Vernost starog prijatelja

PJER-MARI Galoa, istaknuti geopolitičar i vojni strateg, rođen 29. juna 1911. godine u Torinu u Italiji, posle završenih visokih vojnih škola, napredovao je do čina generala vazduhoplovstva. Bio je blizak saradnik predsednika De Gola i jedan od kreatora "koncepcije nuklearnog odvraćanja". Predavao je vojne nauke budućim oficirima u Francuskoj, Sjedinjenim Državama, Japanu, Argentini, Velikoj Britaniji. Posvećen strateškim doktrinama, bio je istovremeno i politički aktivan. Kao osnivač Foruma za Francusku borio se protiv usvajanja evropskog ustava.

Tokom rata na tlu bivše Jugoslavije, od 1991. do 1996, a naročito u danima NATO agresije na Srbiju 1999, stao je na stranu istine i javno digao glas protiv nepravednog optuživanja Srbije u međunarodnoj javnosti, kritikujući odnos Francuske i celog Zapada prema srpskom narodu. Agresiju na SR Jugoslaviju smatrao je zločinom. Preminuo je u 99. godini, 2010. godine.

CRNI flor prebačen preko Spomenika zahvalnosti Francuskoj na Kalemegdanu tokom bombardovanja Beograda i drugih gradova Srbije 1999. godine, ta mučna slika izneverenog tradicionalnog prijateljstva pratila me je tog proleća 2000. u Parizu, mom omiljenom Parizu, koji za mene više nije bio grad radosnih susreta sa mnogim voljenim ljudima, grad koji treperi od svakolikih uzbuđenja na svojim bulevarima, u svojim pozorištima, koncertnim dvoranama, muzejima, knjižarama.

Mučnina izdajstva koju su na Srbe bacili avioni NATO, a među njima i oni sa francuskim nacionalnim obeležjima, pratila me je dok sam se sa snimateljem Čedom Filipovićem približavao stambenoj zgradi u elitnom Šesnaestom arondismanu. Potajno sam verovao da će me razgovor sa uglednim vojnim teoretičarem i autorom dubokoumnih knjiga političke sadržine, koji je rado pristao da me primi u svom domu, donekle oraspoložiti. General Pjer-Mari Galoa, u 89. godini nije posustajao u javno iskazanoj odbrani Srbije, spreman da se suprotstavi ucenama, pretnjama i nasilju nad ponosnim narodom, pripadajući generaciji koja pamti i čuva u srcu francusko-srpsko bratstvo.

U radnoj sobi nas je dočekao general sedeći za pisaćim stolom. On je ustao i srdačno se rukovao sa obojicom. Omalen, živih očiju, fizički sasvim siguran na nogama, energičnih pokreta, u sivom odelu koje je nosio kao svi oficiri - tako da vam se čini da mu je maločas navučeno umesto uniforme, osvaja svakoga srdačnošću, neposrednošću i skromnošću. Drag čovek, oslobođen sujete i formalnosti, spreman je da odgovara na moja pitanja.

Onda sam, na ono poznato Filipovićevo "pažnja, kamera ide", započeo intervju. Moje prvo pitanje odnosilo se na stanje unutar NATO, na odnose Evrope i Amerike.

- Opasnost koja mi se čini najočiglednijom za celo čovečanstvo, to je nametanje ekonomskih faktora kao prioritetnih u odnosu na političke, tačnije dominacija interesa Sjedinjenih Država, njenog kapitala, koji prelazi preko svih obzira, svih obaveza po međunarodnom pravu - glasio je početak odgovora generala. - Primer za to je ono što se dogodilo u na Balkanu. Nasilno instaliranje vojne moći uprkos tobožnjeg prava na suverenitet Srbije. Ili ono što je zadesilo Irak, državu koja je bila kupac francuske robe.

PRODALI smo ovoj zemlji velike količine oružja. Prodali im nuklearnu centralu i obučili njihove ljude. A onda smo ih bombardovali zato što su učinili ono što smo mi želeli! Nismo imali nikakvog interesa da učestvujemo u američkoj invaziji. Isto tako, nije nam bilo u interesu da se razbije Jugoslavija, a još manje da bombardujemo srpski narod. Srbe do kojih nam je stalo, jer su bili na našoj strani tokom krvavih iskušenja u dva svetska rata, Jugoslaviju koja je tvorevina naše zajedničke pobede.

