Plaćenici ratovali u Hrvatskoj: Amerikanci učestvovali u operativnom i u obaveštajnom radu

DANAS su privatne vojne kompanije (PVK) postale neophodna dopuna državnoj vojsci i snagama bezbednosti, međunarodnim i nevladinim organizacijama, kao i preduzećima koja rade u zoni konflikta i nestabilnosti. Za funkcionisanje PVK postoje određeni pravni mehanizmi, između ostalog deklaracija Montrio, ali postoje i određena ograničenja. Upravo SAD pokušavaju da proguraju projekat koji je usmeren ka liberalizaciji primene plaćenika po celom svetu.

Sistem koji se koristi u SAD za regulisanje funkcionisanja Privatnih vojnih kompanija već predlaže osnovni plan za vlade drugih zemalja, da bi ga preuzele kao osnovu na nacionalnom nivou... - piše jedan od apologeta najamništva. To je sasvim logično jer kultura divljih gusaka, kako zovu plaćenike, doživela je svoj procvat upravo u toj zemlji.

U ovom trenutku saradnici firmi koje organizuju obezbeđenje i vojsku, poznatiji kao privatne vojne kompanije, sve češće učestvuju u oružanim konfliktima, ali onim koji su slabijeg intenziteta. Vojne ustanove i specijalne službe vrlo rado prebacuju na privatne korporacije vojnog karaktera brigu o zaštiti objekata i praćenju robe (tereta). Na poslovnom jeziku to se naziva "autsorsing" to jest prenošenje određenih državnih i upravljačkih funkcija na privatna lica. Ovo je posebno rasprostranjeno u zemljama Zapada, jer su tamo političke, korporativne, intelektualne i finansijske vlasti međusobno povezane.

SA DRUGE strane to ima veze sa isforsiranim smanjenjem vojske i pacifikacijom onoga što je od nje ostalo, što nije adekvatno za realnu geopolitičku situaciju. Stoga je normalno što taj vakuum sve češće popunjavaju stranci i privatna lica. Posledice ovakvih tendencija su nepredvidive, jer ukoliko u privatnim rukama bude skoncentrisano više naoružanja nego u rukama zvaničnih strukturu vlasti - ministarstava odbrane i unutrašnjih poslova, u nekom trenutku ovakve "igre sa vatrom" mogu da dovedu do političke destabilizacije pa čak i do državnih prevrata. Ovakav disbalans je počeo da se ispoljava u Ukrajini, gde je velika količina oružja u rukama samozvanih bataljona koji ne pristaju da se potčine centralizovanoj upravi i jednostavno se bave pljačkom i nasiljem.

Bilo je slučajeva kada su PVK direktno učestvovale u državnim prevratima. 2004. kompanija Logo Logistics (Velika Britanija, Južnoafrička Republika) potpisala je ugovor za izvođenje državnog udara u Ekvatorijalnoj Gvineji. Istraživanja su pokazala da je u ovu zaveru bio umešan Mark Tačer, sin premijera Velike Britanije Margaret Tačer.

U AFRICI pionir u ovoj oblasti je kompanija Executive Outcomes, koja se pojavila 1989. na čelu sa bivšim načelnikom zapadnoevropske službe za diverzije Ministarstva odbrane Južnoafričke Republike Ebenom Barlou. Executive Outcomes, iza koje je stajala britanska obaveštajna služba, isto tako je bila angažovana u Zambiji, Ruandi, Burundiju i Zairu i postala deo holdinga Strategic Resources koji se bavio celim nizom usluga počevši od obezbeđenja i uloge privatnih islednika do finansiranja, investicija i građevinarstva. U ovaj holding ušla je i Naftna kompanija koja se bavila vađenjem dijamanata i zlata, avio-kompanija Ibis Air.

Marta 1993. ova kompanija je bila angažovana u Angoli, kada su snage UNITA zauzele grad Sojo, u kome se nalazio veliki centar za preradu nafte. Januara 1995. Executive Outcomes je dobila ugovor sa vladom Sijera Leonea za pripremu vojske ove zemlje i faktički borbenu operaciju protiv ustanika Udruženog revolucionog fronta (Revolutionary United Front), koji su u tom trenutku ušli u glavni grad Sijera Leonea, Fritaun, i preuzeli kontrolu nad rudnicima oksida titana Sierra Rutile i boksita Sierramoco.

