VRH Lovćena simbol slobode: Rušiti kapelu je isto kao kad bi se uklonila Ajfelova kula

TRINAESTOČLANA Komisija za reorganizaciju muzeja na Cetinju, za čijeg je predsednika izabran Lazar Trifunović, tada direktor Narodnog muzeja u Beogradu, osnovana je 1965. godine. Na njen zahtev, Republički sekretarijat za kulturu i prosvetu SR Crne Gore dostavio je Komisiji topografsku kartu Cetinja, te su članovi ovog tela zaključili da bi Meštrovićevo delo moglo da se postavi na plato iznad Cetinjskog manastira ("gde je predviđeno mesto za spomenik Lovćenskom odredu"), ali bi povoljniji bio unutrašnji, otvoren prostor bloka Doma slobode.

"Što se tiče postojeće kapele na Lovćenu, Komisija je mišljenja da bi trebalo ispitati mogućnost restauriranja njenog prvobitnog izgleda koji je ona imala pre 1925. godine. Međutim, već sada je neophodno da se na Lovćen dovede stručnjak specijalista za gromobrane koji bi izradio jedan bolji sistem zaštite nego što je današnji. Trebalo bi naći načina da se ta zaštita postigne bez onih gvozdenih šipaka pobodenih oko kapele koje predstavljaju nedovoljnu zaštitu i ružno izgledaju", zaključila je Komisija u dokumentu potpisanom 5. marta 1966. godine.

IZ ODGOVORA na anketu koju je Komisija organizovala među jugoslovenskim istoričarima umetnosti, kritičarima i umetnicima, navešćemo neke naglaske.

Miroslav Krleža je napisao: "Ako je riječ o tome da se Meštrovićev mauzolej sa Njegoševim spomenikom podigne na Lovćenu, moje je subjektivno mišljenje beskompromisno negativno. (...)

"O Meštroviću kao kiparu, oduvijek sam imao superlativno mišljenje (što je, uostalom, za vrijednost njegova djela zaista sporedno), no jedna je stvar dobra skulptura, a druga - dobar spomenik. U ovom stvarnom slučaju Njegoš je karikatura i kao spomenik i kao statua."

Ljubomir Durković Jakšić: "Rušiti Kapelu i na njenom mestu podizati novi spomenik znači vređati Njegoševu volju i narodno osećanje. I još nešto: zameriti se narodu koji dobro pamti nedela naših neprijatelja izvršenih baš na toj Kapeli, čiji je bio cilj da sruše Njegoševo delo i time unize njega i naš narod. Srušiti tu Kapelu znači izvršiti ono delo koje nisu uspeli neprijatelji. Ko može primiti tu odgovornost na sebe i svoje potomstvo?"

"I na Cetinju Njegoš je ostavio sebi spomenik, koji ne sme biti stavljen u senku drugog. Uostalom, ko tu može podići Njegošu spomenik lepši od Biljarde?"

MILO MILUNOVIĆ: "Obnoviti prvobitnu Kapelu koju su Njeguši podigli Vladiki Radu i koja je nažalost zamijenjena negdje poslije prvog Svjetskog rata ovom postojećom.

"Obnoviti prvobitni izgled tornja manastirskog.

"Ukloniti reljef kartu Crne Gore, koju su Austrijanci podigli zlonamjerno na štetu Cetinjskog manastira. Reljef je bez ikakve vrijednosti.

"Meštrovićev spomenik uklopiti u sastav umjetničkog muzeja koji kako čujem adaptira se u Domu Slobode (Vladin dom)."

Kruno Prijatelj: "Čini mi se, da bi bilo uputnije, da se, radi čuvanja prekrasnog prirodnog ambijenta i stare kapele na Lovćenu, na samom Lovćenu sačuva današnja situacija, a da se sam Meštrovićev spomenik Njegošu postavi na doličnom mjestu u samom gradu Cetinju."

Luc Menaše: "Sadašnji mauzolej na Lovćenu je kulturno-istorijski spomenik I reda, koji je nastao po Njegoševoj želji i zamisli, počeli su ga zidati još za njegovog života i takav, kakav je, nerazlučivo je povezan s našim predstavama o Njegošu, Lovćenu i Crnoj Gori. (...) Moj pozitivni predlog je da Meštrovićev spomenik Njegošu treba postaviti - svakako samo plastika, bez arhitekture! - ali u njegovom rodnom selu (Njeguši) ili na Cetinju, uz Biljardu, u kojoj je živeo, vladao i umro."

