Pašić Apisu: Možete raditi, ali ćete biti uhapšeni kada mi to budemo hteli: Sukob zaverenika i radikala

U TEŽNjI da situaciju u stranci sredi, Pašić se postarao da Glavni odbor izradi nove statute, a kad je to bilo gotovo - sazvao je zemaljsku konferenciju partije, radi prihvatanja statuta i radi donošenja odluke o sve upornije postavljanim zahtevima da se i sam program partije podvrgne reviziji.

Za saziv zemaljske konferencije, uz već rečeno, Pašić je imao i jedan poseban razlog. On je hteo, naime, da svojim protivnicima, i u stranci i van nje, na što upečatljiviji način pokaže da je on, i samo on, glavni domaćin u radikalskoj kući, a da sama radikalska kuća leži na čvrstim temeljima i da nju niko ne može tek tako srušiti, čak ni ozbiljnije ugroziti.

DOBRO organizovana, zemaljska konferencija, koja je održana u Beogradu 21. novembra 1911, potpuno je ispunila Pašićeva očekivanja. Opet su, još jednom, radikalski prvaci iz provincije jasno i glasno rekli da oni "stranku ne mogu ni da zamisle bez Pašića".

Iskoristivši povoljno raspoloženje prema sebi, a da bi i svojim protivnicima van stranke, u javnosti, ali i u vojsci - kako ćemo još videti - stavio do znanja da bez velike borbe radikali neće napustiti bojno polje, on se svojim privrženicima obratio sledećim rečima:

"NE ZABORAVITE dužnost svoju, da branite slobodne ustanove u Srbiji i od onih tajnih i opasnih njenih neprijatelja, koji idu za tim da omrznu te ustanove, iznoseći najružnije klevete protivu najrodoljubivijih Srba. Upamtite da je u Srbiji svakom slobodno nositi oružje, ali da se svako kazni ko oružjem drugom oduzima život, pa vršilo se ubistvo iz osvete ili iz koristoljublja ili po nagovoru.

- "U Srbiji neka bude isto tako svakome dopušteno iskazati svoje misli u štampi; ali ako ko upotrebi štampu da kome ubija čast i poštenje samo iz koristoljublja, za pare, ili iz osvete, neka isto tako odgovara!

- Borili ste se da se uzakoni slobodna reč; ali tako isto morate se boriti da joj očuvate čast i poverenje, da je očuvate od razbojnika, koji su pronašli da im je tim putem bezopasnije ubiti i opljačkati čoveka nego kad to vrše s oružjem u ruci! Slobodnu štampu čuvajte od rđavih ljudi, koji se njome služe da ucenjuju, klevetaju i omalovažavaju najčestitije patriote, da bi otvorili put nepoštenima, a čuvajte je i od onih koji se i na Krunu blatom bacaju.

- "Čuvajte opštinsku samoupravu od ljudi koji je isto tako mogu zloupotrebiti, da se njome i preko nje svete i pljačkaju; čuvajte narodne ustanove time što će birati najčestitije građane; čuvajte narodne svetinje putem oštrih kazna za one koji ih zloupotrebljavaju, omalovažavaju i izigravaju!

- Braćo i drugovi, Radikalna stranka izvojevala je narodne slobode - ona je dužna i da ih čuva od onih koji ih izigravaju.. ."

POŠTO je nabrojao šta sve Radikalna stranka još treba da uradi u pogledu podizanja narodnog blagostanja, Pašić se posebno osvrnuo na obavezu stranke prema vojsci. Naglasio je da stranka sve mora učiniti "da se vojska pojača i spremi za odbranu časti i interesa srpskog naroda", i s tim u vezi rekao: "Radikalna stranka, koja je uvrstila u svoj program jedinstvo i oslobođenje srpskog naroda, ne sme zatvoriti oči pred olujom koja se sprema, nego mora obratiti svoju glavnu brigu srpskoj vojsci i sve činiti da ona bude na visini svoga zadatka..."

Kad je Pašić održao ovaj po mnogo čemu znamenit govor, on je punio 66. godinu života - i zato je mogao i da kaže, pozivajući radikale da nastave dotadašnjim stopama stranke u interesu srpstva, da "ono što govori" - govori kao "brat svojoj braći i kao otac svojim naslednicima".

