Političari se pridružuju zaveri

KAD je službeno saopšteno da se porođaj kraljice ne može očekivati, zavera je dobila nove pristalice; među njima se nalazio i ondašnji major Luka Lazarević, zet svojevremenog vaspitača kralja Aleksandra i predsednik vlade dr Lazara Laze Dokića, čiji je otac bio poznat kao pristalica dinastije Karađorđevića.

Ukupno, posle saopštenja da kraljica Draga neće roditi, broj pripadnika zavere, u Beogradu i unutrašnjosti, narastao je na dve stotine, istaknuto je u austrougarskom dokumentu, i posebno podvučeno, u vezi s tim, da "apsolutno nijedan oficir" nije pritom bio spreman da nešto preduzme protiv samog kralja Aleksandra.

Tek kad je toliko oficira bilo zavrbovano, kaže se u specijalnom izveštaju austrougarskog poslanika, rukovodstvo zavere je odlučilo da se poveže sa političkim ličnostima. Po predlogu generala Atanackovića, najpre je kontakt uspostavljen sa Đorđem Genčićem. To je učinjeno s razlogom. Prvo, Genčić je među oficirima bio poznat kao veliki privrženik kralja Milana, a na drugoj strani, kao ogorčeni protivnik kraljice Drage.

ZBOG kraljice Drage, Genčića je kralj Aleksandar stavio u zatvor. I ko zna kako bi prošao da nije bilo intervencije austrougarskog poslanika u Beogradu, barona Hajdlera, koji je to učinio po nalogu Beča, gde je Genčić važio za pouzdanog austrofila. Pre nego što je do intervencije došlo, inače, pred samo suđenje, kralj Aleksandar je grmeo na sav glas da Genčić zaslužuje da bude obešen, i da bi ga on, kralj, rado dodirnuo prstima, da bi se uverio da li visi.

Razlog što je Genčić bio uhapšen bila je uvreda kraljice Drage. To delo uvrede on je počinio u dva pisma, koja je navodno hteo da uputi kralju Aleksandru, a u kojima je, između ostalog, za samog kralja rekao da se s njim u razgovoru poslužio "rečnikom koji se može teško čuti i u jednom persijskom hanu".

DO PRVOG sastanka rukovodstva zavere i Genčića treba da je došlo, prema austrougarskom dokumentu, 14. septembra 1902. godine, u stanu majora Luke Lazarevića. U tom času, kad je do ovog susreta došlo, plan za uklanjanje kraljice Drage već je bio gotov. Po njemu, trebalo je da se prilikom neke svečanosti na kralja inscenira atentat. Tobožnji atentator imao je da otvori vatru u pravcu kralja, ali da puca tako visoko da ga ne pogodi. Čim bi se to desilo, jedna grupa oficira-zaverenika trebalo je da pritrči kralju i kraljici i obrazuje krug oko njih, a druga grupa da opkoli "atentatora", tobož ga uhapsi i potom, na ulici, omogući mu da se skloni u sigurnost.

U opštoj gužvi, grupa oficira čiji je zadatak bio da stvori krug oko kralja i kraljice, trebalo je da kraljicu odvoji od kralja, odvede do pripremljenih kola i odveze, na kraju, na obalu Save, tamo strpa u čamac i nasred reke baci u vodu...

Sa ovim planom, kad mu je saopšten, Genčić nije bio potpuno saglasan. Njegov predlog je bio da kraljicu čim tobožnji atentator otvori vatru zgrabe lica u civilu i sprovedu je u njegov vinograd, a da oficiri opkole kralja i saopšte mu da je atentat organizovan samo zbog kraljice.

NA SLEDEĆEM sastanku sa rukovodiocima zavere, održanom 24. septembra 1902, u Genčićevom vinogradu, Genčić je saopštio da je za zaveru zadobio Jovana Avakumovića, Acu Borisavljevića, Hadži Tomu, Kostu Jezdića, advokata Acu Novakovića i Dragomira Rajovića, onog istog Rajovića koji je kao predsednik prekog suda u Zaječaru, 1883. godine, izvršavajući bespogovorno naređenje kralja Milana, poslao mnoge radikale na gubilište, a mnoge na robiju. Jezdić je bio policijski službenik. Posle pokušaja atentata na kralja Milana, on je uhapsio Nikolu Pašića u Požarevcu i sproveo ga u Beograd.