OTO BIHALjI MERIN: "1. U principu nisam za to da se, ma kako bio skroman, spomenik ruši da bi se na njegovom mestu stavio drugi. Stara kapela na Lovćenu postala je sastavni deo siluete te planine; ona ima izvesne tradicije koje ne treba zaboraviti. Smatram da je ne treba ukloniti radi monumentalne građevine, kao što ne bi trebalo - recimo - Ajfelovu kulu ukloniti radi novih smelijih konstrukcija.

"2. I ako bi se prenebregle sve ove činjenice, ipak bih oklevao da na mestu stare kapele postavim Meštrovićev mauzolej, jer mi izgleda predimenzioniran, pretežak za položaj na uskom vrhu brda. Osim toga, na tom mestu bi bio i predalek od života. Besumnje, Meštrovićev mauzolej Njegošu treba graditi na nekom pogodnijem mestu i narodnom životu bližem."

Cvito Fisković: "Ja sam se sa Meštrovićem o ovome dopisivao i predočio mu teškoće podizanja spomenika na Lovćen, ali on je neizravno odgovarao na ta pitanja, pa mi se čini da je ipak bio da se podigne spomenik na Lovćen. Ali to je, naravno, samo umjetnikovo mišljenje, koje Vam moram iznijeti, a s kojim se ne bih složio, s tim više što Meštar, kako ga mi onda zvasmo, nije bio čedan pri izboru postavljanja svojih spomenika, pa smo s njim i njegovim sumišljenicima imali teških okapanja, koje su izazivale polemike zvanih i nezvanih u javnosti. (...) Vi ćete mi, druže direktore, oprostiti na ovoj iskrenosti, ali sam ih izrazio iz ljubavi prema ljepoti vašeg kraja u kojemu treba doista podizati spomenike na jedan iskreni i profinjeni način."

France Stele: "Kapela na Lovćenu mi je poznata te mislim da ne bilo umesno da se ona ukloni i mesto nje postavi nova. Ona je sama čuvanja vredan spomenik. Postavljati novu uz staru isto ne znam da li bi bilo zgodno. Zato držim da bi trebalo za Meštrovićev Mauzolej potražiti neku drugu lokaciju..."

ALEKSANDAR ZARIN: "Predloženi projekat Mauzoleja predstavlja veoma obiman objekt koji zadire u izmenu profila samoga vrha Lovćena. Kako je vrh Lovćena vekovima Simbol jedne nacije smatram da nijedno umetničko delo ne bi smelo okrnjiti oblik i profil tog Simbola, već bi se morao podrediti njemu. U slučaju Meštrovićevog Mauzoleja situacija nije takva, jer njegovo postavljanje remeti poznati profil i zahteva skidanje dela vrha radi obezbeđenja platoa za ceo objekat."

Da vidimo sada kako su pristalice ideje o postavljanju mauzoleja navrh Lovćena argumentovale svoj stav.

Vanja Radauš: "Činjenica je da Njegošev spomenik ne ispada iz konteksta Meštrovićevog opusa - što više taj je spomenik karakterističan za Meštrovićevo shvatanje monumentalne arhitekture i skulpture. A Meštrović je napokon ipak skulptor velikog formata, a to sve govori u prilog tome da se to djelo napokon podigne i jednom za uvijek završi ta potpuno suvišna diskusija."

Grga Gamulin: "I sam projekat mi je nejasan. Smatram ga u svakom slučaju veoma smionim i zanimljivim. Najmanje mi se sviđa sama skulptura. Arhitektura je u stilu Meštrovićeva neohistoricizma, sračunata je na ambijent Mediterana i našeg kraja. Vjerujem da bi djelovala veoma lijepo u tom punktu i u toj funkciji. No, ako se radi o dilemi: graditi ili ne, mislim da treba prići izgradnji."

SPOMENIK SE PRAVI TAMO GDE LjUDI ŽIVE

I STAV Rista Stijovića bio je nedvosmislen: "Mislim da ni u kom slučaju taj mauzolej Njegošev ne treba postaviti na Lovćen i ako je umetnik predvideo da se baš tu postavi. Razlozi su vrlo prosti i ubedljivi: spomenik se pravi tamo gde ljudi žive i cilj mu je da uvek podseća buduće naraštaje na svog velikog sina, kojemu je potomstvo zahvalno. (...)

"Mislim da niko nema prava da kvari izgled Lovćena, pa ni jednim lepim spomenikom, jer svi smatramo taj vrh Lovćena gde je grob Njegošev - kao simbol slobode svih Jugoslovena, a specijalno nas Srba."