PRETPOSTAVLjA se da je svakoj kompaniji za vojne operacije svakog meseca bilo isplaćivano od milion do milion i dvesta hiljada američkih dolara. Već u aprilu 1995. Fritaun je bio očišćen od ustanika, a u avgustu iste godine snagama kompanije bio je očišćen rejon u kome su se nalazila nalazišta dijamanata Koibu, posle čega je na štab Udruženog revolucionog fronta bio organizovan desant helikopterima, usled čega je isti bio uništen. Novembra 1996. je u Sijera Leoneu potpisan sporazum o miru, a u februaru 1997. ugovor između kompanije i vlade Sijera Leonea bio je raskinut.

Za operaciju u Sijera Leoneu bila je angažovana i američka kompanija International Charter Incorporated of Oregon (ICI). Njeno rukovodstvo su činili bivša vojna lica snaga specijalne namene SAD, čiji je zadatak bio, da, ne privlačeći pažnju na činjenicu da u svemu postoji uloga SAD, pripreme kontingent armije "mirotvoraca" Nigerije i da budu njihova ratno i pozadinsko obezbeđenje u zoni vojnih operacija. Kompanija ICI je za rad u Sijera Leoneu koristila helikoptere Mi-8 sa ruskom posadom, a pošto je stekla određena iskustva u Sijera Leoneu dobila je ugovore i u Liberiji i Haitiju.

Još jedna kompanija iz SAD Military Professional Resources Inc. Bila je formirana 1987. u Aleksandriji da pruži pomoć u interesu SAD. Za ovu potrebu, MPRI je iskoristio usluge 200-300 lica za stalno i desetinu puta više lica koja su privremeno radila u vojnoj službi - oficira i vodnika (u rezervi i ostavci) američkih oružanih snaga, pre svega viših oficira.

OVA KOMPANIJA je svoja prva ratna iskustva stekla u bivšoj Jugoslaviji, tačnije u Hrvatskoj, nakon što su 29. septembra 1994. ministar odbrane SAD Vilijam Peri i ministar odbrane Hrvatske Gojko Šušak potpisali u Pentagonu ugovor o saradnji u vojnoj oblasti. U okviru ovog ugovora je bilo dogovoreno učešće kompanije MPRI u pripremi hrvatskih oružanih snaga i učešća njenih stručnjaka u planiranju operacija hrvatske vojske. MPRI je tada izvršavala zadatak u interesu vlade SAD i preko generala Džona Sevala i vojnog savetnika državnog sekretara SAD Vorena Kristofera dobijala direktne naredbe od predsednika Bila Klintona.

CENTAR komandovanja, upravljanja i koordinacije akcija i Centar obrade podataka obaveštajne službe je osnovala kompanija u Generalnom štabu hrvatske armije, u kome su učestvovali kako u operativnom, tako i u obaveštajnom radu hrvatskog Generalnog štaba i obezbeđivali čvrstu saradnju između hrvatske i američke službe, između ostalog i u prisluškivanju razgovora između jugoslovenske i ruske strane i obezbeđivanju hrvatskog štaba podacima o srpskoj vojsci.

Informacije su se prenosile pomoću američkih vojnih satelita i bespilotnih letelica američke armije, postavljenih na ostrvu Brač. MPRI je isto tako uputila svoje grupe instruktora za obuku mobilnih grupa u aktivnom delu i dodatnih jedinica hrvatske armije u prvom redu, u sastav snaga specijalne namene i delove garde hrvatske armije.

PRODAJA TEHNOLOŠKOG ZNANjA

ŽENEVSKI centar za demokratsku kontrolu oružanih snaga u svojim istraživanjima ukazuje da privatne vojne kompanije mogu da predlažu svoja znanja u oblasti visokih tehnologija za koje oružane snage ne mogu obezbediti odgovarajuće stručnjake. U drugim slučajevima PVK kompenzuju odsustvo jednih ili drugih vojnik formacija. Na primer, zahvaljujući potpisivanju ugovora sa izraelskom kompanijom Levdan predsednik Konga Brazavila je uspeo da rasformira vojni blok koji je bio lojalan prethodnom predsedniku.