Pašić leže na Aleksandrovu rudu

I POSLE Apisovog hapšenja 28. decembra 1916. Nikola je ostao pri stavu da se odustane od sudske istrage i crnorukci samo udalje iz vojske. Uz njega je bila i većina članova vlade (Drašković, Marinković, Jovanović, ministar unutrašnjih dela). Ali pod pritiskom regenta Aleksandra (i posle zaplene teksta ustava "Crne ruke", kao i dva spiska njenih članova), on se - pokolebao. Pa je prihvatio regentov zahtev, što je, odmah zatim, učinio i Ljuba Jovanović. No, ne za dugo. Već 8. januara 1917. on je telegrafisao Ljubi Jovanoviću da ima rezerve prema sudskoj istrazi i zbog toga što bi ona mogla da ima rđavih političkih posledica.

Jovanović je na to, očevidno uplašivši se da bi odgovornost za otvaranje sudske istrage nad crnorukcima mogla pasti samo na njega, hitno zatražio od Pašića da se sasvim jasno izjasni. "Kažite (Pašiću)", rekao je Jovanović u telegramu načelniku svog ministarstva Filipoviću, 9. januara 1917, "da sam iz jučerašnje depeše stekao utisak kao da se on koleba i da mu nije mnogo pravo što je ova istraga počela, a ja sam i bio protivan preduzimanju sudskih mera i predlagao sam administrativne što sam se bojao posledica međunarodne prirode, ali me je on preokrenuo da ne pravim pitanje nego da se krivci dadu sudu. Ipak ako sada s pogledom na izglede rđavih političkih posledica misli drukčije, molim da kaže, pa da mu odmah pošaljem ostavku, jer nije pravo da primam na sebe odgovornost svakog dana sve veću, pa posle da se nađem usamljen i ostavljen, a možda bi moja ostavka olakšala da se istragi da drugi karakter. Do sada rezultat istrage utvrđuje da je zavera mnogo šira, nego što se mislilo. Kompromitovano je mnogo raznih ličnosti, pa je to pojačalo sumnje i prema onima na koje se po nešto i ranije sumnjalo".

PAŠIĆ, da bi Jovanoviću objasnio svoje držanje, a i da bi ga umirio, neka dva dana potom, 11. januara 1917, upućuje telegraf, u kome kaže da se njegov stav zasniva na načelnoj nemogućnosti da se saglasi sa suđenjem oficirima pred prekim sudom bez branioca i porote. Protiv suđenja inače, sa "garancijama pravde", i samo kolovođama, budući da među članovima "Crne ruke" ima "vrlo mnogo ljudi odanih dinastiji i režimu", on ne bi imao ništa protiv.Ovom porukom Jovanoviću, Pašić je u stvari "legao na rudu" regenta Aleksandra i dao zeleno svetlo za izvođenje na sud pritvorenih crnorukaca na čelu sa Dragutinom Dimitrijevićem Apisom. Ali, valja istaći, to nije bila samo njegova lična odluka, već odluka cele vlade, i samostalaca, i naprednjaka, i radikala u njoj. "Bili smo primorani, kad je već bilo pokrenuto pitanje njihove odgovornosti", rekao je ondašnji samostalac Drašković na pitanje Svetozara Pribićevića zašto je uopšte dat pristanak na pokretanje procesa. "Mislili smo da je u interesu samog Apisa da se stvar sudski preseče i razjasni."

S OBZIROM na mnoge osude Pašića zbog toga što se saglasio sa pokretanjem sudskog postupka protiv crnorukaca (iako je u pitanju bila kolektivna odluka koalicione vlade, kako je i Drašković objasnio u upravo citiranoj izjavi Svetozaru Pribićeviću), na mestu bi bilo pitanje da li je on, kad se za proces izjašnjavao, bio svestan da time regentu omogućuje da ostvari svoj toliko željeni cilj, da fizički uništi svoje, u krajnjoj liniji najveće i najopasnije protivnike? Sasvim određeni odgovor na ovo pitanje nije lako dati. Štošta govori u prilog tome, da on tada nije mogao baš bez daljeg misliti da crnorukcima preti najteža kazna, to tim više što dela koja su im u prvom momentu stavljena na teret, nisu bila uopšte tako teška.

