Jugoslavija je bila osuđena na propast kao nepoželjan primer, kao politička opasnost: Mišel Čosudovski o ekonomskom pokoravanju sveta

MIŠEL Čosudovski, profesor emeritus ekonomskih nauka na Univerzitetu u Otavi (Kanada), jedan od najglasnijih kritičara ekspanzije krupnog kapitala koji razara nacionalne ekonomije širom sveta, rođen je u Švajcarskoj 1946. godine, u porodici jevrejskih emigranata iz Rusije. Školovao se u Ženevi, Mančesteru i Hagu, a doktorirao na Univerzitetu Severne Karoline (SAD). Govori pet evropskih jezika, služi se sa još toliko, među kojima je i kineski. Kao profesor-gost (visiting professor) radio je u zemljama Latinske Amerike, u Kini, Jugoistočoj Aziji, podsaharskoj Africi i u pacifičkom regionu, gde je izučavao različite ekonomske sisteme, uvek iz ugla dobrobiti za obične ljude.

Osnivač je i direktor Centra za proučavanje globalizacije u Montrealu i urednik časopisa "Globalno istraživanje" (Global Research). Njegova knjiga "Globalizacija siromaštva i novi svetski poredak" (1997, 2003), jedna od 11 koje je objavio, štampana na 13 jezika, izazvala je potres u naučnim i političkim krugovima Zapada zbog autorove oštre ktitike novog porobljavanja naroda putem ekonomskih mera. Dobio je nadimak "kanadski Čomski". Čuveni su njegovi "Razgovori s Fidelom Kastrom"(2010). Odlučno se suprotstavio agresiji NATO na Srbiju, pošto je devedesetih godina javno razobličio uzroke razbijanja Jugoslavije. Vlada Republike Srbije odlikovala ga je Ordenom za zasluge.

DABAR, ta zubata napast koja obara i debela stabla da bi izgradila stanište u blizini vode, zabrinjava profesora Čosudovskog zbog šteta počinjenih u blizini njegove vile nedaleko od Montreala. Dok laganim korakom prolazimo pored survanog drveća, on nemoćno širi ruke, ali kroz osmeh kao svi oni koji u stvari vole životinje. Tog dana poznog leta 1995. Čosudovski, čovek od velikog autoriteta među ekonomistima američkog kontinenta, još je u punoj snazi, tek mu je četrdeset deveta. Živo gestikuliše, njegov engleski malo je zamućen francuskim akcentima.

U kući okrenutoj prema travnatoj kosini koja se završava daleko, na obali jezera, sedamo za sto za obedovanje ispod velikog prozora. Uz kafu kojom nas služi njegova ljupka supruga, takođe naučni radnik, započinjemo razgovor, razume se o knjizi "Globalizacija siromaštva".

"U TOJ knjizi izložio sam rezultate svojih istraživanja fatalnih ekonomskih reformi koje su Međunarodni monetarni fond i Svetska banka počele da sprovode osamdesetih godina. Te reforme bukvalno su uništile nacionalne privrede, donoseći siromaštvo, devalvaciju valuta, zatvaranje škola i bolnica. Takva politika primenjena je i u Jugoslaviji posle Titove smrti.

Danas smo svedoci perfidnih manipulacija, ne samo u zemljama u razvoju, već i u onima koje su bile u sastavu Istočnog bloka u Evropi, u bivšem Sovjetskom Savezu. Dovoljno govori podatak da u Bugarskoj, recimo, penzioneri dobijaju dva dolara mesečno! To je pustoš kakvu iza sebe ostavljaju mešetari međunarodnih finansijskih institucija, koji rade po nalogu Volstrita."

Zamolio sam profesora Čosudovskog da mi pobliže objasni u čemu se sastoje metodi razaranja nacionalnih ekonomija i zašto se to čini.

"SRAČUNATA dvoličnost krupnog kapitala koji zloupotrebljava prelazak u slobodno tržište, surovost i beskrupuloznost globalnog kapitalizma koji sprovodi takozvane reforme s ciljem razaranja postojeće ekonomske supstance politički podrivenih zemalja kako bi se te zemlje dovele u dužničko ropstvo i zavisnost i kako bi njihovo tržište postalo prazan prostor za višak proizvoda na Zapadu. Politički lideri u službi ekonomskog pokoravanja sveta govore nam da je liberalno tržište po njihovom receptu pravo rešenje za prevladavanje siromaštva, a činjenica je da smo na početku novog milenijuma suočeni sa ogromnom nezaposlenošću, bedom i izbijanjem regionalnih ratova.