Sledili smo Nemačku, koja je odlučila da uništi Jugoslaviju i Čehoslovačku, dve zemlje proistekle iz njihovog poraza. Cilj Nemaca je oduvek bio da versajski ugovori budu izbrisani. Molim vas lepo, posle novembra 1991. Nemačka prerano priznaje Sloveniju i Hrvatsku. Kancelar Kol izjavljuje da je razbijanje Jugoslavije njegova velika pobeda! A ja mislim da je to bio poraz Francuske. Prema tome, Francuska je ponižena na Balkanu.

EVROPA koja ima običaj da drži lekcije svetu i koja je tokom vekova bila avangarda, ponosna na svoje uspehe, pristala je na poništenje država-nacija, na objedinjavanje rasparčanih celina pod kontrolom Amerike. Ovu tendenciju veoma brzo i mudro shvatila je Nemačka, koja iz toga izvlači korist.

Francuzi su govorili: ukoliko stvorimo zajedničku Evropu, sasvim je prirodno da mi budemo glavni, da francuska kultura, francuske ideje povezuju sve narode Evrope. Otuda izvesno razočaranje, izvesno kolebanje prema Evropi kakva nastaje pred našim očima. Neminovno je da Nemačka preuzme odgovornost i liderstvo Evropske unije, sa svim posledicama. A šta to znači?

Ako se evropska ideja sastoji u stvaranju unije koja bi bila ravnopravan rival velikih geostrateških celina, koje su odavno centralizovane, kao što je to Japan, kao što su SAD, kao što će biti obnovljena Rusija, ili sutra Kina i Indija, onda treba imati jedinstven mehanizam vlasti, jedan mozak, jedan upravljački tim, jedan parlament, jedan generalštab, jednu jedinu armiju. A kako to postići sa dvadeset i nekoliko zemalja, koje se ne odriču svog suvereniteta? Zato danas tapkamo u mestu.

- POLITIČKI nesporazumi, konfliktne situacije, sukobi ekonomskih interesa, da li mogu dovesti do novog velikog ratnog sukoba? Da li je opravdan strah od upotrebe nuklearnog oružja u nekom iracionalnom momentu? - Pitao sam generala, koji je bio na čelu nuklearnih snaga Francuske u vreme De Gola.

- Amerikanci i Rusi su se angažovali u glupom rivalstvu tokom Hladnog rata, koje je rezultiralo ogromnim stokovima nuklearnog i hemijskog oružja na koje su potrošili milijarde dolara i rubalja, a danas im treba još više novca da bi uništili te nepotrebne potencijale. Jer, jednog čoveka ne možete ubiti sto puta, niti možete jedan grad uništiti dvadeset puta.

FRANCUSKA je razvila doktrinu ograničenog odvraćanja, odnosno raspolaganja onom količinom nuklearnog oružja koje je dovoljno da osujeti nameru neprijatelja da nas napadne. Međutim, ostaje pitanje odbrane u oblasti ekonomije. Naime, na obzorju su velike privredne sile, osim Amerike. Milijarde Azijata, u oblastima Azije, Pacifika, milijarda i četiri stotine miliona Kineza, otprilike toliko Indusa. I to sutra. A tu su još Vijetnam i obe Koreje - ceo jedan džinovski svet koji je veoma inteligentan, radan, koji postaje superproizvođač, ostajući pri svemu tome skromnih zahteva. To je pretnja sukobom između dva sveta, zapadnog i istočnog. Da li će Azija biti strpljiva, da li će pobediti njena mudrost, ili će poći nasilnim putem, kojim je pošla Evropa u prošlosti, vodeći ratove i revolucije?"

NEMAČKA PREUZIMA KORMILO

UZ POMOĆ SAD Nemci nastoje da njihova zemlja sačuva integritet i koherentnost, dok će njeni evropski partneri biti usitnjeni, frakcionisani, i prema tome pogodni za modeliranje, drugim rečima da Nemačka preuzme kormilo. Posle ujedinjenja Nemačka je postala nadmoćna u Evropi, čime je poremećena ravnoteža evropske građevine. Francuska, druga po veličini i snazi u Evropi, sa 30 do 40 odsto nemačkog bruto nacionalnog prihoda, gubi svoj značaj - rekao je general Galoa, kreator "koncepcije nuklearnog odvraćanja".

SUTRA: Igra Amerike sa Islamom