Rusiju podeliti na tri dela

RAZGOVOR sa Zbignjevom Kazimjeržom Bžežinskim, vođen u zgradi Instituta za geostrategiju u Vašingtonu, koji danas nosi ime ovog gurua globalizma, neizostavno je sa teme o levici prešao na njegov doživljaj Rusije.

"U svojoj knjizi `Velika partija šaha` izneli ste uverenje da se budućnost sveta raspliće na evroazijskom prostranstvu i da u tom smislu Rusiju treba podeliti na tri dela: zapadni, sibirski i dalekoistočni. Takva podela oslabila bi Rusiju još više, bila bi u interesu onih ekonomskih faktora Zapada koji bi da se što lakše domognu bogatih prirodnih resursa ove velike zemlje?", zapitao sam oprezno, pazeći da ne pomenem Ameriku kao zainteresovanog "ekonomskog faktora".

"MOJE reči izvrćete i vi i drugi", odgovorio je Bžežinski, odmahnuvši rukom. "Moja je namera da ukažem na ozbiljan problem Rusije, na ono što je koči u naporima da se stabilizuje, upravo kao pijanac kad traži oslonac da ne bi pao. Rusija je u postimperijalističkoj fazi, budući da je izgubila uticaj u Evropi, da je njena statistička ekonomija pred kolapsom. Problem Rusije je to što je ekstremno centralizovana, što svi konci polaze iz Moskve. I u prošlom periodu i u budućnosti mnogi delovi su bili i ostaće nerazvijeni. Potrebna je decentralizacija, viši stepen samostalnosti velikih regiona, i u tom smislu je neophodna strateška podela teritorije.

ZAMISLITE koliko bi bio povoljniji položaj perifernih krajeva kada bi planiranje, finansiranje i investiranje bilo disperzivno. Takvi delovi Rusije bili bi osposobljeni da sarađuju sa susednim državama, da unapređuju svoju organizaciju. Recimo, Daleki istok bi mogao da razvije intenzivniju razmenu s perspektivnom Kinom i bogatim Japanom.

Zapadna Rusija bila bi u boljem položaju što se tiče privredne saradnje sa nordijskim zemljama i Evropom u celini. Jer, birokratija centralizovane države iskorišćava one viškove sredstava koji bi možda trebalo da pripadnu nedovoljno razvijenoj periferiji."

DEMOGRAFSKA kretanja, seobe naroda, odnosi prenaseljenih i nedovoljno naseljenih, odnosno siromašnijih i bogatijih zemalja, nametnuli su se kao tema, naročito u odnosima giganata, Rusije i Kine.

"Moja vizija nije nimalo ružičasta", kao da opominje moj sagovornik. "Bacite pogled na ovu mapu. Vidite li da je ruski deo Azije prostran koliko cela ostala Azija? Na tom delu Rusije živi oko 35 miliona ljudi, a u Kini milijarda i trista-četiristo miliona. Osnovno je pravilo fizike da će se prepunjeni sud izliti i preliti u onaj prazan.
Rešenje je u investiranju Dalekog istoka, u privlačenju stranih investicija, u migracionim tokovima prema Istoku. Ako Sibir postane gradilište i jak privredni region, Rusija će imati budućnost. Kažu da sam ja rusofob, što nije tačno. Ja imam divne prijatelje u Rusiji."

GOVOREĆI o Kini, Bžežinski mi je doslovno rekao da će Kina biti samo regionalna sila i da dugo neće biti sila globalnog značaja! Vreme koje je proteklo od ovog našeg razgovora do danas umnogome je pokazalo da je veliki strateg pogrešno mislio i računao. Njegove misli o budućnosti Evropske unije i ulozi Amerike takođe su bile na klimavim nogama.

"Mislim da bi trebalo da podržimo Nemačku i Francusku u nastojanju da ojačaju jedinstvo Evrope, koja je trenutno pod dobrovoljnim američkim protektoratom. Nama, Americi, potreban je pravi globalni partner, možda i više partnera. Amerika ne želi da doveka bude globalna vodeća sila. Ja bih želeo da se ostvari dugoročno strateško partnerstvo. Želeo bih da takvo partnerstvo imamo sa Evropom, ali i sa Kinom. Kinezi veoma dobro znaju da im je za razvoj potreban kapital, ali i moderna tehnologija, i znaju gde to mogu naći."

"Da li širenje NATO na sve veći broj zemalja služi miru, da li je nuklearna opasnost nad svetom još aktuelna?"

"NEĆEMO se nikada rešiti nuklearnog oružja, jer se ne možemo odreći znanja. Usporićemo razvoj i umnožavanje nuklearnog arsenala, valjda ćemo sprečiti da bude upotrebljen u magnovenju ili besu političara, ali nećemo ga se osloboditi. Širenje NATO služi širenju mira i ujedno američkog uticaja. Ove dve stvari se podudaraju, uklanjajući neizvesnost i nesigurnost u Evropi. Amerika je glavni garant globalne stabilnosti. Bez uplitanja Amerike nastala bi anarhija.

Međutim, Amerika mora i da se hvata ukoštac sa unutrašnjim pitanjima. Mislim da postoji alternativa što se tiče budućnosti SAD: ili ćemo imati postepenu transformaciju američke superiornosti u neku vrstu stvarne globalne saradnje koja se zasniva na podeli moći, ili će, pak, američka premoć oslabiti zbog nezainteresovanosti američkih građana, zbog slabog ili pogrešnog liderstva. Slaba, potisnuta Amerika, može prouzrokovati samo jednu posledicu - sveopštu globalnu anarhiju, haos i beznađe."

OTMENO, hladno, učtivo, pružio mi je ruku i brzim korakom, mladićki, napustio je prostoriju. Duboko sam odahnuo, svestan da smo u ovom razgovoru bili na dvema različitim stranama, u nekoj vrsti pritajene svađe. Krajnje neobičan intervju, u kome sam ja morao da se klonim izraza koji smetaju "Svetom Bžežinskom", a on ostao ono što jeste - zastupnik američke supremacije i interesa krupnog kapitala. Majka Tereza i "divni prijatelji u Rusiji" bili su samo stilske figure njegove retorike.

NAJAVIO RAZBIJANjE JUGOSLAVIJE

ZBIGNjEV Bžežinski kao siva eminencija i zakulisni činilac američke spoljne politike bio je povezan sa mističnim centrima moći, kao što su AFL-CIO (savez Američke federacije rada i Kongresa industrijskih organizacija), Grupa Bilderberg, Trilateralna komisija... Njegova knjiga "Velika šahovska tabla" (1997), napisana s ciljem slabljenja njemu mrske Rusije, izazvala je mnoge negativne reakcije u svetu. U govoru, održanom 1978. za američke učesnike svetskog skupa sociologa u Upsali (Švedska), Bžežinski je proročki najavio razbijanje Jugoslavije i posledično stradanje srpskog nacionalnog entiteta.