Za stvaranje tajne organizacije "Ujedinjenje ili smrt", zakon nije uopšte predviđao smrtnu kaznu, a što se tiče pripreme atentata na strane vladaoce - moglo se samo jedno: da se rezultati istrage sklone iza trideset "dubrovačkih brava" i čuvaju u najvećoj tajnosti. Za treće delo koje se stavljalo crnorukcima na teret, a koje se ticalo i Pašića lično - priprema bune u vojsci radi ubistva regenta i Pašića, nije bilo nepobitnih dokaza, i sve se manje-više svodilo na "pričam ti priču".

ZA OCENU Pašićevog stava, i cele koalicione vlade, prema sudskoj istrazi i postojećem procesu (i "Crnoj ruci" kao tajnoj organizaciji) od posebnog značaja je Pašićev telegrama Ljubi Jovanoviću od 9. marta 1917. U tom telegramu (a polazeći od Jovanovićevog saopštenja i dokaza da u "Crnoj ruci" osim oficira ima i priličan broj državnih činovnika iz raznih struka i drugih građana), Pašić je istakao da je vlada pristupila ispitivanju "koje konkretne mere treba preduzeti da se ta organizacija rasturi, kako zahteva državna sigurnost, a da se ne napravi novo zlo".

Naglašavajući da su svi u vladi mišljenja "da iako je i samo stupanje u takvu organizaciju zakonom zabranjeno, ipak nije savetno preduzimati nikakve sudske mere protivu članova samo zato što su ušli u organizaciju. Ona bi imala da se rasturi i da nije postala centar prevratne organizacije, a kad je na to zloupotrebljena onda tim pre."

PREMA slovu ovog Pašićevog telegrama Jovanoviću, sudske mere trebalo je preduzeti samo protiv onih "za koje se sudski nađu dokazi da su kažnjivim sredstvima zasnivali unutrašnji prevrat na jednom drugom programu a ne po onom pisanom o nacionalnom ujedinjenju, na koji su se članovi pridobijali i zaklinjali."

U Pašićevom telegramu izneseno je i to na koji bi način trebalo rasturiti "Crnu ruku". To se imalo učiniti "onako isto kako je (ona) i stvorena. Ako su svi članovi poznati lako je - a ako nisu, onda od poznatih ići nepoznatima, onako isto kao što su pri stvaranju organizacije oni unutra ulazili ali spolja, tako sad rasturanje spolja poći te izvući one iznutra".

Kako je u telegramu dalje rečeno, "odmah posle istrage nad krivcima treba da se uvede administrativna politička akcija za likvidaciju organizacije".

"SVAKI ministar lično čim što sazna imao bi prizvati k sebi i neposredno od člana organizacije uzeti izjašnjenje: prvo, pripada li organizaciji; drugo, je li voljan napustiti je i odreći se zakletve i treće, je li voljan pod diskrecijom saopštiti imena onih koji su njega i koje je on uveo u organizaciju i (imena) drugih poznatih članova. Ako odgovori afirmativno da nisu spremali prevrat i nisu znali za njega, onda im uzeti svečanu izjavu, da zauvek raskidaju sa organizacijom, eventualno ih ponovo zakleti, pa kao da ništa nije bilo."

Opisano Pašićevo gledanje regent nije prihvatio, pa je proces poveden ne protiv pojedinaca, za koje su postojali dokazi da su pripremali prevrat (kako je to Pašić želeo), već protiv cele "Crne ruke".

SUTRA: Regent krivac za Apisovu smrt

(Iz knjige "Nikola Pašić i njegovo doba")