Sem sa pomenutim ličnostima, Genčić ni sa kim drugim od javnih radnika i političara nije ni pokušao da stupi u kontakt, sa izuzetkom Pašića i Ljube Živkovića. Pašiću je Genčić, prvo, nagovestio mogućnost "eventualnog legalnog udaljenja" kraljice Drage. Pašić mu je, međutim, shvativši pravi smisao rečenog, odgovorio da je to stvar koja se tiče samo kralja, i da on o tome treba da odluči. Ako bi kralj rešio da se razvede, on, Pašić, sa svojim pristalicama, pružiće mu najveću podršku, ali samo njemu.

S LjUBOM Živkovićem, Genčić je imao velike muke. Čim je čuo šta se sprema, Živković je rekao da ne želi ni u šta da se meša, da je on već dovoljno nevin stradao (zbog ivanjdanskog atentata, pr. a.) i da ima samo jednu želju - da bude ostavljen na miru sa svojom kćerkom. Za utehu Genčiću, rekao je na kraju da će on zato sa svojim prijateljima (samostalnim radikalima) svim silama podržati svršeni čin.

I to je, uistinu, i učinio. Kad su ubijeni kralj Aleksandar i kraljica Draga, on je trčao s jednog kraja Beograda na drugi i držao govore u slavu vojske, stalno ponavljajući da je "proviđenje otvorilo nov put Srbiji". Prema kazivanju Dragiše Vasića, Živković se neprestano gurao i na balkon ministarstva unutrašnjih dela, da bi i odatle govorio, tako da su ga ministri novoformirane vlade morali da opomenu da se toga okane i više tamo ne pojavljuje.

Pašićevo odbijanje da se priključi zaveri, kaže se u specijalnom izveštaju austrougarskog poslanika, rukovodstvo zavere primilo je sa žaljenjem, ali bez ikakvog uznemirenja, sa spokojstvom, zapravo, s obzirom na to da se znalo da on ume da čuva tajnu i da je u osnovi protivnik dinastije Obrenovića.

PO IZVESNIM detaljima, moglo bi se zaključiti da je Pašić dao onakav odgovor u vezi sa "legalnim udaljenjem kraljice Drage", što je u međuvremenu bio prestao da u Genčiću vidi iskrenog prijatelja - s obzirom na to da mu nijednom rečiju za vreme istrage o ivanjdanskom atentatu nije pomenuo intervenciju Austrougarske i Rusije u korist njegovu i drugih uhapšenih radikala.

Kako navodi nemački i austrougarski profesionalni obaveštajac Kučbah, Pašić čak nije hteo da ode ni na opširniji razgovor u vinograd Genčićevog tasta, advokata Ace Novakovića - mada je to bio obećao. Umesto da ode na taj razgovor, on je istog dana, kad ga je Genčić uputio u postojanje zavere, sa celom porodicom napustio Beograd i otputovao na more, u Opatiju. "Računao je", kaže Milan Gavrilović, "da će ako zavera ne uspe on, ipak, odgovarati, iako je on nije ni stvorio ni vodio. A ako uspe, on i inače dolazi na vladu. Civilni zaverenici su mu zamerili, stranka ne..."

PRVI KONTAKTI U BEČU
ĐORĐE Genčić i Jovan Avakumović bili su jedini političari - članovi glavnog zavereničkog odbora. Jedan od njihovih zadataka bio je da uspostave vezu sa krugom Petra Karađorđevića, a i s njim lično... Upravo u vezi sa ovim zadatkom, Genčić je od jeseni 1902. češće putovao u inostranstvo. U Beč je, prvi put kao pripadnik zavere, doputovao 2. oktobra 1902. Tom prilikom se sastao sa opunomoćnikom Petra Karađorđevića Jašom Nenadovićem i sa predstavnicima austrougarske vlade, već kako mu je od glavnog odbora zavere i bilo naloženo.


(Iz knjige "Nikola Pašić i njegovo doba")


SUTRA: Budući kralj umešan u zaveru