PAŠIĆ u ovo vreme nije bio na vladi, već Milovan Milovanović. On je još 19. juna 1911. bio podneo neopozivu ostavku, sit i presit trzavica sa samostalcima, koji su kao jedan čovek bili protiv njega i koji su sve činili da ga iz vlade odstrane, a u samoj Radikalnoj stranci, favorizujući Milovana Milovanovića, uzdrmaju njegov položaj. Neposredan povod da podnese ostavku, misli se, bio je sukob između dvojice ministara - samostalca Jaše Prodanovića i radikala Stojana Protića.

A pravi razlog - e, tu je već stvar mnogo komplikovanija. Biće ipak da je tačno ono mišljenje po kojem je njegova ostavka stajala u tesnoj vezi sa tek osnovanim udruženjem "Ujedinjenje ili smrt", koje je od samog početka svog postojanja (od 9. maja 1911) nastojalo da utiče na vladu, kako u spoljnoj tako i u unutrašnjoj politici i koje je za svoje glavne neprijatelje u zemlji proglasilo upravo njega (a s njim i Stojana Protića).

PREMA izveštajima austrougarskog poslanika u Beogradu, zaverenici iz 1903. godine, oni mlađi oficiri koji su direktno i učestvovali u ubistvu kralja Aleksandra i kraljice Drage Obrenović, i pre nego što su osnovali svoje tajno udruženje, u dogovoru sa samostalcima razvili su akciju protiv Pašića, ističući da se u zemlji radi samo što on hoće, da njega svi u vladi moraju da bespogovorno slušaju, čak i ministar vojni.

Da bi taj talas neraspoloženja prema sebi i radikalima toliko uticajnih bivših zaverenika u vojsci suzbio, Pašić je smislio nešto originalno: uspostavio je položaj vrhovnog inspektora vojske i na njega doveo, kod nekadašnjih zaverenika tada popularnog, prestolonaslednika Aleksandra. No, to nije ništa pomoglo. Kad je, posle toga, osnovano tajno udruženje "Ujedinjenje ili smrt", pohod protiv Pašića postao je čak i odlučniji i, razume se, opasniji.

TREBALO bi posebno istaći da se iz dnevnika Velimira Vemića vidi da su razgovori o osnivanju tajnog udruženja "Ujedinjenje ili smrt", povedeni su još u proleće 1909, i u tim razgovorima učestvovali su Ljuba Jovanović Čupa, Bogdan Radenković, Voja Tankosić, Petar Živković, Milan Pribićević. Dragutin Dimitrijević Apis nije učestvovao u ovim razgovorima.

Apis je pozvan da se pridruži tajnoj organizaciji tek 6. marta 1911, ali je zato vrlo brzo postao jedan od njenih glavnih ljudi. (Po navodima austrijskog istoričara Hansa Ibersbergera, Apis je bio onaj koji je Pašića lično obavestio o postojanju društva "Ujedinjenje ili smrt", i od vođe radikala dobio sledeći odgovor: "Vi možete raditi, ali vi ćete biti uhapšeni kada mi to budemo hteli!").

(Iz knjige "Nikola Pašić i njegovo doba")

RAD NA UJEDINjENjU SRPSTVA

MADA organizovano u tajnosti, za udruženje "Ujedinjenje ili smrt" se takoreći odmah saznalo u javnosti, i ono je prozvano Crna ruka - po jednom kriminalnom romanu koji je tada izlazio u nastavcima i bio vrlo čitan (general Panta Draškić, istina, ovo demantuje u svojim neobjavljenim memoarima, i kaže da je taj naziv nastao "docnije", a ne 1911, i da su "kumovi" bili protivnici organizacije). Prema sačinjenom "ustavu", zadatak udruženja je bio da svim sredstvima, pa i terorističkim, radi na oslobođenju i ujedinjenju srpstva. Polazeći od toga, Vojislav J. Vučković je zaključio "da je postojanje jednog takvog udruženja, čiji su osnivači uzeli na sebe jedan od atributa vrhovne državne vlasti - da rukovode nacionalnom politikom, stajalo u suprotnosti sa osnovnim ustavnim načelima jedne pravne države i s vojnim zakonima".