Geostrateg i guru globalizma

ZBIGNjEV Kazimjerž Bžežinski, politikolog i jedan od najuticajnijih američkih geostratega, guru globalizma, političar i profesor univerziteta, rodio se 2. maja 1928. u Varšavi. Poljsko-američki naučnik, ogorčeni protivnik Sovjetskog Saveza i komunizma. Sin poljskog diplomate školovao se u Francuskoj i Nemačkoj, a studirao ekonomiju i političke nauke u Kanadi gde se nastanila njegova porodica posle dolaska komunista na vlast u Poljskoj. Njegova doktorska disertacija "Sovjetske čistke, kao trajni oblik totalitarizma", odbranjena na Harvardu, bila je uvod i odrednica čitave njegove karijere. Bio je savetnik predsednika Lindona Džonsona (1966-1968) i savetnik za nacionalnu bezbednost u administraciji predsednika Džimija Kartera (1977-1981). Bžežinski je preminuo 26. maja 2017. u Amandejlu (Virdžinija).

SA IZVRSNOM tremom zakoračio sam u zgradu Instituta za geostrategiju u Vašingtonu, broj 1.800 u Ulici "K" (danas instituta koji nosi ime Bžežinskog), pod pritiskom obilja informacija i saznanja o tom "vešcu" američke politike, kako ga je nazvao jedan novinar Si-En-Ena u šali, dok smo ćaskali za barom hotela "Omni" u Atlanti. "Neće vam biti lako da s njim razgovarate", dodao je. "Pravo je čudo da je pristao da vas primi, s obzirom na to da nije naročito sklon zemlji iz koje dolazite."

Čuo sam i da ga u svetski poznatom institutu, u kome se kreiraju strateške doktrine relevantne za ceo globus, zovu Sveti Bžežinski! Oreol sveca pripao mu je zbog izuzetne, gotovo profetske pronicljivosti, zbog sjajne misaone kombinatorike kojom donosi zaključke od suštinske važnosti za međunarodne odnose.

MOJA dalja "prethodna istraživanja" ukazivala su na przničavost i "kratak fitilj" sagovornika, koga u Poljskoj zovu "naš američki državnik", budući da je svesrdno radio na padu Berlinskog zida i oslobađanju Poljske od ruske dominacije. "S njim morate biti konkretni, kratki i jasni, jer je on kao zategnuta struna, nervozan, s detaljnim dnevnim rasporedom obaveza", posavetovao me je pomenuti američki novinar.

Iako je već uveliko bio u penziji, Zbignjevu je ostavljen kabinet i bilo je sasvim normalno da se pojavi svakoga dana, da se konsultuje sa direktorom - naslednikom njegove funkcije, da tu prima saradnike Instituta, novinare i druge posetioce iz celog sveta. Mene i snimatelja Zorana Sinđelića sproveli su pravo u manju prostoriju neobično dekorisanu i opremljenu, očito namenski za snimanje TV intervjua. Ceo jedan zid pokrivala je mapa obe Zemljine hemisfere, a drugi je bio zapremljen bibliotekom koju čine lažne knjige, tačnije samo kaširane raznobojne korice. Tipična američka varka. Na sredini ovog tesnog studija bio je stočić, a levo i desno po jedna niska fotelja.

POŠTO smo se raspakovali, postavili rasvetu i kameru, u prostoriju uđe lično ON - "Sveti Bžežinski", povisok, izduženog mršavog tela, pepeljaste proređene kose, upalih obraza, žive gestikulacije. Rukovali smo se, a tada mu se iskrao i neki poluosmeh. Ozbiljan, autoritativan, pokazao mi je rukom foteljicu i seo. Osetio sam da neću imati mnogo vremena na raspolaganju. I odmah, u prvom minutu, dok sam postavljao pitanje, počinio sam kobnu grešku: izgovorio sam sintagmu "bivše socijalističke zemlje"... Naoko mirno, pribrano lice Bžežinskog, odjednom je promenilo boju; bledilo je zamenila ružičasta nijansa.

- Šta ste rekli? Koje su to "bivše socijalističke zemlje"? - upitao me je povišenim glasom, streljajući me pogledom.

Našao sam se u čudu, uplašen da će i meni i Smiljaniću pokazati vrata pre nego što počnemo snimanje intervjua.

- Mislio sam, - počeh da mucam - na Sovjetski Savez, Rumuniju, Bugarsku, Mađarsku.

- To nisu socijalističke, već komunističke, boljševičke, banditske tvorevine! To su zemlje koje je uzurpirala pljačkaška tiranija birokrata i ubica!" - produžio je u još višem tonu Sveti Bžežinski.

NASTALA je pauza, iz koje smo mogli da iziđemo samo na jedan način: da se ja nekako izvučem poričući neoprezno izrečen pojam.

- Da, naravno slažem se s vama... Omaklo mi se, jer se izraz "socijalističke zemlje" kolokvijalno ustalio.

- Moramo da raspravimo u startu sve nedoumice - nastavio je američki Poljak. - Ne mislim da su zemlje Centralne Evrope bile socijalističke. Njima su upravljali komunisti, koji su uglavnom gušili i ubijali socijaliste. Mnogo je onih koji su obešeni zato što su bili socijaldemokrate. Socijalizam je za mene humana misao jednog Ferdinanda Lasala ili Roze Luksemburg, makar koliko bila idealistička. Boljševička privreda nije bila socijalistička. Tom privredom upravljala je država u rukama birokrata. Zbog toga se protivim vašoj terminologiji, koja navodi na pogrešne zaključke, koja u izvesnom smislu minimizira nesreće i surove zablude tih naroda.

BIVŠE komunističke zemlje moraju da prebrode nataloženo zlo kako bi postale ponovo normalne, tržišno orijentisane.Komunistička vladavina bila je kombinacija birokratske lukavosti, klasne eksploatacije, privilegija jednih na štetu miliona drugih, represije i političkog ugnjetavanja. To je bila vlast koja je uništavala pluralizam u društvu, slobodnu misao i privatnu inicijativu. Posle nacizma bilo je sasvim moguće da pomenute zemlje pređu u tržišno orijentisano demokratsko društvo. Jer, nacizam nije bio toliko sveobuhvatno totalitaran kao komunizam. Mnogo je teže prevazići nasledstvo koje je ostavio komunizam od onog nacističkog. Proći će mnogo vremena pre nego što se bolesna bivša komunistička društva vrate zdravom razumu, osnovnim slobodama i racionalnom privređivanju, tačnije demokratiji.

NA MOJU primedbu da smo svedoci buđenja levice u savremenom svetu, Zbignjev je brzo uzvratio:

- Podela na levicu i desnicu, koja je nastala u devetnaestom veku kao reakcija na industrijalizaciju, danas je gotovo beznačajna. Više ne znam šta znači reč "levičar". Da li danas na svetu postoji i jedna inteligentna osoba koja zaista ozbiljno čita Engelsa i Marksa, a da ne govorimo o Lenjinu i njemu sličnim kriminalcima, kako bi otkrila šta je trebalo da bude njihova filozofija i njihova politika?

SUTRA: RUSIJU PODELITI NA TRI DELA