Zapravo, svedoci smo procesa uništavanja privrede donedavno nezavisnih država, potiskivanja malih proizvođača, preotimanja tržišta. Evo šta se desilo u Čileu 1973, posle vojnog puča, pošto je vlada generala Pinočea preuzela vlast.

PREHRAMBENI proizvodi poskupeli su četiri puta! Kad Međunarodni monetarni fond uđe u neku zemlju u ulozi 'spasioca', prvo sprovede devalvaciju koja vodi u hiperinflaciju. Vrednost zarada opada iz dana u dan. Sve to desilo se i u Jugoslaviji. Svetska banka se pojavila u vašoj zemlji 1980. godine, da bi preko svojih predstavnika primenila nešto što oni zovu 'stečajni program'. Uticali su, prvo, na menjanje zakona, a onda pokrenuli likvidaciju industrijskih preduzeća. Za samo nekoliko meseci 600.000 ljudi ostalo je bez posla.

Plan je bio da 1,9 miliona radnika bude otpušteno u ime profitabilnosti. Nastao je prazan prostor u koji ubacuju višak svojih proizvoda. Istovremeno, putem kredita sa visokim kamatama uvode zemlju u dužničko ropstvo, isisavaju višak vrednosti i ostavljaju za sobom pustoš i bedu. Ovakvi 'stečajni programi', kao represivno sredstvo, sprovode se u celom svetu. A taj postupak u Jugoslaviji poslužio je kao model... Ne živimo u svetu u kome vladaju nestašice, već u svetu u kome postoji višak proizvoda. Zato treba zatvoriti fabrike u zavisnim zemljama i plasirati svoju robu."

IZ MOG sagovornika, koji obuzdava gnev i ogorčenost, provalila je bujica optužujućih argumenata:

"Jugoslovenski eksperiment socijalističke tržišne privrede davao je rezultate. Gradili ste konkurentnu privredu izvan privatnog vlasništva. Razvili zadivljujuću socijalnu zaštitu stanovništva, besplatno lečenje i školovanje i tako dalje. Uspešna socijalistička zemlja?! To je izazvalo otpor, kvarili ste predstavu o propalim ekonomijama u Istočnoj Evropi.

Trebalo vas je onemogućiti kao nepoželjan primer, kao političku opasnost. Uvesti vas u red zemalja koje mole za milost. Sprovesti perfidnu kolonizaciju. Jugoslavija je bila osuđena na propast odmah posle Titovog perioda. I šta su MMF i CIA uradili u vašoj zemlji?

OSLANjAJUĆI se na nataložena istorijska iskustva Balkana, podstakli su sukob među republikama pričama o neravnopravnosti, odnosno o tome da su neke republike oštećene u ekonomskoj razmeni, čak opljačkane. Braća se najlakše posvađaju oko podele imanja. Ali, to nije bilo sve.

Zamrzli su novčani transfer između republika i secesija Hrvatske i Slovenije počela je defakto već u januaru 1990. Inostrani kreditori zaustavili su priliv prihoda u pomenute republike, jer je novac morao da ide na otplatu dugova klubovima poverilaca u Londonu i Parizu. Bio je to plan da se razbije jugoslovenska federacija."

ZATVORI NOVA INDUSTRIJSKA GRANA

DANAS je, na primer, u Americi, u Kaliforniji, 30 procenata obojenih muškaraca, između 18 i 35 godina starosti, na robiji, ili je osuđeno na uslovnu kaznu, ili čeka suđenje! Ali, to nije sve. Zatvori su privatizovani i funkcionišu kao nova industrijska grana, sa jeftinom radnom snagom... A šta rade mediji? Iskrivljuju sliku stvarnosti. Govore nam o blagostanju, o obilju, ali čak i u najbogatijim zemljama ljudi su osiromašeni, marginalizovani, obespravljeni - rekao je Mišel Čosudovski.