Pripreme za obračun sa Apisom

Izjave koje je on davao u krugu prijatelja, kad bi "pao u vatru" davale su povoda za najcrnja predviđanja u pogledu sudbine njegovih protivnika. Ipak, regent Aleksandar se u svojim zaključcima varao: neka stvarna opasnost od "Crne ruke" nije mu uopšte pretila. Ne, bar tada. Do obračuna, od koga "Crna ruka" inače nije odustajala, doći će kasnije, i ne samo sa regentom, već i radikalima i Pašićem.

ŠTO SE TIČE Pašića, regent je, kad je već rešio da se obračuna sa Apisom i "Crnom rukom", mislio da on može da pričeka dok i na njega dođe red, i to već i zato što bi borba sa dvojicom protivnika u isto vreme mogla da bude kobna - na šta mu je skretao pažnju i Slobodan Jovanović, još odmah po dolasku na Krf. (U razgovoru s regentom, Slobodan Jovanović je, prema ličnom kazivanju, rekao, da bi Pašićeva smena bila u stvari državni udar, a da bi istovremena smena i Pašića i Apisa mogla da ga dovede "u pooštren sukob" i s jednim i s drugim u isti mah".)

Prvi sasvim siguran znak za Pašića lično, da je Aleksandar rešio da de obračuna sa Apisom i "Crnom rukom" (za šta je, navodno, dobio saglasnost francuske vlade), bio je regentov zahtev da se hitno ustanove preki sudovi za oficire i da se zakonom uskrati optuženim oficirima čak i pravo na branioca.

APSOLUTNO je dokazano, da je predlog zakona u tom smislu izrađen u regentovoj kancelariji u Solunu i on ga je dostavio Pašiću preko specijalnih izaslanika 6. oktobra 1916. Tom prilikom, regentovi izaslanici saopštili su Pašiću dotle brižljivo čuvanu tajnu - da je na regenta Aleksandra, 25. septembra 1916, pokušan atentat u pozadini fronta, kod Ostrova.

Posle saopštenja o atentatu, ne samo Pašiću, već i celoj koalicionoj vladi, bilo je jasno, a) da između zahteva za novim zakonom o prekim sudovima oficirima i saopštenja o izvršenom atentatu postoji uzročna veza, i, b) da se za atentat okrivljuju 'crnorukci' i da se uspostavljanje prekih sudova u stvari njih tiče.

IAKO je bio u zategnutim odnosima s "Crnom rukom" (i bio dobro upućen u njeno neprijateljstvo prema njemu i njegovoj stranci) Pašić ipak nije bio spreman da bez daljeg udovolji regentovom zahtevu (između ostalog, kako se navodi, i zbog javnog mnjenja u zemljama Antante, koje je on stalno i uporno uveravao da je Srbija zemlja sa velikim slobodama i demokratskim zakonodavstvom). I u tome je imao podršku cele vlade. Ali, ako regentov predlog nije prihvatao, on se nije usuđivao ni da ga odbije. Na kraju, odlučio se, da pokuša da regenta navede na pristanak da se u predloženom zakonskom nacrtu izvrše određene izmene.

Još dok su se regentovi izaslanici nalazili na Krfu, on ga je obavestio da će vlada zakonski predlog uzeti u hitan postupak i prići potrebnim izmenama. Odgovor je, međutim, bio negativan. Regent nije hteo da pristane ni na kakve izmene i naredio je svojim izaslanicima da se s predlogom zakona vrate natrag u Solun. Tada je na sednici vlade sastavljen novi predlog zakona i rešeno da ga ministar vojni Božidar Terzić i Ljuba Jovanović Patak podnesu regentu na uvid, a ako bi ga on odbio da prihvati - da vlada podnese ostavku.

ZA DIVNO čudo, kako se kaže, regent je prihvatio podneseni mu predlog. Po mišljenju Vojislava J. Vučkovića, ceo slučaj bio je stvar kompromisa. U diskusiji između regenta i ministra Terzića i Jovanovića, postignuto je "po svemu sudeći ovo sporazumno rešenje: regent da povuče predlog, a Jovanović da povede istragu o navodnom atentatu i ostalim 'buntovnim' aktivnostima crnorukaca".

Pre nego što je Jovanović, kao ministar unutrašnjih poslova, i preduzeo bilo šta u pogledu istrage u vezi sa atentatom, međutim, regent je naredio Vrhovnoj komandi, u kojoj su sada sedeli njegovi pouzdani ljudi, da ona, za sebe i u tajnosti, pristupi istražnim radnjama, u prvom redu u odnosu na Apisa.

I DOK je ta "diskretna istraga" tekla, i vlada je počela da ispituje slučaj sa tobožnjim atentatom, zapravo njen ministar Ljuba Jovanović Patak. Ali, dobijeni rezultati, bili su - premršavi, bar što se tiče povezanosti crnorukaca sa događajima kod Ostrova. Ustanovljene su u stvari samo ogrizine, koje su se ticale širenih vesti o stvaranju nekakve posebne organizacije za nasilno uklanjanje s vlasti regenta Aleksandra i Nikole Pašića i uistinu jednom sačinjenog, a zatim napuštenog plana o atentatima na tri strana vladara - grčkog kralja Konstantina, bugarskog kralja Ferdinanda i nemačkog cara Vilhelma.

Inicijator plana za uklanjanje pomenutih vladara bio je Dragutin Dimitrijević Apis, a organizator svega - major Ljubomir Vulović, "jedan od najenergičnijih i najsurovijih crnorukaca".

S OBZIROM na preslabe rezultate istrage, Jovanović je telegrafski predložio Pašiću (i ministru vojnom Terziću) da se 'crnorukci' uopšte ne izvode na sud, već da se samo uklone sa položaja koje su zauzimali, pa i udalje iz vojske, penzionisanjem.

Nasuprot regentu, Pašić se odmah i u potpunosti složio s predlogom Ljube Jovanovića. Kad je Pašić zauzeo ovaj stav, on je u rukama imao jedan opširan referat o "Crnoj ruci" i njenim pogledima kako na njega lično, tako i na Radikalnu stranku. U tom referatu se iznosilo i to, a) da je jedan od ciljeva "Crne ruke" lomljenje i "uništavanje Radikalne stranke i g. Pašića, koje oni smatraju kao svog najvećeg protivnika i na koje sada nabacuju svu odgovornost za propast Srbije, stavljajući im u krivicu i sve ono, što i opozicione stranke i opozicione grupe, b) "da će u zemlji otpočeti razračunavanje i da se g. Pašić i radikali neće smeti na vlasti više pojaviti, kao upropastitelji i izdajnici zemlje".

SUTRA: Pašić leže na Aleksandrovu rudu

(Iz knjige "Nikola Pašić i njegovo doba")