima imperijalističke namere prema Dalmaciji - zapisao je profesor Tvrtko Jakovina u predgovoru Dedijerovih memoara.

ODLUKA majke Milice Dedijer da svog najstarijeg sina pošalje na školovanje u inostranstvo bila je sudbonosna, jer se sin Stevan kasnije retko vraćao kući. Od 1924. do 1929. godine pohađao je Internacionalni koledž "Monte Mario" u Rimu. Kako je izgledalo to svetsko školovanje opisao je sam Stevo:

- Majka je mene poslala u jednu od najelitnijih škola. To je privatna škola u Rimu gde su išla deca bogatih roditelja. Teška škola, jaka disciplina, kao da je univerzitet, imala je 10 zgrada, igralište golfa, trake za trčanje. Upao sam u društvo bogatih. Novac nikad nisam cenio, ali uvek sam imao prijatelje koji su imali novac. Ovu školu je osnovao brat predsednika SAD.

MOJA mecena gospođa Nada Grujić je bila saradnik engleske obaveštajne službe u Prvom svetskom ratu. Dala mi je stipendiju za fakultet i 1930. otišao sam na studije u Prinston. Radio sam i učio. U to doba Prinston je imao izvanrednu matematiku i fiziku. Predavao mi je Čarls Lindberg, koji je prvi preleteo Atlantik - pisao je Dedijer u svojim memoarima.

PROČITAJTE JOŠ: Kako je osnivač FBI ukrao ideju o nevidljivom mastilu od srpskog Džejmsa Bonda?

Prvo je hteo da bude inženjer i da pravi avione, posle da bude fizičar i matematičar, pa istoričar. Zbog političkih zbivanja u Evropi postao je iskreni komunista, što je bila i moda kod dece bogatih Amerikanaca i Evropljana.

NACIONALISTA PRELAZI U KOMUNISTE

U AMERICI Stevan je radio u Njujorku kao novinar i stalno bio u kontaktu sa "crnorukašima", koji su negovali njegov nacionalni duh.

- Jugoslovenski konzul u Njujorku Milivoje Janković je bio "crnorukaš" kao i moj otac. On je pisao mami o meni i on mi je dao brodsku kartu za Jugoslaviju. Preko Dubrovnika sam došao u Beograd, a Žika Lazić, kraljevski ministar policije za vreme diktature Aleksandrove, vodio me kroz Srbiju. Kada sam se vratio pisao sam u listu "Slobodna reč" u Pitsburgu, koji je bio komunistički. Posle objavljivanja moje pesme o Srbima stradalim u Španiji izbio je skandal u Pitsburgu: "Sin Jefte Dedijera nacionaliste, otišao u komuniste!" - sećao se Stevan Dedijer.