Atak na NJegoševo trojstvo

Pri tome je Petković svoje zaključke očigledno zasnovao i na informaciji dobijenoj iz Saveznog sekretarijata za unutrašnje poslove (SSUP) o onome što se dešavalo na zasedanju Sabora SPC. U ovom dokumentu informator Državne bezbednosti saopštava sledeće detalje o tom zasedanju:

"Mitropolit crnogorsko-primorske eparhije Danilo u izveštaju je ponovo pokrenuo neka nerešena imovinsko-pravna pitanja kao i slučaj kapele na Lovćenu. On je zahtevao da ga Sabor po ovom pitanju podrži i zauzme energičan stav u pogledu podizanja Njegoševog mauzoleja. Međutim, Sabor nije želeo da raspravlja o tim pitanjima, već je na sugestiju patrijarha Germana, preporučio mitropolitu Danilu da ove probleme treba da rešava sa nadležnim organima vlasti u Republici. U vezi sa ovim pitanjem značajno je napomenuti da je mitropolit Danilo navodno spreman (u slučaju da Ustavni sud SFRJ donese negativnu odluku po njegovoj tužbi u vezi sa izgradnjom mauzoleja), da traži i intervenciju Organizacije ujedinjenih nacija.

Iz izveštaja SSUP-a

Juni 1970. g.

DA STVARI idu ka usijanju potvrđeno je i komešanjem među studentima, što je prvo došlo do izražaja u Novom Sadu, gde je 161 student, uz naglasak da "potiču iz Crne Gore", potpisao tekst koji je u listu Saveza studenata Vojvodine "Indeks" štampan 27. maja 1970. pod naslovom "Vi možete i Bog vam je dao". U tom tekstu oštro je napadnut Odbor za izgradnju mauzoleja zbog ignorisanja niza kulturnih radnika, umetnika i univerzitetskih profesora koji se protive uklanjanju kapele s Lovćena. Stav Odbora okvalifikovan je kao "besprimerni vandalizam", uz napomenu da to što su potpisnici pisma "studenti koji potiču iz Crne Gore" ne znači da oni polažu "neko pravo na Njegoša": "Zna se kome on pripada, već želimo da se onoga dijela bruke pred pokoljenjima i pred istorijom - unaprijed odreknemo. Jer odluka o rušenju Njegoša sa Lovćena donesena je samo u Crnoj Gori", navedeno je u tom pismu.

Novosadski studentski nedeljnik "Indeks", broj 201, u kome je objavljeno ovo pismo, stigao je do kioska, ali je Okružno javno tužilaštvo u Novom Sadu 30. maja donelo odluku o privremenoj zabrani ovog lista. "Politika" 31. maja piše da je tužilaštvo ocenilo da se ovim tekstom "na brutalan način vređaju najviši samoupravni organi SR Crne Gore".

POZADINU tog događaja opisao je godinu dana kasnije Svetozar M. Stijović, član Konferencije Saveza studenata Jugoslavije i član Konferencije Saveza omladine Srbije, u tekstu "O pismu novosadskih studenata", napisanom za tematski broj časopisa "Umetnost", koji je bio posvećen Njegoševoj kapeli.

"Potpisi su dati za samo jedan dan. Od svih studenata, kojima je tekst bio poznat, članak nisu potpisala samo dvojica", svedoči Stijović, i podseća da je članak zabranjen "kada je veći deo tiraža već bio rasturen".

"Prvog juna u štampi se pojavila oštra osuda 'Indeksa' od strane Univerzitetskog komiteta Saveza komunista Vojvodine. Međutim, na zajedničkom sastanku Univerzitetskog komiteta Saveza komunista Vojvodine i Izvršnog odbora Skupštine Saveza studenata Vojvodine, koji je, u prisustvu nekih članova Pokrajinskog komiteta Saveza komunista Vojvodine i Opštinskog komiteta Saveza komunista Vojvodine, održan 3. juna i trajao blizu sedam časova, Izvršni odbor Skupštine Saveza studenata Vojvodine odbacio je saopštenje Univerzitetskog komiteta Saveza komunista Vojvodine", opisuje nastalu situaciju Stijović.

"NA TOM sastanku jedan član Pokrajinskog komiteta Saveza komunista Vojvodine pokušao je da zabranjeni članak poveže sa delovanjem četničke emigracije i pročitao neki letak, koji je, po njegovim rečima, u to vreme kolao po Novom Sadu. Čitanje pomenutog letka na takvom skupu zaprepastilo je i ogorčilo studente", navodi Stijović, koji je prisustvovao sastanku "i branio zabranjeni članak" koji je i sam potpisao.

Nepunih deset dana docnije, 12. juna 1970. godine, u pariskom "Figarou" objavljeno je sledeće obraćanje hrišćanskog filozofa Gabrijela Marsela, člana Francuskog instituta:

"Njegoš je jedini u modernim vremenima koji je u toku svog kratkog života (1813-1851) sjedinio u sebi trojstvo vladara, vladike i pjesnika. On je, prije svega, tvorac dva velika djela, "Gorskog vijenaca" i "Luče mikrokozma", koja su istovremeno prožeta nacionalnim, hrišćanskim i vaseljenskim duhom.

Neka bude dozvoljeno nama Francuzima da se obratimo jugoslovenskoj vladi, tačnije samom predsjedniku Titu, izražavajući nadu da će se on suprotstaviti sa neospornim autoritetom kojim raspolaže, jednoj nakani koja predstavlja pravo skrnavljenje."

PET DANA docnije, 17. juna 1970. godine, svoj glas protiv rušenja kapele na Lovćenu digli su i studenti i profesori Filološkog fakulteta u Beogradu, okupljeni na jednom masovnom zboru prvi put posle burnih demonstracija iz juna 1968. godine.

"Rušenje Njegoševe kapele je suprotno osećanjima, volji, interesima srpskog naroda, a posebno naroda Crne Gore. Ljudi koji žele da se sruši Njegoševa kapela mogu se u Crnoj Gori izbojati na prste. Ako ti ljudi uspeju da ostvare svoju nameru, istorija će sačuvati njihova imena samo zbog toga. A zna se kako se naziva takva slava. Ali nama je slaba uteha što će istorija žigosati njihov postupak. Rušenje kapele treba sprečiti, i to je u ovom trenutku najvažnije", kazao je, između ostalog, profesor Radovan Lalić na tom masovnom zboru, na kome su njegove reči jednodušno prihvaćene.

GOVOREĆI o problemu autentičnosti Njegoševe kapele, o argumentu da "sporna upotreba izvesne količine novih cigala i maltera treba da posluži kao glavni i jedini dokaz neautentičnosti (...) što logično opravdava njeno rušenje i zamenjivanje novim spomenikom", profesor Slobodan Vitanović je konstatovao da je "besmisleno osporavati autentičnost onim spomenicima koji su, makar i upotrebom sasvim novog materijala, obnovljeni i spaseni od suštinskog menjanja i propadanja, jer tada autentičnih spomenika gotovo ne bi ni bilo".

Protest protiv nastojanja da se sruši Njegoševa kapela i da se na njenom mestu podigne Meštrovićev mauzolej, već sutradan, 18. juna, ocenjen je na sednici Izvršnog odbora Gradske konferencije SSRN Beograda "kao nacionalistički", a "inicijative da se u znak protesta zbog podizanja mauzoleja povede akcija prikupljanja potpisa" proglašene su za "direktno mešanje u ono što je neotuđivo pravo SR Crne Gore i crnogorskog naroda".